Народно благостање

30. март 1935. |

_djije poslednji ie daleko više pao. Tako u Francuskoj nije ni _ polovina sniženja indeksa cena na veliko došla do izražaja u indeksu troškova života. Paralelni razvitak bio je uglavnom sprečen poreskom politikom, što je u nekoiiko mahova naglasio i sam ministar privrede. -

Ovail razvoi može se proučavati na |edan interesantan način,na ime upoređenjem indeksa troškova života sa indeksom cena na veliko, iz čega se dobija|u makaze cena tih dveju kategorila. Pri jednom takvom međunarodnom upoređenju izlazi, da su ove makaze naimanie otvorene u zemiljama sa depresiranim valutama, u kojima se od 1931/32 počiniu postepeno da zatvaraju. Kod većine zemalia zlatnoga važenja pokazuje se ogroman otvor makaza. U Švajcarskoj је }933 nastupila stagпасја, а u Nemačkoj i Holandiii od. prošle godine primećuje se izvesno zatvaranje. Samo Francuska, koja ie u 1933 pokazala kratkotrajno i malo poboljšanje, doživela je u 1934 značajno otvaranje. Ovai neobični položaj Francuske objašnjava 1 sadašnji energičan korak na polju suzbijanja skupoće života.

Pre ave godime Engleska je 'donela пеконко астатић хакопа, koji su obuhvaćeni u Agriculшта! Маткенпо-џ, за ciljem da unapredi domaću poljomzivrednu proizvodnju. Jednim od ovih zakona uvedeno je i subvencionisanje stočarstva sa godišnjom i subvencijom od 5 mil. funti sterlinga s tim, da se ista isplaćuje do 31 marta ove godine. Ovo je poslužilo kao podstrek za znatno povećanje brcjnog stanja stoke. Međutim, u ovom međuvremenu cene Sioci 1 sfočarskim proizvodima znaino su pale, te je domaće SfGčatstvo sve teže podnosilo konkurenciju dominiona, koji su Otavskim sporazumom obezbedili svome izvozu Копшисепте, Položaj} engleskog stočarstva naročito se pogoršao prošle guUdine, te su zahtevi za povećanje subvencije i ograničenje !'!07& postajali sve češći. Jula meseca prošle godine vlada je izišla sa predlogom revizije odredaba Ofavskih sporazuma, koje se odnose na regulisanje uvoza mesa, ali je zbog jakog otpora dominiona morala odustati od ove namere. Pošto zakon o subvencijama ističe 31 marta pitanie je ponova postalo aktuelno. Ono se ovoga puta mora rešiti i iz razloga, što Engleska ima sve manje mogućnosti za subvencionisanje poljoprivrede iz redovnog budžeta.

Ministarstvo dominiona objavilo је омћ dana meniorandum o ovome pitanju, u kome zastupa tezu, da ovo mora biti rešeno ili sporazumevanjem sa zainteresovanim zemljania ili donošenjem odluke bez obzira na njihove zahteve. Na slučaj da dominioni ne pristanu na novo regulisanje uvoza mes4, koje se mora preduzeti u interesu stočarstva, vlada će jedno-

Nova opasnost za еугорзко stočarstvo

"НАВОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 217

stavno pristupiti ograničavanju uvoza. Umesto kontingeniiranja uvoza iz dominiona Engleska namerava da uvede uvozne catine priznajući dominionima preferencijal od 50%. Prihod od carina imao bi da obezbedi dalie subvencionisanje :stočarstva. Ako bi pak bilo neophodno ograničavanje uvoza, onda bi to bila samo privremena mera. Uvozna carina imala bi se uvesti kako na meso tako i na živu stoku.

