Народно благостање

20. април 1935. НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 265

најновијег закона о финансирању грађења станова ствара се један зајам са одређеним циљем. Држава ово чини да би спречила нецелисходно употребљавање капитала што се не може допустити због недостатка истог, а који је неопходно потребан за спровођење политике стварања реда. Тиме држава не ствара властити капитал, што би било могуће употребом пореза за стварање фонда капитала. Она, ме ђутим, процес образовања капитала препушта и даље приватним лицима с том разликом, што их на ово принуђава

и одређује начин употребе.

дуета _ згедпјо-еуторзкит

Dve forme državne interven- zemljama, Austriji i Mađarskoj, _ cije u industriji

skoro istovremeno postaje aktuelno pitanje odnosa države pre-

: ma kartelima. Motivacija novog zakona o kartelima, čiji je predlog u Mađarskoj gotov, a u Austriji samo predmet diskusije između zainteresovanih zrupa, različit je, što se može objasniti razlikom privredne strukture ovih zemalja. Austrija je industrijska zemlja, a Mađarska se nalazi na granici, ona je na najboljem putu da postane industrijska zemlja, ali politički uticaj poljoprivrede i njen udeo u nacionalnoj proizvodnji još je veliki. Ova različitost jasno se vidi u idejama, kojima su prožeti predlozi za reformu u jednoj i u drugoj zemlji. U austrijskom predlogu centralni problem je princip prinudnog kartelisanja. Ministar trgovine i industrije može da naredi kartelisanje jedne industrijske grane, ako su s time saglasni 60%. postojećih preduzeća, ili ona na koja je u zadnjim trima godinama otpadalo 75% celokupne proizvodnje. Predloženo je od strane industrije da se pored utvrđivanja cena pristupi podeli tržišta određivanjem kvota i da se zabrani novo osnivanje fabrika u dotičnim granama. Predviđena je kontrola kartela, ali način kontrole {oš nije utvrđen i o njemu se vode pregovori između Ministarstva trgovine i, zainteresovanih industrijskih krugova.

Zakonski predlog o kartelima u Mađarskoj ide mnogo dalje. Industrila u Mađarskoj od 1921 5. stalno napreduje iako je opšta privredna depresija u poslednjim godinama kočila njen razvitak. Tako je vrednost industrijske proizvodnje iznosila u 1921 с. 844 mil. zl. kruna, 1926 g. 2140 mil., 1928 g. 2876 mil. i 1032 g. 1800 miliona kruna. Državna privredna politika je svim mogućim sre{stvima potpomagala industrijalizaciju zemlje davanjem poreskih, tarifnih povlastica i subvencionisanjem industrijskih preduzeća. Pored zakona o unapređenju industrije, koji potiče još iz predratnog vremena i koji je ponovo redigovan 1931 g., i carinske tarife iz 1924 g. donet je zakon o kartelima koji je trebao da služi kao protivteza monopolističkim namerama kartela. Ovaj zakon je dao vladi pravo, da snizi carinu na inostranu robu, ako bi postojeći karteli zloupotrebili svoj položaj. Pošto o pravednoj visini cena dosad nije mogla da se postigne jednoglasnost u vladi, a sa druge su strane poljoprivredni krugovi neumorno napadali kartele zbog visokih cena, vlada je odlučila da promeni zakon. Koncesioni sistem koji je uveden pređašnjim zakonom, biće sa'držan i u novom samo sa jednom promenom, koja je vrlo interesantna. Kartelni ugovor, naime, biće unet u kartelnu knjigu, koja će biti javna, dakle svakom pristupačna. Ali kontrola javnosti nije dovoljna. Ministarstvo trgovine imaće pravo da delegira svoga izaslanika, koji će imati zadatak da obaveštava vladu. o radu pojedinih kartela. Ove se mere ne razlikuju od uobičajenih, koje su došle do izražaja u zakonodavstvima drugih zemalja. Ono što zaslužuje pažnju u mađarskom zakonskom nacrtu o kartelima jeste, da država ima prava da utiče na formiranje troškova na tai način što će sprovoditi prinudnu Tuziju između pojedinih preduzeća. |

