Народно благостање

(83 порт 1038,

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 197.

Ш ЈУГОСЛОВЕНСКА ДЕФЛАЦИЈА

Излази да је вишак пада цена код нас проузрокован подизањем куповне цене динара, односно дефлацијом. Ако је тај закључак тачан, онда нам се намеће дужност да укажемо на дефлацију односно на разне облике дефлације код нас.

А. Банкарска криза као највећа дефлација

Рекосмо да куповна снага једне новчане јединице зависи од волумена оптицаја и брзине њезине циркулације. Док је волумен оптицаја, кад се исти састоји искључиво од папирног новца, потпуно у рукама државног новчаног регала, дотле је често промена у брзини циркулације изазвана факторима, који су непосредно ван домашаја државне власти и оних установа којима је она делегирала новчани регал. То је случај са банкарском кризом код нас. Ова је двојако дејствовала дефлаторно: дефлацијом кредита и оригиналном дефлацијом платежних сретстава. Банкарска криза је криза поверења, т. ј. повлачење новчаних капитала од банака и у већој или мањој мери тезаурирање истих. Повлаче се новчани капитали који код банака имају облик меница и других кредитних инструмената и потраживања, претварају се у новац, а новац се тезаурише. Тезаурирање није ништа друго до смањење новца у оптицају и знатно успорена његова циркулација. Та дефлација платежних сретстава могућа је само помоћу дефлације

у ствари обртни капитали наше националне привреде, претварајући их у новац, и исплаћују улагачима. Тезаурирање је слабији облик дефлације услед банкарске кризе. Много је важнији онај други, који је непосредна последица кризе поверења. Банке нису само кредитне већ и новчане установе. Један од такозваних банкарских неутралних послова је благајнички посао, који банке врше за рачун својих наредбодаваца. Тај се посао обавља делом готовим новцем, а великим делом доброписом, једном књиговодственом операцијом. Плаћање доброписом претставља уштеду у готову новцу. Услед банкарске кризе, односно неповерења према банкама, свет је прешао ка плаћању готовим новцем, не користећи се услугама банака као благајничких установа. То је редовна појава у банкарској кризи. Свет избегава да повери новац банкама, ма и на најмање време, а плаћање доброписом не може бити друкче, до под условом да се положи новац банци.

Невероватно је у коликој се мери код нас за време банкарске кризе побегло од банке и пришло плаћању готовим новцем. Та криза неповерења, пренесена на платежни промет, обухватила је чак и оне новчане установе, које врше благајничку службу, а код којих се криза неповерења не може у опште ни да замисли. То важи за Народну

кредита: банке повлаче подељене кредите, који су банку. 1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933 | 1934 у милионима динара Обрт по жиро-рач. Нар. банке 86.288 95.669 103.428 105.040 94.533 70.852 53.391 46.054 Обрт благ. Нар. банке 55.481 65.839. 68.212 63.778 61.804 63.432 61.560 41.528 Загреб. клиринг — берза — — 10.796) | 01.000. | 6906 | -- ob == Трговачка и обртна банка, Нови Сад.

Укупан обрт 10.122 11.987 | 130%/ 14270. 10361) 5080 2056. 4.476 Благајнички промет 21982. 15.169 3.706 4.289 2.644 1.007 0:956. 1055

Из горње таблице видимо, да је на пример обрт благајне Народне банке пао од 63,7 милијарди 1930 године на 41,5 милијарди у 1934 години. Да је обрт по жиро-рачунима Народне банке пао од 105 милијарди у 1930 г. на 46 у 1934 години. Загребачка берза је имала свој клиринг, у коме је још 1930 г. обрт био 11 милијарди. Од 1930 г. тај клиринг у опште не функционише.

Али најинтересантније је податак, на крају горње таблице, о благајничком промету Трговачке

и обртне банке Нови Сад. Он је пао од 4,2 милијар-

де 19830 г. на 1 милијарду 1934 год.

Као што видимо, пад плаћања доброписом огроман је. Несумњиво да један део долази услед опадања волумена посла у земљи; али је један

огроман део дошао услед банкарске кризе и преласка на плаћање готовим новцем. То је пак створило потребу за платежним сретствима, која пре банкарске кризе није постојала, а која је огромна. При истом обрту ово плаћање готовим новцем захтевало би удвостручење платежних сретстава па да се сврше сва плаћања без трења.

Због ове редовне појаве за време кризе поверења према банкама, држава нормално сматра за своју дужност да с једне стране сузбија кризу поверења, а с друге да повећа волумен платежних сретстава, пошто није у стању да утиче ни посредно ни непосредно на платежне узансе и на брзину циркулације новца. Да видимо сада каква је код нас била политика према платежном промету у доба банкарске кризе.

uuu. у аји јннунјајици ита јититнјајајијајијитајиј унији ијијии

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д, : ПРЕЂЕ

R.G.DUN &CO. |

нам«лвниннманвамкмкцмициа

ааповипоидпвиквв ваш ниопиошвашвинпвциипононивицпипвиницнивлвинан

кнез Мшжађтоња 50.

иннаннавинпвнинима»зоанинвнквавввца паиммџнанињиаи-«нлмнмашци BM M BMR,

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОБГАНИЗАЦИЈА

БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Бвериславићеве 7.

апинранпининипенвавкином пиппшинвмикичмиквиникннимцикининнлннвмивнивна«