Народно благостање

Страна 310 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 20

Ниске цене неки пут чине да се сељак уздржава од извоза, што је на пр. био случај са подбацивањем извоза свиња испод контингента у Аустрију и Чехословачку, где цене нису конвенирале. У 1931 г. цене стоке су биле знатно повољније од оних биљних производа, а у тој години је био рекордан удео живе стоке у извозу.

Лепо нам илуструју прилагођавање производње ценама и извозу следећа два примера:

Наш извоз свиња је пао са 273 хиљаде комада у 1932 г. и 208 хиљ. у 1933 г. на 141 хиљ. у 1934 г., а број свиња у Дунавској бановини, која у главном, и извози свиње, је опао са 1121 хиљ. комада у 1932 г. и 1044 хиљ. у 1933 г. на 912 хиљ. у 1934 г.

Према подацима новосадске Т.-И.-3. коморе на њеном подручју је количина заклане стоке на град-

ским кланицама у 1934 г. у упоређењу са 1930 г. опала за 12,4%, а у упоређењу са 1933 г. за 2,1%, а опао је и извоз у већој мери. Насупрот томе је количина заклане стоке у сеоским кланицама порасла за 31,1% и 30,2%. Значи, сељак је побољшао своју исхрану са оним производима, које није могао, продати. То је случај и са јајима.

Наш пољопривредник се довијао на разне начине да би у што мањој мери осетио последице промена насталих на тржишту. Прилагођавање је највеће баш код оних производа, који се у највећој мери износе на тржиште.

Не треба заборавити, да је у извесним случајевима, нарочито у првим годинама кризе, прилагођавање ишло врло споро, као што је на пр. био случај са хмељом.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Ovih dana veliki broj nemačkih listova doneo je opširne i neobično simpatične napise o našem turizmu. Ima više od tri meseca kako se u Nemačkoj pokazuje tendencija, koja ne izbija dovoljno u javnosti, da se celokupni nemački fiurizam uputi u Jugoslaviju. Onima, koji prate i poznaju prilike u Nemačkoj, poznati su razlozi ove propagande. Ne treba zaboraviti da su Nemci sve do sada činili glavni turistički elemenat Italije i Švajcarske. Uopšte, Nemačka je već 50 godina najvažniji liferant turista u Evropi. Pa i danas, uprkos opadanju turizma, njen značaj za Turistički promet u Evropi još uvek je vrlo veliki. Ali, i pored svekolike propagande za naš turizam od ove akcije se ne može mnogo očekivati. Razlog tome leži u nemanju deviza. Prema sadašnjim deviznim propisima nemački građanin može izneti 10 mk. ili 50 mk. u zemlje prema kojima se favorizira turistički promet, dok se sve ostalo pokriva akreditivima. S druge strane u samom klirinškom prometu u korist upućivanja turizma u našu zemlju bili su predviđeni vrlo veliki faciliteti, ali i od ovoga nije se mogla činiti veća upotreba, čemu razlog leži u našim ogromnim potraživanjima od Nemačke. Naša dnevna štampa isticala je često ovaj problem izražavajući pri tome strah, da će naš turizam pretrpeti fijasko, |er će nestati najboljeg i najmnogobrojnijeg klijenta. Tim povodom učinjen je predlog Narodnoj banci da uvede naročite kredite za nemačke furiste. OQvakav predlog međutim ni u kom slučaju ne bi se mogao prihvatiti. Mi smatramo da je sasvim dovolino što Nemcima prodajemo robu na veresiju. Po ovome predlogu međutim trebalo bi još da gostimo i nemačke turiste na kredit. Sem toga, i sama Nemačka se brani da se ı dalje zadužuje po robnom a toli po turističkom prometu. Narodna banka |e sa svoje strane učinila sve što je bila u stanju, da olakša izvoz u Nemačku. Pored otkupa ona i eskontuje potraživanja naših izvoznika nastalih u prometu sa Nemačkom. Ona je u tom. pogledu otišla toliko daleko da je otstupila od svoje konzervativne prakse. Sve je to učinjeno pod pritiskom imperativne potrebe omogu-– ćenja izvoza agrarnih proizvoda po što povoljnijim cenama. Najzad, Narodna banka učinila je još jednu novu koncesiju. Na ime, svako ko plati za uvoz iz Nemačke 3.000 mk. dobija isti toliki iznos maraka sa 8% јеуштје о4 побгапог Китза.

Jedan važan i težak ekonomski problem

Od ove mere učinjena je do sada prilična upotreba. Pošto je опа ргодиХепа još za izvesno vreme to se može očekivati da

/

će od nje biti učinjena još veća upotreba, ali se ni u kom slu= čaju ne može očekivati da će ona imati za posledicu i znatniji polet nemačkog uvoza.

Karakteristično je da su se u nas, kad god se pisalo o našim potraživanjima u Nemačkoj, uvek isticali interesi turizma. Međutim, za nas je ovaj problem mnogo važniji sa gledišta interesa našeg izvoza. U svima ovim prilikama nije se dovoljno istaklo dejstvo klirinške aktive na naš robni promet. Mi smatramo da pitanje inkasiranja potraživanja od izvoza u Nemačku pretstavlja naš najvažniji problem za iduću izvoznu kampanju. Ako do leta ne uspemo da rešimo ovo pitanje, doćićemo pred alternativu: ili da izgubimo najveće tržište, koje nam plaća najbolje cene, ili da Narodna banka, ako na to pristane, svoj obrini kapital unese u potraživanje po kliringu od Nemačke. 3 маја о. г. је данцишка влада девалвирала форинту за 42,37%, не раскидајућу везу између ње и злота. Данциг је тиме следовао примеру Чехословачке и Белгије. Девалвација одговара донекле депресијацији енглеске фунте, тако да је постигнут стари однос између двеју валута, што не значи пак чврсто везивање за фунту као пре 1931 год. (1 данц. фор. = |, фунти). Девалвација није тако велика као депресијација злота, који је у двема етапама у 1924 и 1927 г. депресиран за 52,8%; али је вредност форинте према злату сведена на ниво злота.

Владина мера не претставља никакво изненађење, јер је извештај новчаничне банке у јануару о, г. показивао тешку валутну и девизну ситуацију. Од јула 1934 год. до фебруара 1935 г. смањена је залиха злата са 27 мил. на 20 мил, a она девиза са 18 мил. на 1 мил. фор. Али тиме још није била угрожена валута, јер се и новчанични оптицај смањивао у истом времену са 41,7 мил. на 37,6 мил. и жиро обавезе са 14,3 мил. на 8 мил., тако да је покриће износило још преко 50%. Као узрок овом лаганом погоршању ситуације новчаничне банке влада наводи у свом образложењу појачање девизних ограничења у Немачкој чарочито после увођења новог плана. Данцишки извозници због тога или нису могли да дођу до својих потраживања, или су до њих долазили само после дугог времена. На= родна банка, да би одржала стари значај Данцига у спољ-

Циљеви девалвације данцишке форинте

рта мм УН