Mađarsko zakonodavstvo o kartelima iako smatra da

ie. potrebna. kontrola države i javnosti, da karteli ne bi isko-

ristili svoj monopolistički položaj, predviđa obrazovanje prinudnog ftresta. Karteli pretstavljaju jedno sretstvo za izgradnju monopola, njihov cilj jeste da pomoću sporazuma dobiju monopolističku moć. Ali je od cilja do njegovog ostvarenja još dalek put. Veliki broj učesnika i opasnost pojavljivanja konkurencije izvan kartela i još druge okolnosti stavljaju uske granice delatnosti kartela. Prinudni karteli, kakvi su predviđeni u Austriji, već su u stanju da pomoću države izgrađenom organizacijom obuhvate u celosti proizvođače u unutrašnjosti ı da nametnu svoju volju tržištu. Ali su oni zavisni od države. Tu ne mislimo na državnu kontrolu, čiju efikasnost ne treba previsoko ceniti, nego na tu okolnost da kartel bez učešća države ne bi mogao da se stvori, pa prema tome je verovatano, da bi sa promenom stanovišta države prestao i kartel. Kod prinudne fuzije međutim stvari stoje drukčije. Stvaranje jednog preduzeća dominaninog i jednoj grani znači putpun monopol, ier takvo preduzeće, zahvaljujući svojoj proizvodnoj i Tinansijskoj moći, može svaku konkurenciju da otstrani. Pretpostavka, da će ovakvo preduzeće proizvoditi |evtinije, u izvesnim graniсата je tačna, ali je pitanje da li će to doći do izražaja u Cenama. Privredna moć jednog monopolističkog preduzeća, Svakako bi bila faktor, koji bi državi zadao mnogo veće brige nego karteli. Ovo samo ne bi bilo u tom slučaju, ako bi to preduzeće bilo državno. Prema tome može se smatrati da se ova odredba odnosi na one grane proizvodnje u kojima postoji mogućnost da se sprovede socializacija.

Nasuprot austrijskom predlogu, koji prvenstveno vodi računa o interesima industrije i namerava organizacijom prinudnih kartela izići industriji u susret, mađarski predlog pored oštre kontrole industrije u interesu potrošača predviđa dalekosežnu intervenciju države u oblasti industrije.

кзепаанитишнтишиттненииазиттЕшиша ()d svih jugoistočnih agrarnih Nova faza razduženja poljo- država mađarska poljoprivreda

privrede s Mađarskoj ima najveći procenat veleposeda, te se tamo problem razduženja javio još u samom početku krize. Pod pritiskom prezaduženih veleposednika nastao je u 1931 i prvi zakon o razduženju, kojim je za sve dugove poljoprivrednika proglašen moratorijum do oktobra 1932 koji je potom produžavan. Ovo se međutim uskoro pokazalo nedovoljno, naročito za sitnije polioprivrednike, koji su imali kratkoročne obaveze. U koliko su se smanjivale mogućnosti dopunske zarade u drugim privrednim granama i падтса радаја, položaj ovih bivao je sve nepovoljniji. Zaštita od egzekuftivne prodaje nije ni u koliko mogla da popravi stanje. Što se veleposednika i imućnijih seljaka tiče, oni su bili posredno zaštićeni preko subvencioniranja proizvodnje žita, u prvom redu pšenice i raži. 1 jula 10933 donet je novi zakon o zaštiti polioprivrede, koji je sadržavao i nekoliko odredaba o razduženju. Njime je pre svega maksimirana kamatna stopa kratkoročnih polioprivrednih dugova, dok je kod dugoročnih suspendovana amortizacija. Sem toga, stvoren je naročiti lond iz koga su plaćani gubitci banaka na razlici kamate. Ali ni OVO rešenje nije moglo zadovoljiti. Sitni poljoprivrednici sve su manje bili u mogućnosti da odgovaraju svojim obavezama i isticali činjenicu, da su veleposednici, kao glavni snabdevači tržišta, mnogo više zaštićeni. Između veleposednika s jedne i sitnih polioprivrednika s druge strane nastao je sukob, te је stoga vlada bila prinuđena da preduzme nove mere u korist ovih drugih. Guverner narodne banke Imredi izradio je Dprojekt zakona o razduženju, koji predviđa da država preuzme sve bankarske dugove poljoprivrednika sa posedima do deset jutara. Svi ovi dugovi biće konvertovani u dugove po Otvorenom računu, tj. banke će svoja potraživania cedirati državi, koja će im ova isplatiti u gotovu. Suma ovih dugova iznosi oko 25 mil. penga i pomoću nje više banaka biće učinjeno likvid-