Народно благостање

штанских пошиљака итд.

аи: " 40.551 та,

Страна 246

за набавку службене одеће, на расходе око преноса: поПоштанска политика ради одржавања прихода упркос кризе служила се трима сретствима. Прво су биле тарифе, које су, баш у периоду осетног опадања куповне снаге, знатно повишене. Затим је дошло редуцирање свих инвестиционих расхода и, најзад, смање-

. ње личних издатака. Од вишка прихода последњих година

ниједна пара не употребљава се за техничко: развијање ни унапређивање поштанског саобрађаја, а још мање за 'смањење такса, које су с" једне стране у несразмери са садањом куповном снагом, а с друге, према предратној цени, претстављају услугу која је највише поскупила.

Upravni odbor Trgovačkog Топda i njegove hipotekarne banke u Beogradu objavljuje u svome godišnjem izveštaju svake godine veoma informativne podatke о kretanju građevinske delatnosti u Beogradu, koje ovde reprodukujemo: · У

„Орогедепјет statističkih podataka o novogradnji u

Građevinska delatnost a Beogradu u 1934 godini

ovoj godini sa ranijim godinama, dolazi se do lako uočljive

činjenice, da građevinska delatnost sa 1933 godinom, kao početnom, ima tendenciju na niže, jer novogradnja primetno popušta i očigledno opada. Kao dokaz za ovo neka posluži nekoliko statističkih podataka za poslednje tri godine. U 1932 godini: broj novih zgrada iznosio je 689, površina pod zgradama 110.544m?, investicioni kapital 285,9 miliona dinara; u 1933 godini: broj novih zgrada iznosio je 370, površina pod zgradama 64.056m?, investicioni kapital 152,4 miliona dinara; u 1934 gobroi novih zgrada iznosio je 259, površina pod zgradama investicioni kapital 81,8 miliona dinara. Pored konstatacije, koja se iz ovog upoređenja uočava, a to je, da se više ne zida ranijim tempom, fakat je još i to, da je 1934 godina, kao građevinska godina posle rata, počevši od 1922 godine pa do danas, najslabija godina kako po бгоји поуоpodignutih zgrada i po ozidanoj površini istih, tako i po veličini uloženog investicionog kapitala. Ali pri svem tom, mora se istaći i naročito naglasiti, da se sadanje zidanje zgrada, za razliku od ranijeg, izvodi: sa mnogo više arhitektonske obrade, sa znatno većom solidnošću izrade, sa upotrebom daleko boljeg materijala i sa upadljivo povećanim udobnostima. Statistika zidanja novopodignutih zgrada po kvartovima sledeća je: XI kvart 56 zgrada — VII kvart 37 zgrada — VIII kvart 33 zgrade — XIII kvart 29 zgrada — VI kvart 26 zgrada — XII kvart 19 zgrada — III kvart 12 zgrada — V kvart 11 zgrada — IX kvart 11 zgrada — 1 kvart 7 zgrada — IV kvart 7 zgrada — X kvart 5 zgrada — 1 Куатћ 3 zgrade — XIV kvart 3 zgrade. Iz ovoga pregleda može se zaključiti, da je i ove kao i prošle godine, najviše zidano u reonima XI, VII i VIII kvarta, što je nesumnjiv dokaz da je tendencija širenja Beograda prema njegovoj južnoj periferiji. Svojedobno to će imati za posledicu još veće pomeranje varoškog i trgovačkog centra prema Slaviji, pošto je to mesto, zbog svoga sadanjeg komunikacionog čvora, a zatim i kao polazna tačka svih glavnijih arterija varoši, predodređeno da bude budući centar grada.”

Великобечкеречки Оузор 906јављује врло прегледан извештај о осигурању, запослено сти и надницама на његовом

Наднице, запосленост и осигурање код Беликобечкеречког Оузора

маја 1933 г. приказали његов рад у 1932 год.

