Народно благостање

_ Страна 268

red ostaloga, predviđa se konverzija dugova, zatim Копзонdovanje letećec duga, prenošenje deviznih poslova na Сепtralnu emisionu banku, osnivanje devizne komisije itd. Ovai zakon daje ovlašćenje vladi, da u pogodnom momentu može pripojiti emisionoj banci Autonomni institut za amortizaciju i konverzionu kasu.

— Amerika je povećala otkupnu cenu srebrnu sa 64.5 па 71 centi za unciiu, Razlog ovome povećanju leži u stalnom porastu svetske cene i pritisku „srebrnih senatora”, koji nastoje da se primeni puna cena od 129 cenfa za unciju predviđena po zakonu o kupovini srebra 1934.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Ргесоо #аПјапзког budžeta za 1935/36 predviđa prihode od 1.99 milijardi lira, a rashode 19.65, te se јауја deficit od 1.66 milijarde. |

— Poljski budžet 1934/35 završio je sa delicitom od 2361 ти. zlota. Prihodi su bili 10395. a rashodi 2175.5, mil: zlota. Jedan deo deficita (175 mil.) pokriven je iz ostatka nacionalnog zajma zaključenog 1933, a ostatak blagajničkim zapisima. — U falijanskom budžetu za 1935/36 predviđeni su rashodi na državne dugove sa 4680,7 miliona lira. Prema prethodnoj godini ovi su rashodi manji za 655 miliona.

— Španska vlada je odlučila da izda za 600 miliona pezeta 4% bonova sa rokom od 4 godine. |

— Na dan 31 marta celokupno zaduženje Španije bilo je 19.526.5. mil. pezeta. Sem toga, bilo je državnih bonova ц iznosu od 305.1 mil. zlatnih pezeta i blagajničkih zapisa u iznosu od 1776.6 mil. pezeta.

САОБРАЋА]

— Albaniža je dala дЧесефогофш5пи топоро! сегокшрпоо vazdušnog saobraćaja Halijanskom društvu „Ala Litioria”. Za sada postoje dve linije: Trst —Drač—Brindizi i Rim—Solun preko Tirane.

— Franctisko društvo za avijaciju „Air France” u 'prošloj godini prevezlo je 50.019 putnika, 943.950 kg. prtliaga i robe i 219.486 kg. poštanskih pošiliaka. Sem toga, prevezeno je i 399.473 kg. novina. Najveći promet putnika bio je na liniji Pariz—-—London (14.756), zatim. Pariz—-—bBukurešt (5.771), Pariz—Amsterdam (4.389), Tuluza—KoKkasablanka (3.249) itd. Iz statistike se vidi da međukontinentalne linije sa Afrikom i istočnom Azijom dobijaju sve veći značaj.

HJIAHCRNA FIPMBPEJLA

— Kanadska vlada je pre izvesnog vremena obrazovala komisiju sa zadatkom da izradi predlog za organizaciju planske privrede, koja je završila svoji rad i predložila sledeće: 1) da se obrazuje vrhovna komisija za kontrolisanje sDrOVOđenja svih zakona, koji se odnose na industriju i trgovinu; 2) jednoj naročitoi komisiji, koja bi se u svome radu rukovodila interesima potrošača, poveriti kontrolu nad prometom 1 сепаma; 3) pri Ministarstvu rada obrazovati otsek za proučavanje industrijskih pitanja; 4) tržište rada podvrći kontroli; 5) uvesti 44 satnu radnu nedelju; 6) reformisati akcionarsko pravo; 7) obrazovati naročiti odbor, koji će kontrolisati promet i izvoz stoke i stočarskih proizvoda.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Према извештају новосадске Т. И. 3. коморе пале су у прошлој према 1933 на његовом подручју цене конфекционој роби за 15%, вештачкој свили за 47%, обући за 20%, техничким предметима за 5—10%, драгоценостима за 10—15%, папира за 10%, вина и ракије за 35—40%, цигле и црепа за 20—30%, намештаја за 20%, боја и лака за 30%. ji

— Амерички Синдикални савез у својој најновијој статистици показује 11 мил. незапослених радника. Број

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр, 17

лица, која ма у коме виду уживају државну помоћ износи 22 милиона. |

— Februara meseca u ffaliji je osnovano 233 akcionarska društva sa kapitalom od 29.81 mil. lira. Povišenje kapitala za 150.20 mil. lira izrvšilo je 140 društava, 80 društava sa 41 mil. lira likvidiralo je, a tri (sa kapitalom od 1.34) su se fuzionisala, 49 društava smanjilo je kapital za 67.77. mil. lira. Izdata su tri obligaciona zajma u sumi od 4.58 mil. lira.

