Народно благостање

6. април 1935. НАРОДНО

Од свију земаља које су у светској привредној депресији преживеле депресијацију своје валуте, код једних је то било добровољно код других против њихове воље, при чему остављамо на страну земље које су претпоставиле ваљуту свима осталим обзирима. Код добровољне девалвације играли су разни обзири решавајућу улогу: код земаља стерлиншког блока био је решавајући искључиво обзир на извоз, код Северне Америке обзир на дужнике и жеља да се запали коњунктура. Белгија претставља засебан тип. За њу би се могло рећи, ма како да изгледа парадоксално, да је добровољно-принудно приступила девалвацији своје валуте. Добровољно у толико, што је метално покриће њезине националне валуте и резерва за изравнање евентуалне пасивности биланса плаћања била тако богата, да је она уз сузбијање шпекулативног и национално непотребног извоза злата, могла да изиђе из кризе без девалвације белге. Белгија је одбила понуђени кредит од стране француске владе од милиарду и по франака, јер је сматрала да јој је њезин златан сток довољан за легитимне потребе земље. Излази, логички, да је и Белгија девалвирала своју валуту из трговинско-политичких разлога, добровољно. Али то не би било тачно. Свакако да је разочарање, које је њезин претседник владе донео из Париза, после покушаја да се створи преференцијални систем између земаља златнога блока, било прилично решавајући за његовог следбеника у корист девалвације. Али не искључиво. У Белгији је почела криза банкарском паником — баш као и у Немачкој у јулу 1931 године. Значи да се валутна криза пренела и на банке као и код нас у септембру 1931 године. Свакако да је белгијска влада желела да учини крај банкарској кризи без употребе мораторијума. Белгијска Народна банка је активном политиком помогла у сузбијању банкарске кризе примивши у р=ееконт банкарске менице, 1,27 милијарди франака и ломбард од пола милиарде франака, али се тиме није скинуло с дневнога реда валутно питање.

У Белгији се није могло ићи даље са дефлацијом и све је већи број људи сматрао, да је већ досадања дефлација нанела огромне штете народној привреди и да је Белгија дошла у неповољан положај према земљама, чија је валута депресирана последњих година. Нарочито је радништво било против даље дефлације. С друге стране велики број произвођача указивао је на то, да при садањим ценама Белгија не може више да конкурише на светском TDжишту. Докле једни траже даљу дефлацију, други веле да је досадања дефлација била већ катастрофа. Та би се антитеза продужила. Присталице девалвације у земљи и на страни вршиле би даље атак на белгу, слетствено би било стално узбуђење у народу. Кад се већ није могло ићи даље дефлацијом, онда је девалвација била једини могући брз излаз. Белгија је земља упућена на спољну трговину у великој мери, јер њено благостање великим делом зависи од

БЛАГОСТАЊЕ Страна 229. тога, Белгија се није освртала на престиж, на захтеве стабилности валуте, већ је поднела парламенту предлог и ова] је одлучио девалвацију од 289%. |

Има код нас људи који сматрају, да је наш службени прим од 28.5% служио Белгији за углед. Ми жалимо: што морамо да им покваримо то задовољство. Белгијска влада чије дала обавештење, — колико је нама познато — зашто је узела 28%, али се нама чини да је она то урадила из следећих разлога: прво због тога што је и раније девалвација износила 28% и друго што је сада садржина фР. франка постала округла цифра 0,15 грама. Да напоменемо да ово не значи коначну стабилизацију белгијског франка, Белгија је учинила први корак, истина доста крупан, али свакако, да ће судбина њезине валуте зависити од даљег развића прилика у свету. i

Белгија је дуго размишљала пре но што се одлучила на овај корак и испитивала евентуалне последице и могућности. Она је приступила девалвацији своје валуте пошто је израдила велики програм подизања народне привреде. Пре свега долази нови закон о банкама, с обзиром на чМњеницу, да су банке дошле у много већу зависност од новчаничне банке услед испомоћи коју им је она пружила У кризи. Исти ће закон омогућити опширну контролу кредитне политике приватних банака у циљу запаљења коњунктуре. Исто тако је влада припремила мере за сузбајање кризе на тржишту хартија од вредности, која је такође дошла услед валутне и банкарске кризе. Да не би девалвација валуте изазвала скакање цена израђен је читав програм за сузбијање сваког покушаја повећања цена; мера која редовно прати девалвацију, али која не успева увек. И најзад влада је обећала знатно олакшање пореског терета. Белгија је добила владу, чији је искључив задатак сузбијање привредне депресије.

Најзад да напоменемо да је Белгијски случај донео начелно погоршање трговинско-политичке ситуације у свету. Белгија је у царинском савезу са Луксембургом. Царински савез је сан свију либералних трговинских политичара, свију економиста, који сматрају да је велики део кризе проузрокован трговинско-политичким мерама. Према томе Белгијско-Луксембуршки случај требао је да буде школски пример за цео свет. Он је међутим стално имао великих противника у обема земљама, тако да се могло поставити као правило: народи „неће уопште царинске савезе. Сад је савез дошао у тешку кризу. Луксембург има своју валуту; која није ишла паралелно са белгом и кризом. Девалвацијом белге створена је опасност да Луксембург буде преплављен белгијском робом. Изгледа да ће Луксембург или без потребе девалвирати своју валуту или тражити раскид ца= ринског савеза. За сада се одлучио, како читамо у најног вијим вестима, да девалвира своју валуту, али само за један део белгијске девалвације.

ван

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

U Službenim novinama од 1 ар-

Dve nove uredbe o poreskim ila o. g. objavljene su dve olakšicama uredbe, kojima se uklaniaju neke ranije preteranosti fiskalne ит ој Ио. koje su nanosile veliku štetu privredi. To je uredba o taksi na podvozna sredstva i uredba o banovinskim rošarinama.

Uredbom o taksama na podvozna sredstva ukida se državna "taksa na Mmotorna vozila, na velosipede, fijakere i polufijakere, Ministar finansija se nada da će zbog povećanja motornih vozila i država i banovine dobiti punu naknadu u po-

većanim prihodima od trošarine na benzin, koja ostaje nepfomenjena. Istom je uredbom regulisano i pitanje taksa na autobuski i putnički saobraćaj. Zakonom od 18 februara 1934 zavedena je taksa od 15% od vrednosti putničkih karata. Sada se sve autobuske linije moraju podeliti u tri katogorije: na linijama konkurentnim državnim železnicama taksa će iznositi 10%, a na linijama koje su samo delimično konkurentne 5%;, dok se taksa uopšte ne naplaćuje na linijama koje budu oglašene kao nekonkurenine državnim železnicama. U buduće ove. takse će se plaćati paušalno, a lica koja obavljaju autobuski promet neće biti zadužena porezom na poslovni promet. Ovom.