Народно благостање

- 13, април 1935,

поред све неповољнијих здравствених прилика, захтевано "је од лекара да смање издатке на лекове на висину оних

из 1932 г. Али пошто је та мера сасвим недовољна пред-

_ложено је низ других, тражено је да се досадањих 12 над-аичних разреда прегрупишу у шест, у циљу већег оптере-

ћења ' оних у нижим надничним разредима, затим осигурање квалификованих пољопривредних радника, подизање надница путем минималних надница и тарифнвих — уговора и т. д.

Повећање прихода установа социјалног осигурања не може се не у ком случају узети као аргуменат за увобење минималних надница. Ооцијално осигурање треба да се прилагођава постојећим приликама.

U evropskoj spolinoj trgovini

Svetska spolina trgovina sve U periodu depresije došlo je do se više deti na dve grupe

izražaja nekoliko vrlo пегеsantnih tendencija. Sve do po{ave krize Evropa je najveći deo potreba u životnim namirnicama podmirivala u prekomorskim. zemljama. Ali, pošto su ove poslednjih godina bile sve slabiji kupci evropskih industrijskih proizvoda, to je Evropa u snabdevanju ovim proizvodima počela da prelazi na afričke i azijske zemlje tj. na svoje kolonijalne posede. Tako je učešće kontinentalne Evrope u alričkoj spolinoj trgovini poraslo sa 51.5% u 1927 na 61.7% u 1933., a ono kontinentalne Evrope i Afrike u spoljnoj trgovini Ažije sa 21.3 na 24.7%. Relativno učešće u američkoj spoljnoj trgovini ostalo je skoro neproтепјепо (iu 1927 о. 27.0, а и 1933 с. 27.2%), док se ono u australijskoj зрођпој trgovini smanjilo sa 18.8 na 13.4%. Time ie Amerika sve više gubila značaj glavnog liferanta sirovina na svetskom tržištu. Evropa je smanjivala uvoz ovih još i zbog ogromnog pas:vnog salda našeg trgovinskog bilansa sa Amerikom, koji {e u 1933 bio 2.7 milijarde mk. To ie prinudilo Ameriku da pokloni naročitu pažnju izgrađivanju privredni veza sa Južiom Amerikom i zemljama Dalekog Istoka. Dok je u prvom slučaju poslednj:h godina mogla zabeležiti izvesne uspehe, dotle trgovinsko-politička akcija na Dalekom istoku nailazi na ogromne prepreke, koje stavlja japanska ekspanzija,

Druga tendencija ogleda se u sve većem potiskivanju evropskih proizvoda sa vanevropskih tržišta od strane Sjedinjenih Država i naročito Japana. Od ovoga je najveće štete imala Engleska u Aziji i Africi, čije je učešće u spoljnoj trgovini Afrike u periodu 1927—35 palo sa 28.7 na 22.8%, a u spoljnoj trgovini Azije sa 14.2 na 12.0%. Ovakav razvoj prilika naterao je evropske zemlje da se sa svojim kolonijama ·povež:i u Čvršće privredne zajednice (Otavski sporazum i francuska kolonijalna konferencija) na principu uzajamnog privrednog dopunjavanjia. U tome je donekle bilo i uspeha, ali se ovaj ne može smatrati trajnim, jer kolonije za izvozne viškove svojih proizvoda irebaju znatno veće tržište od onoga metropole. Da bi pak obezbedile izvoz one moraju i da uvoze proizvode iz ovih zemalia, koji su skoro uvek |evtiniji od: onih, koji dolaze

·iz metropole. To važi naročito za Japan, koji pretstavlja naj-

važnije tržište za izvozne viškove sirovina i poluprerađevina ovih zemalja.

Iz ovoga izlazi, da je u periodu depresije došla do vrlo jasnog izražaja tendencija podele svetske spoljne trgovine na

dve glavne grupe: evropsko-afričko-maloazijsku s jedne i at· lansko-pacifičku s druge strane. Posledica toga bila je slablje-

nje međunarodnog trgovinskog prometa među kontinentima. U ovome se ogleda dejstvo autarkije na svetsku spoljna trgovinu.

U najnovije vreme na pomeranja u svetskoj spolinoj trgovini, au mnogim slučajevima i kretanje proizvodnje, pokazuje sve · veći uticaj kolonizacija, koja је došla. "Као: | težnje

1 |12OyinoKili bilansa.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 247

a —— _ После девалвације белгијског Француска пушта злато франка, о којој смо писали. у

у промет бр. 15. од 6 ом, У. Фланден сматрао је за потребно да још једном _ потврди решеност француске владе да одржи досадашњи паритет франка. да би се отклонила свака сумња у то, Француска ће у најскоријем року приступити поновном искивању златника и пуштању у промет.

Француска је банка и до сада замењивала своје новчанице за злато, на бази 65.5 милиграма злата финоће 900 за 1 франак. Међутим, замена се вршила само за злато У полугама од 125 кг. Сада ће се искивати и златници од 100. франака. Датум пуштања истих у промет одредиће се уредбом.

Многи сматрају да ће се овим сузбити кампања девалвациониста, али то није тако сигурно. Влада која пушта у промет златнике на бази досадашњег паритета показује, додуше, да није вољна да изиђе у сусрет девалвационистима. Када би се данашњи франак материализовао у облику златника, изгледа да би његова стабилност била у јачој мери. осигурана. До сада је било довољно да се промени текст закона, ако се хтело приступити девалвацији, Кад би нови златници били у промету, поред промене законског текста, била би потребна и једна материјална операција. Нови комади морали би престати да важе као законско средство плаћања, а златници који се налазе међу публиком имали би трговачку вредност, која би водила рачуна о девалвацији легалног франка. "Овај аргуменат постаје много слабији, ако се узме у обзир да се неће пуштати у промет више од 1,5 милијарде франака годишње. Цени се да у Француској има данас преко 40 милијарда франака тезаурисаних новчаница. Кад би се пустили златници међу публику, могуће је да би се тезаурисање новчаница заменило тезаурисањем злата, па би требало преко 20 го-

дина док злато заиста дође у промет као средство плаћања. ;

патент]

Пуштање златника у промет могло би се, додуше, убрзати, када би се искивање поверило страним ковницама, Али ни у том случају Француска можда не би била поштеђена од кампање девалвациониста. Француска банка могла би да изгуби и половину свога злата, а да од тога не дође у промет као средство плаћања ништа или врло мало. Девалвационисти могли би све више замењивати новчанице за злато и настављати кампању, тим пре што би сами били обезбеђени против рђавог дејства девалвације, које би погодило имаоце новчаница и веровнике.

Пре рата Француска банка давала је свакоме злато за новчанице, али је имала и један вентил сигурности у случају сувише велике тражње. Пре него што би повећала есконтну стопу, она је могла лицима која траже замену дати сребрне комаде од 5 франака, који су тада били законско сретство плаћања, па их нико није могао одбити. Те могућности данас нема.

Да би се одузела база на којој се тезаурација заснива, требало би уклонити неповерење. А у Француској неће

то потпуно успети док се не санирају јавне финансије. Пу-

штање златника може повољно утицати на враћање поверења, али би се буџетском равнотежом путем уштеда и пореских олакшица учинило много више.

Међу аргументима који се наводе у прилог поновног искивања златника истиче се, да су досада новчанице замењиване. за злато само лицима која су располагала са знатнијим сумама, за куповину полуге од 12,5 кг. Сада би се исправила неправда која је чињена наспрам мањих штедиша, јер су они били запостављени пошто нису имали 215 хиљада франака да купе читаву полугу. Међутим, у садаш-