Народно благостање

20. април 1935,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 269

5 мај — Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон ад. из Београда.

18 мај — Београдска текстилна индустрија а.д. Београд. |

21 мај — „Јасеница“ а. д., Београд.

29 мај — Земунска фабрика асфалта и кровне лепенке ад. у ликвидацији у Београду. — Фабрика рубља и одеће ад. у ликвидацији у Београду. — Банатски умјетни млин а. д. у ликвидацији у Београду.

31 мај — Индустријско и трговачко ад. „Дрина' у

ликвидацији у Београду. 6 јун — Топличка привредна банка у Прокупљу.

Трговачки регистар

„Дунав“ осигуравајуће дионичарско друштво, филијала у Београду, упис прокуристе г. Јована Обрадовића. Модерна творница покућства Николе Бороте, Београд д. д, упис чланова Управног одбора гг. д-р Драгана јуага, Бошка Форишковића и Светислава ]. Антоновића. Тетовска кредитна банка а. д. у Тетову, упис промене друштвених правила.

Библиографија : Инж, д-р Милан Мариновић: „Шумско-привредна географија“, Београд, 1934 г., цена 300— дин.

РАЗНО

— Г. Андре Сигфрид у једном предавању навео је да се Европа у погледу међународне утакмице налази међу две ватре: с једне стране су земље с ниским надницама на Далеком Истоку, а с друге стране Америка. Европа се иначе налази у бољем положају у оним случајевима у којима се тражи успешност индивидуалног рада и где се рад машине не може да примени.

— U Sovjetskoj Rusiji proizvele su dve postojeće fabrike filma 52 mil. metara, dok je proizvodnja u 1930 g. bila 30 mil. m. U Kazanu se gradi treća fabrika, koja će u julu o. g. po-

četi sa proizvodnjom i čiji je kapacitet proizvodnje godišnje

200 hili. m.

— Talijanska banka stavila ie na raspoloženje Nacionalnom savelu za naučna istraživanja iznos od 200 hil{ada lira, koje se moraju upotrebiti u cilju ispitivanja metalnih legura.

— Natičnik Егапсјасо Gjordani izjavio је да Dbostoji mogućnost da se Italija oslobodi od potrebe uvoza celuloze, jer зе је pronašao praktičan način da se ista dobije iz kukuruzovine, iz slame od pirinča i esparto-trave.

— Na fradicionalnom godišnjem skupu Društva prijatelja liberoameričkog instituta u Hamburgu dr. Šaht izjavio je, da je svetska privreda za nas danas jedno sećanje i jedna nada, od nje za sada postoje samo snovi.

— U Nemačkoj se u poslednje vreme vodi velika diskusila o razlici između kupovne i prodajne cene u trgovini па malo. Tim povodom objavljeni su interesantni podaci o razlici kod pojedinih grupa proizvoda, koja iznosi: kod masti i jaja 12.7%, šećera 5.8%, kod sretstava za pranje i čišćenje, za osvetllenje i gorivo 22.7%, mlinskih proizvoda 19.8%, kave, čaja i sličnog 19.5%, mesa i kobasičarskih proizvoda 17.5%, vina, rakije i dr. alkoholnih pića 24.0%, kod proizvoda duvana 19—20%, kod proizvoda od šećera, kakaoa, keksa i dr. 26.1%, soli i raznih kiselina 22.7%, konzervi 20.5%, suvog grožđa i sličnih južnih proizvoda 33.8% prodajne cene.

ВАРОВР, ОРИНА

ВАРДАР

ДРИНА 380ОВОљЉСТВО ВАРДАР _ ЈЕ КАО пИМ, ДРИНА ДИМ

ВАРДАР OR цигаРЕТа ДРИНА „ВаРОВР' ВАРДАР или АРИНА >ДРИНВА" ВАРДАР ЈЕ ЗАПОВОЉСТВО

АРИНА ВАРДАР АРИНА _MPAA, 585 ВАРДАР г ZA

— CapajeBcka GMOCKONH, KOjH Cy BJaCHMIITBO „Кинеме а. д.“, снизили су цене биоскопским улазницама за 20 до 40%. "Тражено је од Министарства финасија да одобри и увођење претплатних карата по сниженим ценама.

—- „Новости“ доносе да су чланови загребачке набављачке задруге на својој годишњој скупштини тврдили да је Загреб најскупљи град у земљи.

СУ

КОЊУ

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 APRILA 1935 GOD.

U stanju Narodne banke od 15 aprila 1935 godine imamo u podlozi novo povećanje zlatne rezerve, za 16.4 na 1202.2 miliona odnosno za 21.0 milion na 1544.8 miliona, uzimajući u Obzir valorizaciju od 28.5%. To je delimično posledica smanjenja bančinog zlatnog stoka u inostranstvu u smisu utedbe od januara o. g. (do sada ovaj |e stok smanjen za oko 70 miliona odnosno za polovinu) i prilva zlata iz zemlie, kupovinom zlata od naroda i nove domaće proizvodnje. Devizni stok, koji ulazi u podlogu, povećan je za 3.4 na 54.2 miliona a ukupna podloga iznosi prema stanju 1.333.9 miliona a sa primom od 28.5% dostiže 1.714.1 miliona dinara.

Devize, koje ne ulaze u podlogu takođe su povećane za 5.4 na 171.09 miliona dinara. Kovan novac pokazuje priliv od 22 na 258.1 million dinara.

ЛТУРА Menični zajmovi ove stu nedelje reducitani za 3.1 na

1546.8 топа а lombardni zajmovi za 400 hiljada na 259.0 miliona dinara.

U pasivi, porasle su obaveze po viđenju za 48,2 па 1.228.3 miliona dinara, iz dva razloga: žiro-računi pokazuju povećanje od 29.3 mi}iona na 509.1 milion a razni računi su povećani za 19.3 па 718.1 milion. Nije poznato šta sve knajži Na-

' rodna banka preko ovog računa, al} ie interesantno, da {e ova

pozicija na dan 8 januara 1935 godine bila 373 miliona a sada, tri meseca docnije 718 miliona odnosno za 345 miliona više.

Obaveze sa rokom su povećane za 13.2 na 291.8 miliona a razna pasiva za 24.2 na 255.7 miliona, dok je istovremeno razna akdiva povećana za 19.2 na 345.8 miliona.

Opticaj novčanica je opao za 36.5 na 4.407 miliona a