Народно благостање
Страна 216
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
У прошлој години дошло је до извесних промена у нашој
Наша кинематографија у прошлој години
них филмова се повећао 440 у дужини од 540 хиљ. мет. 1932 г. и 527 у дужини 635 хиљ. мет. 1933 г. на 623 у дужини 600 хиљ. мет. 1934 г., само је прошле године просечна дужина филмова била мања, чему је разлог веће преовлађивање увоза лакших оперетских филмова. И иначе се дужина филмова последњих година смањује услед проширења програма (журнали, рекламе, кратки забавни би мови итд.).
Прошле године приказано је свега 107 филмова домаће производње у дужини 21,8 хиљ. м. према 190 у дужини 36,2 хиљ, м. у 1933 г. и 282 у дужини 617 хиљ. м. Интересантно је да опада и број рекламних филмова (са 95 у 1932 г. и 80 у 1933 г. на 68 у 1934 г.). Свега 10 филмова је било средњеметарских са дужином преко 1.000 метара. Пунометарских није било, те код нас још не постоји праве филмске производње. Потребно је напоменути да су филмови домаће продукције у прашлој години махом били звучни, док су ранијих година преовлађивали неми.
Прошле године је дошло и до промена на страни земаља увозница. С. А. Д. стоје на првом месту и њихов део је понова порастао са 301 филма у дужини 269 хиљ. мет. 1933 с на 453 филма са 356,3 хиљ. м, а знатно. опао удео Немачке (са 184 хиљ. филмова и 274 хиљ. м. на 107 и 159,2 хиљ. м.). Повећао се и број увезених филмова из осталих земаља са 41 и '88,5 хиљ: м: на 63 и. 83,7 хиљ. м. Највише из Аустрије (16 и 32 хиљ. м..
Главни увозници су: америчка предузећа Фокс, Парамунт и Метро-голдвин Мајер, а прошле године појавило се и предузеће Варнер Брос са 46 филмова. Смањени увоз из Немачке погодио је најјаче главног снабдевача Уфу, која је прошле године увезла само 35 филмова према 78 у 1933 год. а 1932 г. она је заузимала прво место. Потискивање немачких филмова дошло је услед политичких промена у Немачкој, а с обзиром на то да је велики део сопственика филмских агентура код нас мојсијеве вере.
Број биоскопа, који је до 1933 г. стално опадао (са око 500 пре 1929 г., 430 у 1931 г. и' 340 у 1932 г. на 319 у 1933), почео је опет да расте. Прошле године их је било 336 (246 звучних) са 95.549 седишта према 319 (174 звучних) са 89.951 седишта у 1933 г. На бановинска места отпада преко четвртине свих седишта. Број тон-биоскопа расте, а немих опада. Свих 6 јужних бановина (Моравска, Вардарска, Дринска, Врбаска, Приморска и Зетска) имале су свега 93 биоскопа (68 звучних) са 23.080 седишта, мање него у Дунавској бановини, Oi | има 93 биоскопа са 26.993 седишта.
Повећао се и број филмских агентура. Прошле тодине је радило 24 према 17 у 1933 г.
Било је више и дозвола иностраним предузећима за снимање. Било је извесних снижења цена улазницама. Увођење нижих цена на почетној поподневној претстави у главним местима свакако да је повољно утицало на повећану посету. Увођењем „позортиног динара“ паралисано је донекле делимично снижење цена. Ипак цене су, с обзиром на куповну снагу још увек врло високе.
Недостају подаци о броју продатих улазница! из којих би се могао видети не само финансијски ефекат, "него и број посетилаца. Али“према осталим наведеним подацима изгледа да је посета биоскопа у прошлој години била већа
кинематографији. Увоз стра- · са ,
\
то
” sniženim štavovima,
И да. је понова дошло до поболипања (изузимајући домаћу
производњу).
