Народно благостање
13, април 1935.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 243 |
В. Бајкић
ПЛАНИРАЊЕ
(Планска привредај.
ПОЈАМ, ИСТОРИЈАТ И ВАЖНИЈИ ПРАВЦИ
Под планском привредом разуме се привредна организација, у којој су све произвођачке јединице повезане међу собом једним обавезним планом, тако
да делују као делови једне целине у циљу што по вољнијег и што обилнијег задовољења потреба це-
лога народа. | Под привредом се разуме све оно што се односи на задовољење потреба у економским добрима. Та је економска активност сопијализирана поделом рада · и разменом. Производи се за тржиште. (O задово"љењу потреба брине се велики број приватника, од којих сваки на свој начин, и обично независно од свих осталих, цени обим будуће потребе. На тржишту се сусрећу понуда и тражња, ту се формира цена. На цени верифицира произвођач своју прог-
нозу будуће потребе. Цена је његова економска суд—
бина. Од ње зависи профит, који је једини мотив његове делатности. Ако је преценио потребу, доћиће у. тешкоће, а радници у незапосленост. Према томе у " данашњем привредном систему цена регулише природу и обим производње. . |
· Не зна се будућа потреба, која се има да покрије нити се на страни произвођача има ма какав
план за њезино покриће. Следствено равнотежа) из-
међу потребе и: покрића је пуки случај; правило је да се оне разилазе. И како је искуство показало, то разилажење иде неколико година. у једном правцу, а неколико у противном. То се осцилирање око тачке равнотеже назива коњунктуром. То се кретање може упоредити са кретањем земље око сунца, при чему се два пута годишње потпуно поклапају дан и ноћ. У привреди се сваких 8—10 година васпоставља равнотежа између потребе и покрића. Наравно да је привредни процес много компликованији, но што је то случај с окретањем земље око сунца. И потреба се мења. Коњунктура дејствује на цене, а цена на потребу. Према томе имамо кретање обеју чинилаца: производње и потребе. Равнотежа између потреба и покрића претставља циљ коме аутоматски теже и једна и друга категорија, као што обе стране чуна при љуљању теже равнотежи. | Полет, као горњи део коњунктурнога круга, је _ пожељан, али је у толико непријатнија "депресија _ као његова доња хемисфера, јер доноси повећање · падова, незапосленост, поремећај на новчаном тр" жишту итд. Велики део мислилаца сматра да ко_ њунктура претставља пер салдо снажан пут ка благостању, као што показује економска историја света “у Х1Х веку. Друпи веле да треба тежити уништењу _ коњунктуре или бар ублажењу њених осцилација, _ јер оне успоравају пут ка већем благостању за који постоје технички и природни услови. Кенз на пр.
_ вели, указујући на данашњу оштрину привредне де"пресије, да можемо лако сви поиспропадати очеку-
јући обрт на боље. Због тога се од стране ових тражи активна коњунктурна политика. Планска привреда значи васпостављење равно-
WO
теже измеђ потреба и покрића, уз максимални ниво | живота широких маса, Ко познаје историју економ- · ских доктрина, за тога планска привреда овако дефинисана неће бити ништа ново. Њу су предлагали социјалисти из прве половине Х1Х века, међу којима је најистакнутији СОисмонди. Због тога се и сматра да планска привреда није ништа друго до социјализам, чему нарочито доприноси околност да је привреда Совјетске Русије плански организована. Социјализам полаже првенство на изум планске привреде, али не прима: термин нити пак њезине модалитете. Сви су облици социјализма строго планско-привредни, али је социјализам у борби против. капитализма у тој мери бацио тежиште на правну и социјалну страну друштвеног уређења, да је остад: на тој позицији и занемарио техничку страну економске организације социјалистичког друштва. Тек. је пракса у Совјетској Русији показала сву тежину економског планирања, јер оно ни до данас није могло бити изведено у пуном обиму. |
Ако оставимо на страну многобројне облике планске привреде старијих времена, пре капитали-. стичког система, онда се може рећи да је планска. привреда постала први пут у рату. Организација. привреде у Немачкој и Северној Америци за време рата чисто су планско-привредне категорије. Алисе. та организација није звала планско-привредна, нити је са теоријским облицима планске привреде, који су тада постојали, а који су били сопијалистички имала ма какве везе. о
Тек је у кризи поникао израз планска привреда, кад је требало тражити излаз из привредне депресије, која се приписује недостацима капиталистичког привредног система. Противници социјализма, прихватајући планирање из социјалистичке доктрине, избацујући је у прву линију и одбацујући социјаливирање продукционих сретстава, пронашли су 'израв планска привреда. Тако се данас може да говори о двема групама планске привреде: социјалистичкој и несоцијалистичкој. Са гледишта планирања разлика између њих је врло мала. Наравно да између социјалистички уређеног. друштва и несоцијалистичке планске привреде постоје врло велике разлике у
политичком и социјалном погледу; али са чисто план=
· ске тачке гледишта планска привреда је од капита=
листа укроћени социјализам.
Већина присталица планске привреде тврде, да парцијална планска привреда не може да постоји; она: мора да "обухвата све привредне гране и целу земљу. Према томе американски федерални фармборд'и наше житно законодавство из 1931 г. не'могу се назвати планско-привредним. То су само облици јачег државног интервенционивма који имају много сличности са планском привредом. Професор Со ОШШШептеја ) каже да је планирање само један де-
1) Gottl-Ottlilienfeld, Der Mythos der Planwirtschatt 1932.