Народно благостање

20, април 1935.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ind. hrane i pića 34.276. 6,31 = 1.250 пе 4 Тадизнја duvana 7.598 140. =“. 3.534 ___ 318 Ugostiteljske radnje 10.790 3,4 + 73 + 38 Industrija odela 25312. 410} = 3.400 SP 19,9, Gradnja železnica

i pragova 21.944 4.04 ПР 102 sp (0) Gradnje nad zem-

ljom (visoke) 18.642 3,43 5D 2,900 — 12,75 Grafička industrija 8,054 1,48 Аг 604 si PO Higijena 14.755 2 -- 1.524 1 10,35 Opštinski poslovi 25.567 4,10 — · 2.396 — 8,58 Trgovina 52.346 9,63 4 686 sE) || Novčani zavodi

i sam. kanc. 15294. 28: ~ 35 ~ 26 Razno 12.794 2,35 == 119 = 10 Kućna рова 58.394 10,74 + 2.354 = 40 Ukupno 543.559 100 = 22519 + А

Prosečan broj osiguranih kod Suzora iznosio je u ргоšloj godini 543.550, i prema proseku prethodne godine se povećao za 22.579 ili 4,11%. Na grupu usluga — prodaja, koja obuhvata 8 grana (javni i privatni saobraćaj, ugostiteljske radnje, higijenu, trgovinu, kućnu poslugu, novčane zavode i sam. kancelarije, razno) otpadalo je 35,61%. prema 36,2%, a na proizvođačko-prerađivačku grupu, koja obuhvata ostalih 18 grana, 64,4% prema 83,8%, te je udeo druge porastao za 0,6%.

Porast zaposlenosti je kod 20 grana i najveći je kod: tekstilne industrije (za 8.262 ili 19,25%) i šumsko-pilanske (za 7.236 ili 15,7%); te na ove dve grane otpada preko 50% svih novozaposlenih, zatim industrije odela i čišćenja (za 3.400 ili 13,5%), industrije kamena i zemlje (za 1.946 ili 9,8%), kod ostalih proizvođačko-prerađivačkih grana kreće se porašt između 66 i 1250 ili 03% i 11,1%. Opadanje je kod 6 grana i to najveće kod industrije duvana (za 3.534 ili 31,8%) zatim gradnji nad zemljom (za 2.367 ili 12,78%) i opštinskih poslova (za 2.306 ili 8,58%), dok ie pad neznatan kod javnog saobraćaja (za 51 ili 0,4%) i drvodeljske industrije (za 34 ili 0,11%). Još ie opadanje kod novčanih zavoda i samostalnih kancelarija (za 395 ili 2,6%), i od 1931 g. kad je počelo još nije zaustavljeno.

U toku ove godine doći će svakako do izvesnih pomoe-

ranja.

“U drugom polgođu prošle godine porast kod tekstilne industrije, koja je pokazala najsjajniji razvoj, sve ie USpOreniji, a u nekim granama (n. pr. kod industrije čarapa) već ie došlo i do opadanja. Nedavno su pretstavnici tekstilne industrije izjavili da se proizvodnja već približila gornjoj granici t. |. kapacitetu domaće potrošnje, te se i dalje može očekivati sve usporeniji porast zaposlenosti u ovoj grani. Takođe ni kod šumsko-pilanske industrije, koja je zavisna od izvoza, izgledi nisu povoljni, s obzirom na najnovije trgovinsko-političke mere Italije i opadanje njene građevinske „ delatnosti. Inače, kod hemijske i nekih drugih industrijskih grana, koje rade pretežno za domaće tržište, i kod kojih postoji zavisnost od uvoza, može se očekivati dalje poboljšanje, odnosno porast zaposlenosti, u prvom redu zbog pretstojećih javnih radova i poreskih olakšica. Pobolišanje će u još većoj meri biti kod građevinske delatnosti, državne izgradnje Železnica i puteva, opštinskih radova, privatnog i javnog saobraćaja, koji su: poslednje dve godine bili osetno opali.

