Народно благостање

Страна 292 НАРОДНО

razvijeni. Na četiri Okružna ureda u severo-zapadnim krajevima (liublianski, zagrebački, osečki ! Капоуаčki) otpadalo {e u prošloj godini oko 50% svih osiguranih radnika, iako na toi teritoriji ne Živi ni trećina življa naše zemlje. U kolikoj |e meri razvijena industrijsko-trgovačka delatnost u pojedinim Кгајеvima vidi se iz učešća radništva u ukupnom stanovništvu. Tako je otpadalo na radnike osigurane kod Оштога u: Dravskoj banovni (7,36%), Заузкој (5,17%), Dunavskoi (4,04%) i Primorskoj (2,97%), a naimanji u: Moravskoj (1,38%) i Vardarskoj (1,82%). Od 15 gradova u našoj zemlji kod kojih otpada na osigurane kod Suzora 20—55% stanovništva 12 se nalaze na ovom području. |

Veliko srozavanje cena poljoprivrednih „proizvoda, koje je bilo veće ne samo od onog industrijskih proizvoda, nego i od pada nadnice, omogućilo je ovim krajevima, da namirnice, koje uvoze iz drugih krajeva, dobiju jevtinije.

Ovi krajevi su osetili samo mali deo gubitka usled srozavanja izvoza u iznosu od nekoliko miliardi dinara, u prvom redu poljoprivrednih proizvoda, а пита је mnogo više koristio i porast značaja domaćegZ tržišta. | Nadnice su u ovom području najveće. Broj onih koji su bez posla ili bar izvesne. stalne zarade је mnogo manji. Višak stanovništva iz okoline je u nekim krajevima zaposlen, te lokalna ponuda radne snage utiče u manjoj meri na obaranje nadnica, a većim delom ono dolazi od ponude jevtinije radne snage iz drugih krajeva..

Pored industrijalizacije, rapidan razvitak turizma u ovim krajevima (naročito Primorju i Sloveniji) ne samo što daie mogućnosti za nova zaposlenja, nego postaje vrelo sve većeg prihoda, o čemu se u našoj štampi dosta pisalo. Takođe primorskim kraje-

БЛАГОСТАЊЕ __ Бр. 19

Došlo је до teritorijalnog pomeranja u podeli socijalnog produkta. Veliki sektor u zoni SuboticaSombor-Niš-Skoplje u pogledu nivoa života i mogućnosti zaposlenja življa sa svoje teritorije postao je „pasivnim”, ti. siromašniji je od severo-zapadnih krajeva.

Onda je razumljivo zašto su nadnice u prvom području iako niske ipak ogromno pale, a isto tako i strujanje radnika i seliaka iz ovih u severo-zapadne krajeve, koji imaju veću nadnicu i bolie izglede za zaposlenje. Ti radnici i seljaci naviknuti na primitivan život i oskudicu pristaju da rade uz mnogo nižu nadnicu, nego domoroci, kojima konkurišu, a što je u toliko lakše kad se ima u vidu veliko učešće žena i nekvalifikovanih u našoj privredi.

Žalba Slovenaca na konkurenciju radne snage iz od skora tako očajno osiromašenih krajeva razumliiva je, ali oni moraju imati u vidu, da je sloboda kretanja radnika u cilju zaposlenja odnosno što boljeg zaposlenja, elementarno građansko pravo u našoj zemlji.. Samo u plansko-privredno organizovanoj zemlji to može da se spreči. Niveliranje cena dobara, usluga i radne snage u jednoj jedinstvenoj, na slobodi rada i slobodi obrazovanja cena na tržištu zasnovaпој, privrednoj oblasti jedan ie od osnovnih privrednih zakona.

Ništa u fatalnosti toga zakona ne menja činjenica, što će se niveliranje izvršiti na niže. -

Jedini pravi lek leži u industrijalizaciji osiromašenih krajeva. Drugojače se ne može podići blagostanje tih krajeva, sa specijalnim klimatskim i pedološkim uslovima. A dotle se stanovništvu ovih krajeva može pomoći nabavkom rada, javnom pomoći i \ednom plansko-privrednom organizacijom. Dr. S. Babić u člancima ,, Problem nadnice” („N. B.” br. 41, 42 1 44 pr. god.) je konstatovao da su minimalne nadnice praktično neostvarljiive. One nisu diktirane interesi-

vima daje lepe koristi i pobolišanje pomorskog 5а- та radnika i pretstavljaju samo jedan trik u borbi obraćaja. protiv industrije u ovim krajevima. вени

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Питање трансфера камата за иностране зајмове постаје актуелно у 1935 г. и за нашу земљу. Споразум, који је закључен са иностраним повериоцима у марту 1933 г., предвиђа трогодишњи мораториум рачунајући од октобра 1932 године. За време трајања споразума трансферира се 10% доспелих камата, а за остатак дају се 5% фундинг облигације са роком од 25 год. Вероватно. је да ће скоро почети преговори за регулисање трансфера камата, чији рок истиче у октобру 0.T. Стога је од интереса бацити поглед на стање преговора O трансферу између Грчке и њених поверилаца. Узгред да напоменемо, да Бугарска, која је у јануару 0. г. тражила смањење трансфера са 15% на 10% доспелих камата, није могла да оствари своју жељу. Привремени споразум, који је прошлих дана склопљен у Лондону оставио је и даље на снази трансфер од 15% до 31 септ O. r., с тиме да сеу првим недељама октобра о. г. мора приступити новом решењу.

Грчка је 1932 г. морала увести као и већина подунавско-балканских земаља мораториум трансфера на камате

Преговори Грчке о мораториуму трансфера

иностраних дугова. Први споразум предвидео је плаћање 30% од 1 апр. 1932 до 31 марта 1933. Другим споразумом из нов. 1933 смањен је трансфер на 27:/2% у периоду од 1 апр. 1933 г. до 1 марта 1934 г., а повећан на 35% од 1 априла 1934 г. до 31 марта 1935 г. У јануару 0. г. почели су нови преговори између Грчке и њених поверилаца. Повериоци траже трансфер од 50% камата мотивишући то побољша њем привредног положаја Грчке у двема претходним FO= динама. Грчка влада сматра да платни биланс земље не дозвољава повећање трансфера. Она је спремна да плати иностраним портерима досадашњих 35% у девизама, а такође је вољна да ту квоту и повећа, ако то буду дозвољавале привредне прилике.

У вези са преговорима о трансферу проф. Атинског универзитета г. Дертилис објавио је чланак о спољним дуговима Грчке у листу „Пе Меззасег 4' Афћепез". Он указује на тешке услове послератних зајмова, који су делимично употребљени за исплату ранијих са много повољнијим условима. Зајмови су имали само пролазно повољно дејство и створили су погрешно мишљење код владе, да је земља богатија и према томе и у стању да сноси веће порезе из којих се мислило осигурати плаћање камата и амортиза-