Народно благостање

НАРОДНО

Бр. 15

Страна 228

pre nekoliko godina odredilo jednu delegaciju za pDroučavanije pitanja zlata, i da je naiveći broj stručnjaka u njoj stao na gledište, da je dogma zakonske kvote pokrića iedna zabluda koja je dovela do strahovite deflacije zlata u svetu i koja je delom Dprouzrokovala svetsku privrednu depresiju. Narodnoj banci nile moglo biti nepoznato, dalie, da je Nemačka smanjila svoju zakonsku kvotu pokrića a da zbog toga ni jednog trenutka nije bio pokoleban kurs marke na stranim berzama, i da nemačka marka ı danas spada u jednu od naistabilnijih valuta i ako je tako reći bez metalnog pokrića.

Jedan od najboljih monetarnih teoretičara, profesor Kasel, pisao je još 1932 godine protiv zablude o zakonskoj kvoti pokrića. On je kazao između ostaloga, da je dogma zakonske kvote pokrića veće prazпоуегје, по što |e Tabu kod divljih naroda na oštrvima Južnoga mora.

Ali je potpuno nerazumljivo, kako je mogla Narodna banka s jedne strane da smatra zakonsku геlaciju za dogmu i da zbog toga vrši razne deflatorne mere, a da istovremehno ona sama podkopava temelj svog zakonskog minimuma pokrića, prodajući zlatnu podlogu. Ako je Narodna banka smatrala da |e minimalna kvota pokrića dogma, u koju se ne sme da đira, onda je u toliko svetija bila njezina dužnost, da grabi i tezaurira zlato. To ie elementarno pravilo, da se prvo pokuša da se poveća metalna podloga, pa tek onda da se pristupi drugim merama.

Da bi se očavala zakonska kvota metalnog pokrića ili se grabi i ne pušta zlato (moratorium transfera i druge slične mere) ili se vrši deflacila obaveza po viđenju. Ali ie to preživela politika. Danas se podešava kvota pokrića prema potrebama zemlje.

· Zakonski propis o tome, da ukupno metaino i devizno pokriće obaveza po viđenjiu ijedne novčanične banke ne sme sići ispod izvesnog iznosa ili relacije, došlo {e kao posledica propisa, da |e novčanična banka dužna da sve svoje novčanice otkupi zlatom, cim ioi se prezentira|u. Decenijama je taj režim vladao kod zapadno-evropskih novčaničnih banaka. •Deceniјата je svet živeo u fikciji, da novčanična banka sa pokrićem u metalu od 20—40% i sa kratkoročnim prvoklasnim menicama do tri meseca, može da likvidira odnosno da isplati sve svoje obaveze po viđenju. Tai propis pretpostavlja zlatno važenje i zlatan novac u Oopticaiu, jer samo na tai način može novčanična bafika da isplati u zlatu 100% svojih obaveza. Kad u zemlji nile zlatan novac u opticaju, propis o zlatnoi kvoti pokrića potpuno је bespredmetan, jer zlato, koje bi novčanična banka izdala u zamenu za novčanice, ne bi nikad više videla, tako da bi ostatak novčanica morala isplaćivati kreditnim instrumentima, ako drugog novca nema u opticaju. Mi nemamo zlatnog važenja ni zlata u opticaju, prema tome naša

БЛАГОСТАЊЕ

Narodna banka ne može sve i da hoće da zlatom isplaćuje svoje obaveze.

Ali ni to nije jedini razlog zbog čega naša Narodna banka može svesti svoju podlogu i na 2%, a da stanje stvari ostane nepromenjeno. Taj mehanizam o kome smo otoič govorili pretpostavlja da |e novčanična banka obavezna da zamenjuje svoje novčanice za zlato. Kod nas to nije slučaj; kod nas postoji takozvani prinudni kurs, po kome Narodna banka nije dužna da da ni grama zlata za sve svoje novčanice u opticaju. Prema tome zašto Narodna banka mora da lupa glavu o kvoti pokrića, kad na to pokrićc nema niko pravo?

Jedan treći razlog takođe razrešava Narodnu banku od starania o kvoti. To je sam tekst na novčanici. Nekada je na novčanici pisalo, da |e obavezna donosiocu isplatiti protivvrednost u zlatu ili u srebru. Kasnije. je na nioj stajalo da |e obavezna da isplati novčanicu iu zakonskom metalnom novcu, a takav novac u Jugoslaviji u opšte nije postojao niti je DOostojao zakon o kakvom metalnom kurentnom novću. Danas pak na novčanicama piše da Narodna banka plaća donosiocu odgovarajuću vrednost, bez ikakvog označenja u kakvom novcu.

Možda |e Narodna banka strahovala да зтапјеnie zakonske kvote pokrića ne škodi njezinom prestižu. Na tu se ideju mora doći kad se zna da smo se i mi bili pridružili zemljama zlatnog bloka u doba, kad je dinar već bio pao ispod svog zlatnoZF pariteta. Sreća je da nismo dugo izigravali zemlju sa zlatnim važenjem, kad je ceo svet znao da to više nismo. Ali svakako da je to učinjeno ciglo zbog prestiža. Prestiž medđulim zavisi od Stvarnostii, a he Od reči. Na prestiž smo mogli udarati dok je dinar bio netaknut. Kad ie on posrnuo, ništa nije moglo pomoći prestižu, i ako je zakonska kvota pokrića oštala nčpromeniena — uz pomoć knjigovodstvenih operacija sa založenim zlatom.

Možda se Narodna banka ustezala đa smanji zakonsku kvotu pokrića iz straha da se ne pokoleba poverenje u dinar. Koliko ie to gledište naivno pokazuje naibolie činjenica, da je dinar Dao uprkos neромгедепој гакопзкој kvoti pokrića i da |e nemačka marka stabilna i ako je prvo smanjena zakonska kvota pokrića, a potom faktično pokriće palo ispod zakonskog.

Ali ie naijklasičniji najnoviji slučaj sa Веј от. Obaveze po viđenju belziiske Narodne banke bile 5и pokrivene sa 65%. Francuska vlada joi |e bonuđila zajam od 1 i po milijardu franaka, pa ipak ie poverenje u belgu bilo tako posrnulo, da je za dve nedelje izvučeno 15% zlata, i, ko zna šta bi ioš bilo, da nisu doСе ргобутеге. Belgijska vlada je znala vrlo dobro šta znači psihološki momenat poverenja, kad su ekonomski faktori krenuli protiv, zbog toga nije htela da primi ponuđeni zajam francuske vlade.

позва

СЛУЧАЈ БЕЛГИЈЕ

Кад је Рузвелт на Лондонској конференцији условио међународни споразум о златном важењу девалвацијом валута свију земаља златног важења, формирао се пркоско „златни блок", који је успео да разбије конференцију и запретио да идеју златнога важења пронесе кроз цео свет. Данас је цигло три земље у свету, које још имају фактички

златно важење: Француска, Швајцарска и Холандија. Напустила их је Белгија, која је била исто тако ватрени ноборник златног важења као и Француска. С обзиром на то да је толики низ држава прошао тим путем белгијски случај изгледа као један обичан догађај. У ствари он- је осебен. | |