Народно благостање

27. април 1935.

којих се очекује да се после извесног времена приход попне на првобитну висину — наравно водећи рачуна о кретању народног благостања у међувремену — за извесно време је мањак прихода неизбежан. Немогућно је да сутрадан по смањеним тарифама народ повећа употребу жељезница у истој мери, у којој су смањене тарифе. ___ Мислимо да овиме нисмо казали ништа ново. Напротив изгледа да у градовима и међу имућнијим грађанима досадања пореска дефлација није учинила најбољи утисак. Наш свет зна, у пркос фризираним државним завршним рачунима, да се наши буџети завршавају дефицитом. Односно, ако дефицита није било у појединим годинама, онда су они покривени ванредним приходима. Наш народ зна да је држава узајмила од Народне банке пре две године 600 милиона динара за неколико месеци само, али да ни до данас није враћено. Даље, да је ковање сребрног новца донело ванредан приход од 6—700 милиона динара, који се више не може да појави. Народ зна даље, да је држава чинила обилву употребу од готовине државних кредитних установа. Зајам код Народне банке преко Државне хипотекарне банке од 200 милиона динара, који сад износи 175 милиона динара, такође није непознат. Зна се даље да су Поштанска штедионица и Државна хипотекарна банка у прошлој години кредитирале државу преко њезиних лифераната за неколико десетина милиона динара. Најзад се зна да има још увек приличан износ неисплаћених државних рачуна. Све то заједно служи као очигледан доказ да су издаци били већи од прихода у последњим годинама и да је један део дефицита, ако не и цео, покривен ванредним приходима. Према томе сасвим је разумљиво што један део грађана забринуто врти главом на изјаве одобравања садање дефлационе политике. | Кад би се остало при истом буџету издатака, онда би свакако ова забринутост била оправдана. Неко би морао да буде јаче оптерећен ако би се покриће тражило у пореским изворима. Нови порески облици или повећање старих, колико је то у сагла"сности са принципом, кога се држи данашња влада и због чега врши редукцију пореских стопа, наиме да се порези морају прилагодити пореској снази, били би потпуно у реду. Али у колико таквих по· реских извора не би било, редукција државних издатака наметала би се свом снагом. још овога лета биће поднесен буџет Народној скупштини на одобрење. Пројекат буџета који је затекла данашња влада, бачен је у архиву. Кад се

„буде појавио пројекат буџета отворићемо дискусију.

'д питању, каквог је одјека нашла досадања пореска „дефлација на државни буџет. И баш услед тога морамо да учинимо неколико напомена, које су неоп„ходне, ако се уопште жели да се води дискусија у „јавности о финансијским питањима. Ми смо дожи„вели режим претерано осетљив на став јавног ми„шљења у финансијским питањима. Може се рећи да је свака и најблажа критика била потпуно онемо„рућена. Кад је закључен стабилизациони зајам у Француској, једна од најсјајнијих финансијских операција у свету за последњих десет година, и кад смо одали заслужено признање надлежном одговор„ном фактору, он није могао довољно да се нарадује да се захвали. Кад је насупрот томе, на основу уМесечних извештаја државних прихода и расхода,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 211.

који су уведени пре две године, „Народно Благостање' упоређивало исте са статистичким подацима других земаља, цензура је немилосрдно брисала сваку реч више но што је сам извештај или повољан коментар. Ми смо били дошли до закључка, да одговорним факторима није пожељна ни најмања критичка напомена, па како нисмо хтели да будемо труба, кроз коју проглашавају службени фактори своје доктрине, то смо обуставили све до данас 06јаву тих месечних извештаја о кретању државних прихода и расхода. Исто тако смо престали са анализом државних буџета.

Држава је јача од појединца. Цензура је јача од издавача. Данашњи Министар финансија прогласио је јавност и искреност за водећи принцип свог јресора. То нам даје повода да претпоставимо да ћемо у будуће моћи да дискутујемо финансијска питања. А кад је већ тако, задовољавајућа дискусија могућа је само под условом да јавност располаже тпотребним подацима. Самостална монополска управа од свога постанка много је критикована и нападана; али то је није никад омело од подношења опширног и прегледног извештаја о свом раду сваке године. Годишњи извештаји самосталне монополске управе претстављају драгоцене податке у нашој финансијској историји. Има две године како се у нашој архиви не налазе годишњи извештаји Самосталне монополске управе упркос напорима да до истих дођемо. Г. д-р Стојадиновић казао је у коментару од 21 априла да она није само инструменат за прикупљање прихода, него има и свој шири привредно-социјални циљ дајући могућност сталном запослењу великог дела нашег народа, као произвођачима дувана, радницима у фабрикама, соланама, стовариштима и продавцима монополских артикала итд. Монопол дакле стоји у уској вези са општом народном привредом, са којом упоредо иде свом коначном циљу: да на домаћем и страном тржишту пласира веће количине својих производа. |

Због тог великог национално-економског значаја претстављају опширни годишњи извештаји Монополске управе драгоцене податке.

Као што читаоци знају из наше месечне анализе прихода од монополских артикала, они су много мање пали но остали слични приходи. Нарочито је код дувана сувише мали пад према високим ценама дуванских прерађевина и према опалој куповној снази народа. Ми смо већ писали о томе, да је несразмерно јачи пад потрошње шећера и пива од оне дувана. Поред тога код дувана су биле у опасности дефраудације много веће но код ова два артикла, која се производе централизовано у малом броју фабрика. Две године свакодневно се пише о криумчарењу дувана. Због тога је чак Монополска управа једно време почела да бремзује продају цигар-папира, а форсирала ону цигарета. Поред тога се зна, да производња дувана опада, за 65% у 1934 према 1932 г. Из статистике запослења Сузора видимо, да је највиши пад запослености код индустрије дувана — пуних 31%! Из овога се да извести закључак да је продаја дувана морала знатно пасти и да је због тога морао опасти и приход у много већој мери, но што је то случај. Могућно је да је било много робе на стоваришту, која се продавала у последњој години и тиме смањила издатке. Могућно је да није исплаћен дуг, који има Монополска управа, и