Народно благостање

Страна 266

nim ı osposobljeno za nove poslove. Ovo treba naročito da doprinese oživljenju poslovanja manjih novčanih zavoda u ипиtrašnjosti, koje su glavni poverioci zemljoradnika.

U programu sadašnje vlade nalaze se i druge mere, koje treba da ublaže nezadovoljstvo sitnih poljoprivrednika. Jednu od tih pretstavlja stvaranje novih seljačkih i srednjih poseda. Da bi se stvorilo potrebno zemljište za ove fideikomisi biće ograničeni na 1000 jutara, a finansiranje otkupa i snabdevanja novih vlasnika imanja inventarom i kreditom vršiće se iz re-

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бри

тетуе ха penzije pošto su budžetska sretstva vrlo ograničena.

·Iz ovih sretstava država će ofkupiti velike komplekse zemljišta

i isparcelisati u manje posede, za koje će novi vlasnici plaćati. određenu rentu. Po jednom drugom predlogu finansiranje ovog programa treba da se izvede pomoću izdavania kolonizacionih obveznica. U svakom slučaju vlada je rešena da ovaj program privede u delo i time izbegne sprovođenje agrarne reforme, koja pretstavlja glavni zahtev sitnih i siromašnih „рођорт!vrednika. авев

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Готова је књига: „ПРИВРЕДНА. ОРГАНИЗАЦИЈА НЕМАЧКЕ“ са предговором г. Хјалмара Шахта, претседника Рајхсбанке и вршиоца дужности Министра Народне привреде. Почетком идућег недеље књига ће Се почети да шаље претплатницима бесплатно, као што је то раније јављено,

ПОЉОПРИВРЕДА

= У дискусији о аграрном закону, у америчком парламенту, министар пољопривреде Волес изјавио је, да се пољопривреда не може одрећи државне планске органи-

зације, јер су шанси извоза врло рђави, а у земљи постоји

чврста организација индустрије са регулисаним ценама. Стога" је он предложио, да се садањи систем робних кредита у вези са прописима о ограничењу производње и даље одржи. Друго сретство, које се односи на регули-

| сање тржишта и на прописе о лиценцама, треба проши-

рити и на произвођаче, који не потпадају под годњи систем. Волес је одбио предлог, да се регулисање пољопривредне производње спроведе на тај начин што би се регулисала искључиво производња жита. У том случају био би" потребан огроман административни апарат, који би морао да се стара за одржавање равнотеже између житарица и свих осталих производа, који настају употребом ових.

— На једној конференцији у Министарству трговине и индустрије претставници домаће индустрије плугова изјавили су да ће снизити за 10% цене плугова.

— Mađarska je ukinula minimalnu cenu za pšenicu, koja je: bila dekretirana na početku žetve i po kojoj je trgovačko društvo „Futura” moralo ofkupljivati svaku ponuđenu količinu. Ukidanje minimalne cene došlo je kao DO 15стр= ljenja izvoznog kontingenta za Italiju.

— Francuska je odlučila da po. ceni od 97 fr. (uz odbitak takse od 4 ir. po kvintalu) otkupi preko zemljoradničkih zadruga 3 mil. kvintala pšenice, koja će pretstavljiati gvozdenu rezervu, a na koju će zadruge dobiti premiju od 11 fr. po kv.

__— U Egiptu je ukinuta taksa na pamuk, koja je od 1931 iznosila 10 p. t. po kantaru.

— Poslednjih meseci stanje poljske poljoprivrede znatno se pogoršalo. Cene žitarica i stoci pale su i zemljoradnik je prinuđen da potrebne proizvode plaća sve većom količinom vlastitih. Cena raži, koja se s jeseni nofirala 17 zlota, iznosi дапаз• једуа 10 Моја. Џ пајбегет su položaju sitni potjoprivrednici. Koliko je stanje teško vidi se najbolje po tome što veliki broj nije bio u stanju da, prema najnovijem zakonu o razduženju i regulisanju zemljoradničkih dugova, plati prvu ratu konvertovanog duga, koja je dospela 1 aprila. Umesto toga, poljoprivrednici traže novi moratorijum. Povodom ovih zahteva Ministar finansija je izjavio, da se razduženje, Sprovedeno u oktobru prošle godine, ima smatrati definitivnim i da

se u 1935/36. ne može računati ni sa kakvom većom. pomoći od one u tekućoi kampanji.

— U Austriji je zasejana površina pšenicom оуе godine ponova povećana za 5%. Za poslednje tri godine povećanje iznosi 20%.

— Novim zakonom o budžetu za 1935/36 nemački ministar finansija ovlašten je da može dati garancije za sledeće kredite u cilju unapređivanja poljoprivrede: 8 mil. mk za unapređivanje ovčarstva i proizvodnje vune, 5 mil. mk za lan i kudelju, 30 mil. za uređenje tržišta stoke i stočnih proizvoda itd.

ИНДУСТРИЈА

— U 1930 g. proizvodnja električne energije u Francuskoj dostigla je vrhunac sa 15 milijardi kilovata. U sledećim godinama je proizvodnja pala za oko 15%, ali u 1934 zg. popela se opet па 15 milijardi. Od toga otpada: na osvetlenje i motornu snagu 7,4 milijardi kvč, rudnike uglja 1,4 milijardi, topionice 1,1 milijardi, elektrohemijsku i metalurgijsku industriju 2 milijarde, električni saobraćai 900 mil., razne grane i gubitak energije 2,5 milijardi kvč.

— Sijam je pristupio, međunanodnom kartelu kaučuka dobivši izvoznu kvotu od 40.000 tona godišnje prema 15.000 tona prvobitno nuđenih. |

— Racionalizacija industrije u Japanu, koja je naročito napredovala u periodu 1930-34, imala je za posledicu znatno veći porast produkcije, nego li broja uposlenih radnika. U 1933 prema 1932 porast broja uposlenih radnika i produkcije u pojedinim industrijskim granama kretao se ovako (u %):

% porast uposlenih | porast pro=

radnika dukcije Tekstilna industrija 3.0 29.7 Metalna industrija 31.3 48.6 Mašinska industrija 26.9 48.3 5 Keramička industrija 15.2 36.5 Hemijska industrija 20.4. 37.3 Drvna industrija 9.6. 20.6 Grafička industrija 2 21. Industrija životnih namirnica 3.5 13.8 Električna industrija 6.0 8Л Ostale grane 8.9 17.5 Sva industrija 9.7 30.9

= Министар трговине и индустрије одобрио је оснивање акционарског друштва „Стар фабрика ултрамарина и. боја“ у Београду са капиталом од 500 хиљ. дин.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Prema podacima objavljenim od strane Udruženja japanske vunene industrije vrednost japanskog izvoza vunenih tkanina u toku 1034 iznela je 30,4 miliona jena, a vrednost vunene pređe 12,1 miliona. Povećanje prema 1933 iznosi 138% odnosno 132%. ПН |

— Austrijski kontingent sečenog drva za Mađarsku GU ovoj godini iznosi 14.000 vagona, __

mA “ '