Народно благостање

Страна 215

- 30 март 1935. НАРОДНО

Родипаузке 1 Бакапзке 7епује. Privredna (delatnost u

· Austriji još je na niskom stupnju, ali polako napreduje, a u

Čehoslovačkoj zbog sezonskih razloga nazaduje, ali |e ipak

„još uvek iznad nivoa od početka 1934 godine. Nezaposlenost

u obe zemlje samo je neznatno opala. Depresija u Вистагзкој 105 тшје ргебгодепа а u Rumuniji je stanje čak i pogoršano

zbog nepovoline žetve. Konjunkturno oživljenie u Jugoslaviji,

započeto sredinom 1934, još se održava. Kupovna snaga po-

- орпугеде je porasla, a raste i industrijska proizvodnja. Oživ-

ljenje privrede primećuje se i u Grčkoj. Industrijalizacija se

pomaže (tekstilna roba) ograničavanjem izvoza. Cene polako

rastu. Ali je zbog unutrašnjih političkih teškoća opšte stanje nešto pogoršano. Oporavlianje mađarske privrede usporeno ie od sredine 1034 g.: zbog nestašice deviza Mađarska ima

· teškoća i u pogledu uvoza sirovina.

Spolina trgovina skoro svih podunavskih i balkanskih zemalja se popravlja. Aktivni saldo u Čehoslovačkoi porastao

_ je naročito Zbog izvoza oružja. Austrija je u toku 1934 imala

najmanji posleratni pasivni saldo. Mađarski izvoz je takođe nešto porastao, i pored slabije žetve. Pasivni saldo Grčke spoline trgovine je porastao, ali se to izravnava pozicilama platnog bilansa. Rumunski izvoz se nešto popravio, ali је цуог jače porastao, tako da је aktivni saldo prema prethodnoj SOdini smanjen па !Js.

Stanje državnih finansija popravlia se u Čehoslovačkoj], Austriji i Mađarskoj. U Jugoslaviji je postignuto znatno povećanje budžetskih prihoda u toku prve polovine budžetske 20dine. U Rumuniji i Bugarskoj postoji budžetski deficit, a u Grčkoj će se postojeći suficit zbog Venizelosove pobune pretvoriti u deficit. Naročito je teško stanje državnih finansija u Rumuniji, gde se skoro 50% poreza nije naplatilo. Tamo po-

stoji i veći leteći dug, a ne plaćaju se redovno ni državne na-

bavke ni činovničke plate.

Likvidnost na čehoslovačkom novčanom tržištu raste zbog smanjenja tezauracije. Izvodi se i politika otvorenog tržišta u umerenom obimu. Zbog likvidnosti na novčanom iržištu Austrija je smanjila zvaničnu eskoninu stopu. U Mađarskoj raste broj stečajeva, a kamatna je stopa skoro nepromenjena. Štedni ulozi u Bugarskoj polako rastu, a opada broj stečajeva i meničnih protesta. Kreditna situacija u Rumuniji slabo se popravlia. Rentabilitet državnih zajmova još je uvek iznad 10%, pri bankarskom diskontu od samih 4!/,%.

S. A. D. ? Kanada. Oporavljenje privrednih prilika U S. A. D, koje je nastupilo u jesen, nastavilo se, a naročito ц industrijama proizvodnih dobara. U izvesnim granama pro;zvodnja je jača nego u 1031 god. Zbog procesa o zlatnoj klauzuli oporavljenje je donekle prekinuto, a prekid traje još i даје zbog političkih razmimoilaženja o „Nju dilu”. U Kanadi došlo je posle oživljenja u industrijama potrošnih dobara i do poleta u industrijama proizvodnih dobara, tako da je današnja proizvodnja za 60% veća od najnižeg nivoa. Stavljen је u izgled novi program o socijalnim i ekonomskim reformama.

· Dalji privredni razvitak zavisiće u velikoj meri od političko

stanja, jer se ove godine vrše izbori.

Izvoz S. A. D. u toku 1934 porastao je u odnosu na 1933 za 21.5%; izvoz polufabrikata i fabrikata porastao је сак za 40%. Na suprot tome uvoz S. A. D. porastao je samo za 14%.

