Народно благостање

Страна 278

да је због тога показала већи приход. У сваком случају за нас је кретање монополских прихода велика загонетка. Међутим шта би сметао државној финансијској администрацији наш мали прилог решењу питања о узроцима овог диференцијалног кретања појединих државних прихода

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 18

Као што је г. Министар финансија својим првим мерама у јануару 0. г. у области Народне банке желео да пренесе девизну трговину са црне берзе на службену, тако би исто било доследно да финансијско-политичку дискусију с улице и кафане пренесе на штампану реч.

пе

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

„Indeks” zagrebačke Radničke komore |e u broju ođ aprila ove godine prvi put objavio podatke o nominalnoj i realnoj zaradi za celu našu privredu u aa od 1930 do 1934 god., kao što nam pokazuju donje dve tabliee. U prikazu od prošle godine falila |e poljoprivreda.

Hod nas cene brže padaju od nadnica

план атар И ВЕНЕРА

Prosečna mesečna nom:naina zarada зућ тизић (u dinarima) de c e m ba

1930 1931 1932 1933 1934 Poljoprivreda 603 561 515 465 421 Rudarstvo 788 713 674 650. 650 Industrija 951 899 802 768 015 Trgovina 1551 1520 1370 1231 1069 Javno-korisna preduz. 1451 1237 1142 1124 1100 Razne radnje 1080 1080 1079 923 918 Cela privređa (bez poljoprivrede) 1142 1137 1042 987 899 Cela privreda (sa poljoprivredom) 910 848 7116 716 658

Prosečna mesečna nominalna zarada svih muških radnika za celu privredu, koja је 1930 god. iznos:la 910 din., pala je u 1931 сода. ха 6,9%, 1932 сод. ха 14,7%, 1933 сод. га 21,2% 1 1934 сода. га 27,7% (658 din). U prošloj години, Као 510 vidimo, pad nije usporen, Kretanje kod pojedinih privrednih grama je različito, kao što nam pokazuju sledeći podaci o padu prosečne nadnice prema 1030: god. u procentima:

1931 1932 1933 1934 Poljopr:vreda | 6.9 14,5 22,9 301 Rudarstvo 2,0 14,6 145 17,5. Industrija 54 15,6 19,1 24,8 · Тевоута 2,0 11,8 20,6 31,0 Javno-korisna ргедиг. 14,8 21,4 22,5 242 Razne radnje 0,0 0,0 145 15,0 Cela privreda (bez poljoprivrede) 0.5 9,0 13,5 JI Cela privreda (sa poljoprivredom) 6,9 14,7 212 27

Pad se kreće između 15 i 31%.; najveći je kod frgovine, a najmanji kod raznih radnji. Iza trgovine dolazi poljoprivreda, kod koje je nominalna zarada najmanja, od proseka za celu privredu manja {e za oko 35%. Ispod proseka je još samo zarada u rudarstvu, оде је jedno u prošloj godini zaustavljen pad. Zarada | pak, najveća kod javno-korisnih preduzeća i trgovine, gde |e u prošloj godini bila za 40,3 i 38,5% veća od proseka cele privrede. indeks realne zarade neožen enog radnika

(1914 = 100) 1930 1931 1932 1933 1934 Polioprivreda 66,06 66,29 64,71 70,99 70 08 Rudarstvo 76,33 80,15 80,15 87,78 9053 Iadustrija 86,51 88,16 85,82 90,69 88,32 Тевомта 87,60 92,87 94,98 98,46 88.94 Javno-korisna pred. 86,88 80,11 80,07 95.32 97.00

Razne radnje 9519. U100%"7 11479 11162. 11070 Cela privreda (bez poljoprivrede) 87,55 87,44 86,84 94 28 91.08 Cela privreda (sa polioprivredom) 78,43. 79,13 78.65 84,59 82,14

I ako je nominalna zarada opala, realna zarada |e u 1930, 1031 i 1932 god. ostala za celi privredu skoro, nepro-; mienjena, usled toga što su troškovi života padali u istoj meri.. Кјеп indePs je iznosio (1014 — 100) 1930 god. 78,43. 10931 god. 79,13 i 1932 god. 78,05. U 1933 nastaje preokret, jer se. indeks realne nadnice penje па 84,39, а ц 1934 сод. рада па 82,14, озтајца iznad nivoa od pre 1933 god., što je konstatovano i u člancima: „Problem nadnica kod nas” (br. 41, 42 i 44 од рг. сод.).

Prema tome položaj radnka se i pored padanja nadnica, pobolišao. Radnici su i sa tako smanjenom nadnicom mogli bolie da žive nego na pr. u 1930 god., kola se kod nas može smatrati normalnom. Ovo poboljšanje je uglavnom omogućeno velikim srozavanjem cena poljoprivrednih proizvoda, a donekle i znatnim padom cena za poslednje dve godine 1 пећ gotovih pro:zvoda masovne potrošnje (cipela, gotovog odela).

Kod rudarstva, |{avno-korisnih preduzeća ı raznih radnji realna nadnica je ı porastu i prošle godine, a u opadanju kod industrije, trgovine i poljoprivrede,

Априлски број uaconuMca ,,Indeks”-a загребачке радничке коморе приказао је у светлу индекстлих _" бројева неке од најважнијих појава у при-: вредном животу наше земље у прошлој години, упоређујући је са периодом после 1930 г. Неке од њих други чико 1 не обрађује. Индекс у злату (1913 одн. 1914 = 100).

Нови подаци о дефлацији код нас.

Година Цене на Цене ча Трошкови децембар велико мало живота 1928 154 163 165 1929 141 156 167 1930 116 149 149 1931 108 133 141 1932 81 99 101 1933 76 89 82 1934 13 85 79

Интересантно је упоређење индекса цена на велико, индекса цена на мало и индекса трошкова живота, које видимб из горњих података. (Узета је у обзир депресијација динара). Код сва три индекса пад је почео 1928 г. и још није заустављен, само је последње две године успорен. Индекс цена на велико је имао најмањи пораст према предратном до 1982 г. а после највећи пад (на 73 крајем прошле године). Највеће промене су се одиграле у 1932 г.: сва три индекса падају испод предратног нивоа, затим индекс трошкова живота, који је био нешто већи од оног цена на мало. почео је брже да пада приближивши се у прошлој години индексу цена на велико.