— Ptretsednik Ruzvelt potpisao je zakonski predlog, koji mu daje pravo neograničenog raspolaganja fondom od 4,88 miliiarda dolara za izvođenje javnih radova. Kredit se nikako ne sme upotrebiti za radove koji pretstavliaju direktni vojn:čki inferes.

— Mod somborskog Ouzora bilo je prošle godine ргоsečno 17.190 osiguranih radnika i nameštenika prema 15.469 u 1933 g. i 16.030 u 1932 g. Na prvo mesto dolazi tekstilna industrija, jer na nju otpada 21,3% u 1934 g. prema 17,96% u 1933 godini svih osiguranih, zatim kućna posluga (16.3% i 17.63%), industrija hrane i pića (13,91% i 14,48), Trgovina, opštinski poslovi, industrija drva itd. Prosečna obezbeđena nadnica je bila u 1934 g. 17,27 din. prema 18,7 din. u 1933 god., 19,9 din. u 1932 ı 23.01 din: u 1020 ec. magia је ха 15—20%. od prosečne obezbeđene nadnice za celu zemlju. Broj osiguranih u nižim nadničnim razredima (ispod 24 ап.) је porastao за 61,78% и 1931 г., 66,31% и 1932 2. 1 71,38% и 1933 с. па 76,7Д4% u 1934 g., a opao u višim sa 38,22% па 33,00%, 28,62% i 23,28%. U izveštaju se kaže da je u 1934 9. pad nadnica procentualno veći nego ranijih godina.

— Росе от. аргја u Engleskoj je biko. 2.153.870 nezaposlenih radnika prema 2.285.463 koncem ijebruara.

— U Čehoslovačkoj je zabranjeno javnim telima da nabavljaju mašine za umnožavanje u interesu što većeg uposlenja.

—. Broi nezaposlenih u Francuskoj početkom aprila smanjio se za 8.290 na 484.463.

— Btoi nezaposlenih u Austriji, koji uživaju DOmOoć, роčetkom aprila iznosio je 314.923.

— U Ččehoslovačkoj je početkom aprila bilo 803.840 nezaposlenih ili 14.000 više nego u istom periodu prošle godine.

— Министар саобраћаја изјавио је да ће се из увутрашњег зајма од једне милиарде динара градити нове железничке пруге: Копривница—Вараждин у дужини 42 км. Билећа—Никшић (71 KM.), Св. јанж—Севница (13 км.), Прибој Пријепоље (28 км.), Устипрача— Билећа (166 км.), Скопље— Гостивар (70 км.), Аранђеловац— Топола (15 км.) и железнички мост на Сави код Загреба.

из пословног СВЕТА

Зборови акционарских друштава

22 зприл — Њемачка пучка штедионица д,д. у Новој Пазови.

23 април — Прва чурушка штедионица д,д. у Чуругу. — „Дрвар“ д.д. Нови Сад.

26 април — Книнска индустрија дрва дд. у Загребу.

29 април — Ваљевска окружна банка, Ваљево. — Југопромет дд. у Загребу. — Српска штедионица дд. у Пакрацу. — Пропаганда д.д., пре југословенски Р. Мосе дд. у Загребу.

30 април — Српска привредна банка дљд. у Чуругу. — Прва босанска асфалтва индустрија агд., Београд. — Преведан и Хофман д.д. за промет робом у Загребу. — Хр-

ватски опћи вјересијски завод д.дљ. Загреб. — Виноградарско и пољопривредно длд. у Загребу. 1 мај — Загребачки парни млин дед. Загреб. — На-

родна млинска и господартвена индустрија д,д. Загреб.

2 мај — Арко-Емајл дд. у Загребу. — „Драва" дд: за производњу жигица у Осијеку. — Југословенска Стандард-Вакуум Оил Компани д.д., Загреб.