_ (Uvoz životnih namirnica za 24%). Spolina trgovina preba-

čena je u jakoj meri sa Evrope na ostalu Ameriku, Aziju i Australiju. Suzbijanje američke trgovine u Evropi dovešće verovatno u dogledno vreme do pojačane utakmice na prekcmorskim tržištima, što će naročito osetiti Engleska. Kanadskom izvozu Žita u ostalu Ameriku po prvi put je konkurisao subvencionisani francuski izvoz. Kanadski izvoz gvožđa i gVOZdene robe u poslednje vreme nazaduje, ali izvoz minerala iaste. Raste i potreba za uvozom,

БЛАГОСТАЊЕ

U američkoj proizvodnji ide napred automobilska Industrija. Proizvodnja čelika porasla je na 50% od njenog kapaciteta, ali u toku poslednjih nedelja primećuje se izvesno коlebanie. Obrti velikih magacina rastu. Tekstilna. industrija i industrija drva nazaduju. Dohodak polioprivrede u S. A, DD. veći je za 20% nego u 1933 god. Kanadski. rudnici nikla,.bakra i uglja, koji rade za izvoz, i dalje vode; proizvodnia zlata po količini je stabilna ali je po vrednosti porasla. U kanadskoj industriji nalaze se na čelu proizvodnja čelika, automobilska i mašinska industrija. Lepo napreduje građevinska i papirna industrija, a rastu i cene njihovih proizvoda. Građevinska. delatnost u toku 1934 bila je za 30% iznad one u 1933... |

U S. A. D. došlo je posle odluke o zlatnoj 'klauzuli.:do naglog porasta kurseva akcija, ali ovi padaju posle toga. Kod kurseva renta reakcija je bila neznatna. Rezerve banaka :pokazuju opet rekordno stanje. Ulozi na štednju rastu. Stopa za kratkoročni novac pada. Zbog konverzije 41]. % Liberty Bonds u iznosu od 1,85 milijarda dolara u 20—25 godišnje 21% bonove, verovatno je da neće još nastupiti promene u pogledu valutne politike. Ulozi u banke rastu i u Kanadi. Ipak se traži smanjenje kamatne stope putem intervencije javnopravnih novčanih zavoda. 1 ;

Redovni budžet S. A. D. porastao ije zbog veće kamatne službe i porasta izdataka na naoružanje. Za izvođenje javnih radova u 1035/36 zatražene su 4 milijarde dolara. S. А ран та tim da suzbiju prosto davanje pomoći. izrađen je zakofiski predlog o socijalnom osiguranju. Državni dug raste: i. u Kanadi zbog vanbudžetskih izdataka za nezaposlene, za Šivaranje posla i za izgradnju železnica. Poreski prihodi Kanadskog saveza rastu ali finansije udruženih zemalja bore se 105 uvek sa teškoćama.

Japan i Kina. U Japanu primećuje Se | даце veliki | njunkturni polet sa porastomi industrijske zaposlenosti | velikim obimom spoline trgovine, a u poljoprivredi depresija traje. Nivo industrijske proizvodnje je VrIO VisOK. Ograničenje proizvodnje u pamučnoj industriji produženo je, a idč зе za izvođenjem nove olanzive za izvoz veštačke svile. Cena prirodne svile u poslednje vreme je nešto porasla, ali je još uvek slaba. Privredne teškoće Kine su sve veće zbog odliva srebra, što stoji u vezi sa američkom politikom srebra. Kineska privreda trpi mnogo i zbog političkih smetnja. Nekoliko većih kuća palo je pod stečaj, ili se bori s teškoćama plaćanja. Inače, u Kini se izrađuju železnice i putevi. Industrija se bor sa teškoćama, a u polioprivredi vlada i dalie depresija: |

Kurs japanskog jena oslabljen |e, jer se ravna prema engleskoj funti. Japansko parobrodarstvo dobija inače sve: veći značaj za platni bilans. Održavanje kineske monete na niskom nivou nije se moglo izvesti, pa je kurs opet porastao na Srebrni paritet. Kina vodi inače pregovore o međunarodnoni тајmu u cilju stabilizacije svoje monete. Obim kineske spoljne trgovine i dalie opada, {jer izvoz nailazi na sve veće teškoće. Postoii namera da se povećaju саппе па 210, pirinač, tekstilnu i gvozdenu robu, Trgovinski bilans pasivan |e i U Кит 1! u Japanu. Japanski izvoz je OSsetno porastao, naročito izVOZ pamučne robe. Porastao je i izvoz prirodne зуђе 2509 ромеćanja potrošnje u S. A. D. Japanski uvoz sirovina je vrlo velik.

Japansko novčano tržište je vrlo likvidno, a stanje depozita kod banaka i štedionica veliko. Međutim državni je budžet trajno pasivan. Izdaci na naoružanje rastu. U izgledu ie porast poreskih prihoda, naročito od poreza na dohodak. Каstu i prihodi Železnica. Finansijski položaj Kine pogoršava se ier su prihodi od carina, kao najvažnija pozicija, u nazadovanju. Inače odliv srebra iz Kine je velik, a tako isto i težauracija, tako da se banke bore sa teškoćama ako žele održati likviditet, Kamatna stopa je visoka.

BREG