Народно благостање

Страна 244

таљ у привреди и то чисто технички. То се потпуно поклапа са нашим објашњењем занемаривања тог елемента у социјалистичкој доктрини. Он вели даље, да се привреда не може замислити без планирања, према „томе да је планска привреда један плеоназам. На супрот томе тврди већина присталица планске привреде, да је она нов привредни систем. Американски ЈБупс Лоруин вели чак, да је · планска привреда нова филозофија.

„Планирање је нова метода економског процеса која све више побеђује, вели он. То је нов принцип који пружа нов пут ка економским проблемима. Планска привреда није чудотворни кључ за привредну загонетку, али је њена снага велика због тога што пружа нове погледе на путеве и циљеве економског живота и нове методе за снажно подизање нивоа живота.

„У пркос тешкоћама које сусреће планска привреда, како економским тако и политичким, она ће ипак напредовати. Она ће увести у живот нове институције које ће знатно изменити услове нашег данашњег живота.

ОБОКОМ ТОН

„Постоји научна бава за планску привреду. Она је филозофски и морално један позив духа на експанзију и на већу веру у будућност и опште могућности живота. Она је синтеза идеја динамике и реда,

"науке и маште која оправдава највећу наду у ХХ веку. Другим речима планска привреда је фаза новог начина осећања живота и начина живота. [.2155е7, Гаше ХЛХ века била је заснована на метафизици да судбина руководи привредом. Планска привреда ХХ века базира на филозофском поверењу у моћ човека да унесе ред у економски и социјални живот научHMM истраживањем и конструктивном имагинацијом“) Планска привреда је поникла у привредној де-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр; 16

пресији, али њезине присталице не сматрају да је она само једна привремена мера до новога полета коњунктуре. Независно од питања, да ли је она одиста један нов филозофски правац, ново гледање на свет и живот, планска привреда је свакако једна важна етапа у привредном развићу. Тој идеји поклања нарочиту пажњу немачки социолог и професор Карл Манхајм (сада професор у Лондону) у својој књизи која је изишла пре месец дана“).

Он сматра планску привреду за трећи ступањ у развићу привредне технике. Први ступањ је био »налажење", а други „проналажење“. На ступњу налажења човек се помаже својим инстинктима, искуством и најзад својим разумом, али који је више прилагођен појединим случајевима. Прапроизводња и примитивни занат пре модерне технике, вештина управљања државом пре модерне правне државе, такође стоје на ступњу налажења, наравно уз периодично и несистематско планирање. У знаку „проналажења“ стоје техничко-привредни методи рационализирања и држава у либералистичкој ери; овде већ има предвиђања и предрачуна резултата, искоришћавања већ утврђених правила у појединим подузећима. Оно што планирање начелно раздваја од проналажења, то је што планирање почива на вођењу рачуна о узајамном дејству, о међузависности. Планирање значи да се рационализирање у једном одређеном кругу изводи у сагласности са рационализирањем у другим круговима. Оснивање једне вароши у пустињи је, у пркос извесном планирању, ипак само једно проналажење, јер не води рачуна о важним факторима који ће доцније ступити у дејство. У планирање спадају покушаји државног утицаја на тржиште капитала међународне организације једног мировног поретка, мере за васпитање човека, да собом господари и да се рационално управља у социјалном животу.

MG BI BE 8

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

U mesecu februaru monopolski prihodi dali su 122.0 mil. din. prema 122.47 u istom: mesecu prošle godine tj. 0.47 manje ili 0.4%. Prema pojedinim artikli_ ma prihodi u februaru kretali.

Monopolski prihodi u februaru i za prvih 11 meseci budžetske 1934/35 godine

su se ovako: 1934. 1935. SE lj u milionima. dinara Duvan 90.08 90:23 = (0:15 So 15.34 14.73 — 0:61 Petroleum 17.377 7.43 + 0.05 Žižica 5.58 5.28 — 0:30 Hartija za cigarete 3.68 379 + 010 Razni prihodi 0.39 0.59 + 0.19

U februaru ove prema istom mesecu prošle godine. promene u monopolskim prihodima su minimalne. Neznatno podbacivanjie pokazali su prihodi od soli i žižica, dok ostali beleže manji porasf. Iz ovoga možemo zaključiti da je prodaja monopolskih artikala u februaru bila ista kao i prošle godine.

Za prvih 11 meseci monopolski prihodi dali su 1.703.53

1) D Lewis Lorwin, The Problem of economic Planning, 1931.

mil. din. prema 1.723.84 u istom petiodu 1933/34 godine. Opadanje u ovoj godini je minimalno i iznosi 20.31 mil. din, Višak prihoda od monopola za ovaj period u državnom budžetu bio je predviđen na 1.420.83. mil. din., dok ie ostvareno 1.414.99 ili 99.59% predviđene sume. Uporedni pregled prihoda po pojedinim artiklima izgleda ovako: 1933/34 1934/35 + u milionima

ili dinara Duvan 1.236.46. 1.22115 — 15.30 So 21852. 22835 +=. 983 Рефгојецт 106.068 11263. = 5:95 Žižice 85.36 83.54. — 1.81 Hartija za cigarete 53:13 50.13 — 3.00 Razni prihodi 23.67 7.10 — 15.46

Prihodi od duvana podbacili su samo za 1.3%. Ovako malo podbacivanje posledica |e promene u vrstama cigareta i velikoj propagandi za pušenje, koju u poslednje vreme razvija Uprava državnih monopola. Prošle godine ukinuta je najječvtinija cigareta: „Sava” s jedne, a s druge strane puštena su u prodaju nova pakovanja „Morave” i „Vardara”. U prvom slu-

: 2) Karl Mannheim, Mensch und Gesellschaft im Zeitalter des Umbaus, 1935. |

+