III ir ru ere i Imam

Просечна осигурана надница је код великобечкеречког Оузора нижа него и код једног другог. Последњих година њен је пад међу највећима. У 1928 г. износила је 22,16 дин. а 1934 г, 16,42 дин. смањила се за: 26%.

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

подручју. Ми смо у бр. од 20.

____ Бр. 16

Као разлози за тако ниске наднице и њихово велико опадање на уредовом подручју у извештају се наводе: велики проценат пољопривредног становништва (преко 80%), које је у последње време постало веома слаб потрошач; велики број запослене млађе радне снаге са веома ниском надницом у занатству и трговини, што чини да је надница ниска; напослетку на ниску надницу утиче и то што велики број пољопривредних радника оставши без посла у току године и без средстава за живот насрће на индустријска предузећа и нуди у бесцење своју радну снагу, задовољавајући се једино, да на извесно време прехрани себе и своју породицу, а број таквих је све већи јер многи пољопривредници који су некад за обраду своје земље имали запослених по 2—3 радника па и више данас сами са својом породицом обрађују земљу јер нису у стању да плаћају туђу радну снагу.

Још нам неповољнију слику надница пружају подаци о (броју осигураних по надничним разредима. Од укупно 20.116 свих осигураних у 1934 г. отпадало је 72% на оне у шест нижих надничних разреда тј са надницом испод 20 динара (1928 г. 49%). Од тога је 10.520 односно. 52% живело са просечном дневном зарадом са испод 11,6 дин., чак се и у најнижем надничном разреду испод 8 дин. налазило 25% свих осигураних, од којих 2000 или 10% радника са породицом. Са осигураном надницом преко 48 дин. било је свега 1.123 или 6%.

Број осигураних повећао се у 1934 г. према 1933 г. за 1053 или 5,5%, а надмашио је и онај из 1931—32 г. Највећи број запослен је као кућна послуга (3010), затим у индустрији хране и пића (2372), трговини (2329), код општинских послова (1710), индустрије одеће и чишћења (1517), хигијене (1026). Скоро све привредне гране показују пораст запослених и то је највећи код индустрије одела, трговине, индустрије хране и пића.

И у прошлој години болесничко осигурање се налазило у знаку врло осетног погоршања. Приходи услед сталHOT снижења надница и све тежег убирања доприноса пали су за 463 хиљ. дин. (са 7,6 мил. дин. у 1933 г. на 7,14 мил. у 1934 г.). Пословање је завршено са дефицитом од 617 хиљ дин. или по члану 30,7 дин. Годишњи принос по члану је до 1931 г. кад је достигао максимум од 488 дин. растао, а после опада (на 402 дин. у 1932 г. и 355 дин. у 1934 г.). У прошлој години повећани су издаци на хранарину (са 63,75 дин. на 66,31 дин. по члану), болничко. лечење (за '1,59%), лекове и здравствене потребе (1,93%), лекарске трошкове (2,5%) а смањени на породиљске потпоре. Управни трошкови претстављају 25,56% свих расхода (по члану 96,74) према 23,83% (или 96 по члану) у 1933 год. те су врло високи. У извештају се каже да је код њих вршена највећа штедња и да даље снижење није мо-

· гуће.

Здравствено стање осигураника је све неповољније. Број болесника се рапидно повећава. Највећи број оболења је од туберкулозе. Од свих осигураних је 8,39% (1689) боловало од туберкулозе а кад се урачунају и чланови породице онда се број пење на 2600. Такође расте и број оболелих од венеричних и кожних болести, а било је и епидемија. У извештају се истиче да је процентуално највећи број оболелих из нижих надничних разреда.

Наплата доприноса је све тежа. У прошлој години је било 6336 присилних наплата у износу 1,08 мил. дин. Дугови послодаваца крајем године износили су 3,15 мил. дин, или 33,15% свих остварених прихода. Највећи дуж-

" ници су општине и држава (крајем године 1,21 мил, дин.).

У извештају се каже да општине и ако плате присилно

" нешто старог дуга, редовне месечне доприносе не плаћају.

Да би се санирало финансијско пословање уреда, и