Народно благостање

4 _ Naj 1935.

Мајера Goranović, Saradnik" „Магодпог Берана

| Плат Ота Ola za osiguranje radnika

<. tvrdi, da usled niskih nadnica i velike nezaposlenosti u jugoistočnim krajevima naše zemlje postoji stalno strujanje” '(migracija) radnika u severozapadne krajeve, gde konkurišu slovenačkim radnicima .i dovode teškoće slovenačku industriju i zanatstvo. ' U tome se tvrđenja nalazi jedna činjenica 04 огтотпе ekonomske. važnosti po našu ekonomsku po] litiku. = - Оајед promenjenih ekonomskih prilika. d0Slo je 0 toku poslednjih 5—6 godina u našoj zemlji u DOgledu socijalne bede до dalekosežnog teritorijalnog pomeranja. Do: 1928 godine poljoprivreda je bila kriterijum merenje blagostanja kod nas. Polioprivredno: defifi, odnosno pasivni-krajevi, smatrani su za sirošne-— čak i ako su imali dosta razvijenu induu. Siromašni ili siromašniji sektori bili su na eVefo- -zapadu naše -otadžbine. Položaj jugo-istočnih Tajeva je bio povoliniji usled veće produkcije za tržište 'poljoprivrednih proizvoda pri daleko većim ceama, a naročito zbog sjajne konjunkture intenzivnih poljoprivrednih kultura, kao što su opium, kokoni, ieke uljarice itd. Ž Pojavom poljoprivredne Бети istočni: krajevi naše oč U 20ni Skoplje- -Niš-Petrovgrad-Sombor-SuБоса, koji su najviše polioprivredni iz „sa“: Većom produkćiiom za tržište, najjaće su pogođeni. Takođe su pretrpeli i najjači udar od „makaza cena” usled industrijske zaostalosti. Na toj teritoriji, gde živi oko _ Četiri i po miliona duša, ima svega oko 100 hiljada osiguranih radnika (ispod šestine svih osiguranih u Zemlji), a preko tri četvrtine otpada na sezonske, kund poslugu i druge usluge, gradnju puteva. 5 'Kulturne biljke, koje se u Vardarskoj banovni gaje sključivo. та pijacu, kao i sima stoka, od nekada jaine konjunkture, doživele Su katastrofalno: sroza-– Jahić. Prihod od pečalbarstva po inostranstvu skoro e presušio; a koliki jie značaj imao vidi se po tome, što preko 250.000 duša samo u Vardarskoj banovini otpada па pečalbare- (prema podacima iznetim u knjizi „Naličja” 04 5. Ка-ка 'Purića). Položai је u toliko teži, što su Vardarskoj banovini prenaseljeni i gradovi, a-takođe i cela dolina. Morave, dok Vojvodinu pored ostalog pritiskuje i veliki balast od nekoliko stotina hiliada pravih poljoprivrednih radnika, kojima su pridošli naseljenici posle agrarne reforme preuzeli jedan deo posla. A poljoprivredna kri| za ne samo što je smanjila nadnicu do neverovatno |P niske granice, već i mogućnost”zaposlenia usled opadanja radno intenzivnijih kultura (šećerne repe, hmćeа Кидеје, svinja itd.) na račun manje intenzivnih | 'ao.što ЈЕ kukuruz. Takođe su. krizom, пајјасе рого7“ one industrijske grane, koje se pretežno nalaze | m krajevima; kao što su: mlinsk larska, 5есетпа 1 пеке“ druge poljoprivredne. | "Мом izvori prihoda nišu se pojavili na ротеnutoj teritoriji. Mi smo i

dosad u raznim napisima iznosili

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ РАОРЕКЗКЕ SEKTOR

_ — Koji s su krajevi najviše stradali od privredne depresije —

Страна 291

112 primera o teškom ekonomskom položaju ŽIVlja. u jugo-istočnim krajevima. Na pr.u Сапа“ ćima: „Poljoprivredni radnici se nalaze u najtežem | položaju” („N. B.” br. 1G ov. god.), „Zaposlenost га- – ste, nadnice padaju” („N. B:* br. 19. OV: god.) itd. Pomenućemo |Ooš nekoliko. ~ i · Prosečna obezbeđena nadnica, koja se DR iZ + među 16 i 19 dinara, u ovim krajevima niža je od ~· one u svim ostalim krajevima. Kod velikobečkerečkog ureda je u prošloj godini bila za 40% Za nego kod sušačkog. - 6; Đurić ud DOjnulOj knjizi daje sledeću Sliku radničkog položaja: „U Vardarskoj banovini ima oko. 56.000 radnika-ca, koji sa porodicama čine oko · 170.000, neračunajući ovde pečalbare. Od njih-|e poslednih godina oko polovina stalno zaposlena, ne što preko četvrtine su sezonski, a ostali su nezapo- sleni (oko 14.000). Anketa banske uprave je našla da je broj nezaposlenih u 1933 godini iznosio oko 40 hiljada. Od oko 30 hiljada stalno zaposlenih radnika otpada oko polovina na zanatske radnike, koji rade pod vrlo nepovolinim uslovima. Ima slučajeva gde se radna snaza dobije za nekoliko dinara”.

Zatim g. Purić iznosi da je na osnovu zvanične šta tistike konstatovano da u našoj zemlji ima oko 238 hiliada lica u varošima, koja pripadaju manje više prosjačkom redu, od čega u Vardarskoi banovini živi 52 i po hiljade, odnosno 23%. A kada bi se uzeo u obzir seoski živali — pauper, koji živi u kasabama, _ onda se broj lica- koja se mogu ubrojiti u puku sirotinju penje na 80 hiliada. !I položaj varoši u Južnoj Srbiji је u socijalnom pogledu neuporediv ni sa једnim drugim krajem.

Џ obaveštajnoj službi |ednoga od prošlih brojeva „N. B.” doneto je da seljaci u Vojvodini, prema izvešta|u novosadske T.-1.-Z. komore, ne upotrebljuju drvo za gorivo, nego kukuruzovinu i slamu, kao što su radili pre 50 godina, što uostalom rade i seljaci пеdaleko od Beograda u selima siromašnim šumom. Dalje smo doneli da su, prema podacima Saveza роljoprivrednih udruženja u Dunavskoi banovini na njegovom području, proizvodni troškovi pšehice na једnom: kat. jutru iznosili prošle godine 1168 dinara, a ukupni prihodi 920 dinara, te |e proizvođač iz imaovine morao nadoplatiti 248 dinara po svakom kat. iutru ili 31 dinar po met. centi pšenice, troškovi kukuruza iznose 1051 dinar, a prihodi 870 dinara, te je nadoplata 181 dinar. Na ove dve kulture |e ргозје godine na području novosadske T.-IL-Z. komore otpadalo preko 65% obrađene popljoprivredne. povr-

"те, док је procenat kod ostalih krajeva Vojvodine

Јо veći.

Takođe je, prema zvaničnim podacima, u 'Vojvo- i O 1 najveća zaduženost po jedinici površine, a isto · tako i opterećenje zemljarinom je najveće. Međutim ako apstrahujemo opšte pogoršanje usled 5адапје .

'Privredne depresije, položaj severo-zapadnih krajeva ~

Dravske, Savske i Primorske banovine se relafivno poboljšao. Ovi su krajevi industrijski mnogo jače