Народно благостање

_ dj 1995,

милиона. "На име слободне штедње уплатили су задругари У 1934 TOJUHHM 2.72 милиона а подигли 2.79 милиона. Због вели иквидности и обазривог пласирања туђих сретстава, кретање уложног посла било је нормално и задругари су без сметње могли да располажу својим улозима кадгод им је то било потребно.

"Од 6.29 милиона обртног капитала пласирано je 1.5 милиона“ у готову и потраживања код новчаних завода а остало у хартије од вредности и разне облике зајмова. — Бруто“ приходи задруге износили су 419 хиљада; кови су били 168 хиљада, камата на задружне уделе и сталну "штедњу 124 хиљада а камата на улоге на штедњу 71' хиљада. Чист добитак је био 55 хиљада. Претседник управног одбора је г. Милан Мих. Стефановић, потпретседник -т Аврам Филиповић а чланови су глг.: Душан Грозданић, Груја B. Величковић, Јован Марковић, Лука Новаковић, Бојко М. Новитовић, Љубиша Р. Димитријевић, Најдан: Дуканац, Симо- Оклобџија, Рада -Б. Павловић, Илија Д. Петковић, Исо Гостовић и Тихомир Матић.

САОБРАЋАЈ |

= Пе IT је за наступајућу сезону увео следеће цене: за авионску вожњу: Београд— Загреб 350 дин. Београд—Беч 950 д., Загреб—Беч 600 д., Београд—Ниш 180 д., Београд — Скопље 300 д., Скопље—Битољ 130 д., СкопљеСолун 250 д., Београд— Сарајево 250 M. Загреб—Сушак 200 д. и. Сушак—Љубљана 200 д. Цене су тако повољне, да сена извесним пругама (н. пр. Скопље—Битољ и Београд— Сарајево) путује јевтиније него железницом, а удобност није- потребно ни упоређивати.

— Генерална дирекција државних жељезница намерава да уведе повлашћене возне карте за туристички саобрабај за: време недеље и празника. Повластица би износила 33% "и важила би за путовања, која почињу суботом по подне са повратком најдаље до понедеоника у подне, односно одговарајућем дану пре и после празника.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА —_У свом последњем говору одржаном преко радиа

претседник Рузвелт је изјавио да ће се тек у јесен осетити

дејство извођења новог програма јавних радова. Нарочиту пажњу изазвао је он својим нападом на противнике пред виђене контроле над холдинзима општекорисних предузећа. = 'Громесечни извештај претставника Финансиске ко-

ми vie Друштва народа о привредној ситуацији Мађарске

констатује да је извоз опао и да је 75% извоза наплаћено у пентг па, ве у девизама. Потрошња индустриских производа се знатно смањила. + "Статистика аустријске спољне трговине показује отварање маказа цена, на штету извоза. Тако просечна цена из čcHe готове робе по кв, у марту о. г. износи 188 шил. према 195 у истом месецу прошле године, полуфабриката 10 према. 12, док је цена најважнијих увозних артикала оне хране. и пића порасла на 24 шил. према 19 у марту прошле године.

= == Почетком априла број незапослених у Италији смањио се на 853.189 према 955.533 крајем фебруара o. TT. 56.823 крајем марта 1934 год. ==" "Од марта месеца на тржишту капитала у Сједипе Америчким Државама осећа се извесна живост. У у месецу укупна сума емисија била је 288.5 мил, дол. према 95,8 у фебруару, 140.9 у јануару о. г. и 1494 у мар| 934 год: Од емитоваве суме 120.2 мил. дол. отпало је на" "приватне · дугорочне облигације, 148.3 на државне и отнтинске облигације код којих се ради углавном о конвеђзији "У првој половини априла наставило се са новим знатнијим емисијама, Федерална пољопривредна банка емитовала: је. облигације за 162 мил. дол. са каматом 3.25%,

у

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 299 ·

град Њујорк је реализовао дугорочни зајам од 50 мил. дол. са каматом :3.50%.

— У Аустрији ће ускоро отпочети велика акција за стварање рада у којој ће учествовати поред државе и покрајинске владе и све општине. Сва ова тела у току ове године издаће на јавне радове 400 мил. шил.

— Швајцарска пучка банка Вилисау А. Г. са четири филијале затворила је шалтере и затражила санацију.

Акциснарски капитал од 2.1 мил. фр. и резерве од 440.000

фр. сматрају се изгубљеним.

__ Због објаве новог програма јавних радова у Аустрији, који ће у току ове године апсорбовати велику суму новаца, акције индустријских предузећа показале су већи скок.

— Талијанске железнице завршиле су 1933/34 годину са дефицитом од 1.184 мил. лира. Приходи су били 2719, а расходи 3903 мил. лира.

— Одобрен је кредит од 19,85 мил. дин за градњу аутомобилског пута Земун—Нови Сад.

_—_ „Југословенски лојд" доноси да је у Савској бано-

вини радило 1919 г. 27 рудника угља, који су запосљавали“

4080 радника, 1920 г. 34 са 5.955, 1926 г. 46 са 6.298, кад је достигнут максимум, и 1933 г. 20 са око 4.000.

— Код љубљанског Оузора било је у марту 0. T. 74.018 осигураних, мање за 88 или 0,12% него у истом месецу прошле године, а више за 1603 или 2,21% него у фебруару о. г. Пораст показују 12 грана, и највећи је код: трговине (за 47! или 14,65%), индустрије коже и гуме (261.или 17,04), камена и земље (233 или 9,56%) и хемијске (181 или 10,79%), а опадање 14 грана и то највеће: градње железница и путова (1152 или 47,02%), градње над земљом (462 или 26,22% и шумско-пиланска индустрија (331 или 5,36%). |

— Општи индекс цена на велико (у злату) загребачке радничке коморе (база 1913 = 100) износио је у марту о. г. 74 према 76 у истом месецу 1934 r. H 13. у фебруару о. г.; индекс цена на мало 85 према 87 и 85; а тро= шкова живота одраслог радника 80 према 82 и 81, а радничке породице од четири члана 77 према 79 и ПИ.

—_ „Народни магазин, свеопште текстилно а.д" у Београду повећава своју главницу са 1 на 4 мил. дин. издавањем 3 хиљ. нових акција од 1.000 -дин.

— „фФранкфуртер Цајтунг“ почео је да објављује се-

рију чланака о економском побољшању у земљама Латинске Америке, чији главни узрок лежи у порасту цена сировина

и снижењу производних трошкова помоћу депресијације.

новца. И ако су ове земље још увек углавном извознице сировина, оне последњих година настоје све више да се ослободе монокултуре и прошире своју производну базу приступајући култури нових аграрних производа и вршећи индустријализацију. У вези са проширењем производне базе расте и интервенција државе у приватне привредне односе, која се за сада најјаче осећа у спољној трговини и кретању капитала. Све ове државе настоје да са земљама увозницама закључе нове трговинске уговоре на принципу реципроцитета. У тежњи да се спољна трговина што више ослободи запрека стеге девизног режима све се више ублажују или вамењују непосредном контролом над увозом и извозом.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

5 мај — „Спектрум“ д. д. инж. Кописта, Дубски и Крстић, творнице огледала и брусионе стакла у Загребу.

7 мај — „Југофармација“ д. д. веледрогерија и творница фармацеутских препарата у Загребу.

8 мај — Југословенско д. д. за промет (0084 Парамунт, Загреб.

SS ~