Народно благостање

(Страна 230 | а

uredbom smanjena je i trošarina na plinsko ulje sa 100 na 20 dinara od 100 kg.

Pre nekih 5 godina inagurisana je kod nas finansijska politika kojom se je, kako izgleda, išlo za tim da se onemogući rad industriji nafte. Naša carinska tarifa bazira na principu da se carinama ne opterećuju sirovine. Pa ipak, zavedena је uvozna carina na sirovu naftu. Ne može se kazati da je to učinjeno iz fiskalnih razloga, jer je država imala mogućnosti da nađe ekvivalentne prihode zavodeći trošarine na razne derivate nafte, od čega bi privreda imala manje štete. 20 februara 1934 godine zavedena je zatim i trošarina na plinsko ulje, kao i na ulja i masti za podmazivanje. I u našoj privredi bilo je već mnogo motora čiji se je rad zasnivao na plinskom ulju. Kad je zavedena ftrošarina na plinsko ulje, rad s pomenufim motorima postao je nerentabilan, tako da su se isti morali preudešavati na druga pogonska sredstva ili su čak bacani u staro gvožđe. Time je prosto upropašćavan nacionalni kapital. Zbog toga moramo pozdraviti smanjivanje ove trošarine, koje je zaista sasvim umesno.

Drugom se uredbom ukida banovimska trošarina na ugalj, električnu energiju i na naitu, na kalcijev karbid kad služi kao sirovina i za osvetlenje pri ribolovu na moru, na seču drveta i na motorna vozila svih vrsta. Banovinske školske takse i takse na stočne pasoše takođe su ukinute, a u nekim banovinama uklonjene su i takse na račune, dok je taksa na prenos лекгенипа ц svim banovinama svedena na 1%, osim u Savskoj ı Dravskoj banovini gde ona iznosi još uvek 2%. Kako je Kraljevska vlada u više mahova naglasila da će pristupiti sistematskom rasterećenju privrede, ove su mere već i očekivane, jer su pomenute dažbine u većini slučajeva poskubpljivale proizvodnju i kočile privredu i izvoz. Danas je, međutim, već ı laiku poznato da se finansijska politika ne sme voditi samo zbog fiskalnih razloga, već da mora služiti kao sredstvo privredne i socijalne politike. Odobravajući predloge banovinskih budžeta za 1935/36, ministar finansija je snizio u većem broju banovina i prireze (u Vardarskoj, Vrbaskoj, Drinskoj, Zetskoj i Primorskoj banovini za 20%). Prirez je smanjen i u Dravskoj banovini, a ostao je nepromenjen u Dunavskoj, Mo-

ravskoj i Savskoj banovini, gde se kreće između 10%—K25%.'

Redukcijom poreskih stopa i ukidanjem jednog dela Dbanovinskih taksenih i trošarinskih prihoda poremetila bi se ravnoteža banovinskih budžeta, kada se ne bi smanjili rashodi ili našli drugi izvori prihoda. Uredbom o banovinskim. trošarinama pokušano je da se ekvivalent nađe u zavođenju novih trošarina, i to na pirinač od 1 din., na kavu ı kakao od 2 din., na čaj od 20 din. i na kalcijev karbid od 1,50 dinara, a trošarina na pirinač, kavu, kakao, čaj i kalcijev karbid iz inostranstva naplaćuje se pri uvozu na carinarnicama, a na domaći kalcijev karbid prilikom puštanja u promet. Prihod od ovih trošarina deli se na banovine odnosno opštine na području Uprave grada Beograda, po isteku svaka dva meseca, prema broju sfanovnika. Mi pozdravljamo sa zadovoljstvom i ove mere, ler se njima uklanja ono što је bilo postalo zaista neizdržljivo.