_ Као што. смо показали у ранијим написима биоскоп је код нас још увек културна. тековина, којом се не користи ни-велики део градског становништва. Ми стојимо на последњем месту у погледу броја биоскопа у односу према
j стано вништву.
U istom momentu, kada je francuski. ministar finansija izjavio da se predviđeni prihodi smanjuju, a rashodi povećavaju, te oluda prefi i sve veći bi-
Povećanje poreza ubija - poreze
· džetski deficit, u parlamentu je obrazovan jedan odbor za pro-
učavanje mogućnošti sniženja poreza.
'Ova odluka ne treba da iznenađuje ako se uzme u obzir nemački slučaj iz 1933, koji ie pokazao da je fiskus, uprkos imao veći prihod. Ovde se radi. kao što se fo potvrđuje i u izveštaju odbora, o običnom računskom zadatku: prinos poreza je proizvod poreskih stopa i broja poreskih obveznika. Razvoj u periodu krize potvrdio je, da obe ove stvari stoje u međusobnom odnosu. U koliko su veće stope u toliko je manji broj poreskih obveznika. Ovo nije posledica зато zlonamernog izbegavanja obaveza, Što u Francuskoj svakako igra važnu ulogu (o čemu je vođeno računa prilikom reforme poreza 1934). Ovde se radi o jednom čisto automatskom dejstvu, koje, na prvi pogled, izgleda paradoks. Povećanje poreza ima za posledicu cene, koje ne pokrivaju produkcione. troškove, a za potrošače su visoke pošto su porezi u odnosu na cene veliki. Pri svakom povećanju poreza proizvođač mora ili da poveća cene, pri čemu se smanjuje prođa, ili da smanji svoju dobit, čime se gubi podstrek za proizvodnju. U oba slučaja smanjuju se i proizvodnja i potrošnja, a fime i broj poreskih obveznika. Potrošač, čiji se prihod smanjuje povećanjem poreža, mora se odreći pojedinih proizvoda, koji će mu od tada biti skupi. On će biti prinuđen da troši nedovoljno, a to ne može ostati bez posledica na proizvodnju. Ovaj gubitak ne može da bude nadoknađen izdacima države, jer ovi ne pretsfavljaju samo novu podelu postojeće kupovne snage, već i drukčiju upotrebu ove. To naročito vredi za Francusku u kojoj se državna sretstva upotrebljavaju ili za otplatu dugova, koje sume poverioci tezauriraju, ili za naoružanje, čiji su izdaci neproduktivni. Na kraju krajeva fiskus biva oštećen, jer se ograničenjem proizvodnje i potrošnje smanjuje broj poreskih obveznika, bez obzira na to što za državuiz Ovoga nastaju novi tereti usled strukturelnih pomeranja u privrednom organizmi. Ovakav razvoj potencira se u toliko više u koliko su veći poreski stavovi. Ili, kako se kaže u izveštaju komisije, povećanje poreza ubija poreze.
Ovo saznanje došlo je do izražaja i prilikom prošlogodišnje reforme, koja treba tek sada da bude sprovedena. Međutim, u međuvremenu stanje se znatno pogoršalo o čemu najbolje svedoči kretanje cena. Indeks cena na veliko u periodu 1928—34 pao je za 40%, dok je u zemliama ФЧергезтатшћ уаluta pad išao i do 70%. Ali, indeks troškova života u Erancuskoj pokazuje abnormalni razvitak: dok je u ostalim zemljama zlatnoga bloka ovaj pao za 20%, u Francuskoi pokazuje čak i izvesno povećanje. Indeks troškova života u: Francuskoj 1931 skočio je za 13% i time dostigao najvišu tačku. U ostalim zlatnim zemljama oh je već u to: vreme pokazivao pad za 10%. Od 1931 tempo smanjivanja troškova života bio je podjednak kod svih zemalja zlatnoga bloka: 10% do 1934. Dok u Nemačkoj i Švajcarskoj smanjenje indeksa Iroškova života ide paralelno sa padanjem indeksa cena na veliko, kod Francuske i Holan-