Izgledi za izvoz duvana su povoliniji, te je mogućno da i kod ove grane bude zaustavljeno opadanje broja zaposlenih.

I u prošloj godini je nastavljeno opadanje procentualnog udela zaposlenih muških (sa 73,13% na 72,50%). Broi muških se povećao za 13.127 ili 4% (sa 380.975 na 394.102), a ženskih za 9.452 ili 6,1% (за 140.005 па 149. 457).

Страна 263 ·

Е Италија спада у ред мла-, Државна индустријска бих индустријских сземаља;. политика Италије њене најважније индустриј-

ске гране датирају од по-

четка овога века, а многе су настале тек у другој и трећој деценији тј. по свршетку рата. У ХХ веку од свих европских земаља Италија је забележила најбржи индустријски развитак, који је углавном био омогућен широким старањем државе. Држава је помагала индустрију субвенцијама, пореским олакшицама и давањем предности домаћим производима код лиферација јавним телима. Активну политику помагања индустрије водиле су и општине уступањем земљишта бесплатно или по врло ниским ценама, ослобођењем од општинских приреза и такса, смањењем тарифа за воду, електрику итд. Доласком фашизма на власт, који је у својој економској политици прокламовао и тежњу за самодовољство, процес индустријализације наставио се још бржим темпом. Друга карактеристика развитка у овоме периоду јесто све јаче везивање између државе и индустрије. -

Послератни развој индустрије прошао је кроз два периода. Први је трајао до појаве кризе и он се каракте- | рисао огромном инвестиционом делатношћу, која је вршена скоро ·без икакве контроле приватне иницијативе. Међутим, са појавом првих тежих последица кризе држава уводи си-. стем концесионирања тежећи тиме да изграђивање индустрије плански организује, фаворизирајући у првом реду ове гране, код којих се осећао недостатак. Овај преокрет“ у индустријској политици, поред осталога, био је наметнут | с једне стране све тежом прођом талијанских производа на | иностраним тржиштима, а с друге све већом пасивом тр= говинског биланса. Последица ове политике била је, да се“ талијанска индустрија све више ограничавала на домаће . тржиште. Док је аутомобилска индустрија 1924—28 год“ 66% укупне производње извозила, у 1934 год. извоз је био свега 25%. У 1925 год. од свих аутомобила у Италији 50% били су иностраног порекла; данас њихов проценат не прелази 10%. Сличан пораст процента учешћа домаће индустрије у снабдевању увутрашњег тржишта показује се и код других индустријских грана, нарочито оних у категорији тешке индустрије, Очевидно постоји тенденција губљења и оно мало извозних индустрија и ако у Италији ове пикада нису специјално изграђиване, већ су настајале из оних за домаће тржиште. -

Огромне индустриске инвестиције до појаве кризе имале су последицу да је ударац ове био врло тежак, Кри-' за је затекла инвестиране капитале још у првом периоду амортизације, те је претила опасност да сва ова индустрија буде уништена ако држава не притекне у помоћ. Она је то и учинила увођењем контроле над индустријализацијом. | Нова државна индустријска политика почивала је на. четири принципа и то: забрана емисије облигација без претходног одобрења, преузимање портфеља акција индустријских предузећа од великих банака, увођење система KOHцесионирања и фаворизовање образовања великих индустријких концерна. Од око 40 милијарди укупног капитала талијанских акционарских друштава више од 25% налази се у поседу државних организација. Највећи део ових акци-, ја потиче из најживљег освивачког периода 1925—1929 год. Највећи део облигација издатих у 1933 и 1934 гарантован | је од стране државе. Процес концентрације индустрије за' последње две године показао је снажан напредак; велики број малих индустријских предузећа припојен је концернима, као што су Фијат (за аутомобилску и електротехничку индустрију), Монтекатини (за хемијску и фармацеутску индустрију) итд. Утицај система концесионирања види се из чињенице, што је у 1934 дато 179.329 одобрења (овде су