Ipak, pitanje samoupravnih finansija ovim nije još definitivno rešeno. Samoupravni budžeti pokazuju ј05 uvek veliku raznovrsnost. Njihova visina i unutarnji sastav ne slažu se sa finansijskom podlogom samouprava u raznim delovima države, a u pojedinim slučajevima finansijske mere samouprava u sukobu su sa državnom finansijskom politikom i sa Dprivrednim interesom zemlje, pa i samih banovina. Zbog toga je potrebno da se što je moguće pre donese zakon o samoupravnim finansijama, kako bi se ubuduće onemogpućile razne neprirodne dažbine kojima se nanosi šteta privrednom. razvifku. Prirodno je da se istovremeno moraju revidirati i sve trošarinske i taksene tarife, da bi še izbegla preopterećenja i velike nejednakosti. Ovu potrebu uviđa i ministar finansija, kad veli „fiskalni sistem banovina znatnim delom svojim do sada je

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

" Бр. 15

smetao privrednoj delatnosti naroda i kočio promet dobara”. Od pre nekoliko godina izdaju se uputstva za izradu banovinskih i opštinskih budžeta; u poslovanju naših samoupravnih finansija ona su pretstavljala važno, ali — kao što se vidi — ne i savršeno sredstvo za postizanje pravilnog rasporeda tereta.

Међународна трговина од вај"када је била поље на коме су покушавали своју срећу несолидни и неморални елементи помоћу пословних метода, који су штетили интересе соОвакве методе у унутрашњој трговини нису тако раширене. У међународној оне цветају нарочито због тешкоћа око употребе и скупоће правних сретстава (непознавање језика, узимање адвоката у страној земљи итд.). Ова су често тако скупа, да на крају изнесу више него ли и сам губитак. Али погрешно је мислити, да се оваквим методама служе само извозници; напротив, њима се обилно користе и увозници страних земаља. Многи су извозници и увозници погубили тешке паре. Највеће губитке претрпели су они извозници, који су били принуђени да преко комисионара у страној земљи продају своје производе. Комисионарство претставља најжалосније поглавље у историји међународне трговине ХЛХ и ХХ века. Увозници су обично наседали са рђавим квалитетом. Код курентних артикала код којих постоје трговачки узанси, као што су пшеница, кукуруз итд. преваре су биле мање могуће и у овоме реду извозника несолидни елементи прилично су се рашчистили. Али код осталих артикала, који претстављају већину у међународној трговини, и. код којих је пословање засновано на поверењу, преваре су још увек врло честе. Овде се обично несолидном методом користио онај у чију су корист били платежни узанси. Ако је н. пр. извозник послао робу на доплату он је био у могућности да подвали увознику. Исти је случај када је увозник купљену робу унапред покрио извесном капаром. Повољни платежни узанси доводили су често у искушење и дугогодишње трговце да буду несолидни чим им се за то' указала прилика. Несолидни методи рада били су дуго времена главна сметња у развитку трговине између балканских и средњоевропских држава. Код увозника ових држава преовлађивао је утисак, да је код извозника балканских држава прво била помисао ако могу да подвале па тек онда да уђу у посао.

Бугарска нема развијен извознички ред. Жалбе ка методе пословања биле су врло честе. Последица тога бида је, да је извоз трпео или се морао обављати са много тешкоћа и неприлика. На страним тржиштима убијан је глас бугарским производима; иностранство је тежило да код куповина у колико је више могуће заобиђе домаће извознике и ове врши преко својих агената. То су били разлози, који су руководили Бугарску при доношењу Закона 0 организацији и контроли извоза. Овај закон утврђује 0сновне принципе и на основу њега биће издати правилници за сваки производ понаособ. Његове важније одредбе гласе овако: | i

Министар привреде добио је овлашћење да уведе принудну контролу извоза свих производа и то у погледу спољњег изгледа, квалитета, састава и паковања. Контрола ће се вршити на основу правилника, који ће бити издати за сваки производ понаособ. Извоз производа, који подлежу контроли, биће дозвољаван само са дозволом контролних органа, које ће издавати организације овлашћене од Министарства привреде. Извоз контролисаних производа биће дозвољен лицима и фирмама, које испуњавају следеће

Радикалне ској у циљу санирања извозне трговине

мерг у Бугар-

лидне трговине.