Nainoviji predlog britanske vlade izazvao je vcliko iuzbuđenje ne samo u dominionima, već i u evropskim. zemljama, naročito onima koje izvoze svinje i svinjsko mesc. Dominioni i ovoga puta pokazuju energično držanje prema engleskim predlozima. Australija, koja bi novim merama bila naiteže pogođena, pristaje na uvođenje carine, ali uz zadržavanje sistema kontingenata. U protivnom Australija bi bila {ako pogođena argentinskom konkurencijom, |er se Argentina obezbedila trgovinskim ugovorom, da na njene proizvode ne mogu biti uvedene nikakve posebne unutrašnje takse. Iste gledište ima ı Novi Zeland. S obzirom na odlučnost engleske vlade sa kojom je istupila ovoga puta, po cenu uzdrmavanja i temelja OtovskoS sporazuma, nije isključeno da će dominioni morali pristati na nove mere, koje će pružiti mogućnost Engleskoi da još u većoj meri razvi|e svoje stočarstvo. Pre dve gođine ministar trgovine Ransimen stojao je na gledištu, da se ni u kom slučaju ne mogu uvesti carine na meso. U interesu izvozne trgovine i nižih troškova života radi smanjivanja produkcionih troškova izvoznih industrija Ransimen je sve do оге kratkog vremena preistavliao glavnu бгапи ргобуц астатпог programa ministra poljoprivrede Elijot-a. Đanas, pod izmcnjenim prilikama, agrarni program Elijot-a ima šanse da bude još znatno proširen.

Engleska pretstavlia najveće tržište u svetu za stoćarske proizvode. Svako ograničenje, koje ona bude uvela, delovaće na međunarodnu irgovinu. Stoga nainovije mere targiraju posredno i interese naše zemlje, naročito u pogledu izvoza svinja. Danske se svinje već nekoliko godina prodaju na austrijskom i talijanskom tržištu. U najnovije vreme Austrija je počela da uvozi svinje i iz baltičkih zemalja. S druge pak strane Mađarska, Rumunija i Poliska izvozom u Englesku mogle su da smanjuju svoju ponudu na srednjo-evropskim tržištima i fime, koliko toliko, otklone veći pad cene. Nove engleske mere ako ne danas, a ono sutra iz osnova će jzMleniti položai ovih zemalja u međunarodnoi trgovini stoke i stočarskih proizvoda. U svetu ne postoji danas ni jedno += žište, koje bi moglo da naknadi gubitak engleskog. Gubljenje ovoga značiće pojačavanje konkureniske borbe na ostalima. koja može da sroza cene do te mere da mnoge zemlje izvOZnice budu primorane na radikalno smanjivanje proizvodnje.

па ва

ПОЉОПРИВРЕНА.

— Voles, američki ministar poljoprivrede, odlučio је да se такоп о осташсепји zasejane površine duvana produži i za tekuću godinu. Taksa na duvan povećana je sa 25 na 331/.,%.

— Turski ministar poljoprivrede izradio je pelogodišnji plan za gajenje pamuka, koji se u glavnom odnosi na određivanje propisa o sađenju i na kontrolu državnih organa. Cilj ovih mera је da se omogući gajenje pamuka dugačkog vlakna, кој! је potreban za tkanje i koji Turska uvozi.

— Francuski ministar finansija Žermen-Marten 12 Javio je u finansijskoj komisiji francuskog parlamenta da će vlada imati na raspoloženju 114 mil. fr. za ovu godinu (9 meseci) za saniranje tržišta mesa i mleka od čega je predviđeno 66 mil. za tržište mesa, 34 mil. za mleko i 14 mil. za masti i ulje.

СЛУЖБА

— „Novosti” donose da je jedan izvoznik jaja prodao u Banja Luci 40 hilj. komada jaja ipo. ceni od 4 pare t. j. 25. jaja za jedan dinar. Većina ostalih trgovaca jaja ne može ni po toj ceni da proda švoje zalihe, pa su počeli da ih uništavaju.

— Čehoslovačka je utvrdila cene za inostrani Ruikuruz i to: za krupan 129, besarabski 131, činkvantin 144 kr. za 100 kg. neto franko vagon paritet granične stanice.

х —. Talijanski ministar vojske, prilikom budžetske diskusije, predložio je, da se umesto. ovsa za ishranu stoke upotrebljavaju otpaci od pirindža, čime će se povećati potrošnja ovoga i Smanjiti uvoz ne samo ovsa nego i Ostale stočne hrane.

— Zalihe pšenice čehoslovačkog žitnoz monopola polovinom marta iznosile su 25.602 vagona.