Народно благостање

ној трговини од.које је он као транзитно, место „у великој | мери зависан, додељивала је кредите за увоз, те се тиме.

објашњава | одлив девиза и злота, То би се могло ограничити: са поред. девалвације и то са =% на 6%.' - Посштрење ситуације новчаничне банке: уследило је у првој половини априла 0. Г. 'због шпекулативних куповина, злотиа. Од 15 до 30 априла смањила се залиха злата за 64. Мил. и девиза за 0,1 мил, док оптицај новчаница и жиро обавез: езе нису смањени у истој сразмери. Покриће је а И на 34,3% испод законом прописаног поDaba од 40%. Такав развитак не изискује безусловно девалвацију, као што то показује пример Немачке. Законско покриће претставља "формалност, бно се може: снизити на одговарајућу висину, као што се то чинило · ПОР ОНЕ са девалвацијом; ~ ~ | - - 5 Изгледа да Данциг намерно није хтео да уведе никаква девизна ограничења. У интересу трговине и саобра-

ћаја којима се бави 30% становништва Данциг се одлучио ·

на девалвацију. Тиме је следовао примеру Енглеске, која“ је, када је била стављена пред дилему да уведе девизна ограничења или да депресира своју валуту, прибегла другом у интересу својих међународних кредитних веза. У оба случаја хтели су избећи бирократизацију међународних OJ

чоса: Осим тога наводи-се"у владином образложењу, да је У

било“ немогуће следовати немачком примеру због мЕ оре овој них уговорних обавеза према Пољској. |

= Дубљи узрок девалвације, који је у владином образдожењу само узгредно поменут, изгледа да је жеља, да се на „тај начин сниве трговачки и саобрапајни трошкови, нарочито пристанишне таксе. Тиме би Данциг постао способан за конкуренцију према Гданску и могао би да привуче понова трговину и саобраћај између Енглеске, Шведске са једнеси источно европског залеђа са друге, стране. Да би то. успело. потребно је, да девалвација не утиче. на цене. Влада је. именовала комесара за контролу цена, који ће имали задатак, да спречи несразмерно повећање истих. Неправедно повећање цена у унутрашњем саобраћају је:забрањено, изузете су наравно увезене сировине и од њих добивена готова роба. За кредитни саобраћај забрањена је

„повећањем дисконтне стоше, „које је 0 M.

bili najveći 1928 godine sa 740 miliona dinara . — bez ijedne pare. reeskontnog kredita kod. Narodne | banke, koji je ona . iskoristila tek u drugoj polovini 1931 godine, do 70 miliona | dinara. Godinama bre bankarske krize kod nas smanjila ie П Udružena Danka svoje poverioce od 740 na 341 milion do

„ Ктаја.. 1930. godine, „dok su istovremeno porasli ulozi na šted-

vama, kod Jugoslovenske udružene banke je povećanje kredita

nju i po tekućim računima za oko 110 miliona, od 521 milion | u 1028 godini na 630 miliona u 1930 godini. Tada su vraćeni, u glavnome, strani krediti, delimično spontano, pošto je VOlumen solidnih bankarskih poslova već počeo opadati, a del”. mično žbog otkaza samih poverilaca. Kada je u proleće ı leto 1931 godine došlo do bankarskih krahova u evropskim drža-

po računu poverilaca Već bilo relativno malo. Dok su oni * о4 1929 до kraja 1930 godine opali za 350 miliona, njihovo: smanjenje ·u. celoj -1031 godini iznosi svega 63 miliona.

-U toku 1931 godine, a naročito u drugoj polovini, ispla-: -. ćeno je kod navale ulagača prema stanju od 1930 godine 120 miliona uloga na štednju, 190 miliona uloga po tek. računima i 63 miliona poverilaca, zbog čega je tada obrtni kapital opao za okruglo 500 miliona dinara. To je bio svakako strahovit

“napor za banku. Ulagači, koji su se pred kraj 1931 godine već bili smifili, navalili su prvih meseci 19032

godine ponovno па šaltere naših banaka — sada više ne pod uplivom događaja u inostranstvu nego domaćih — i to u takvom obimu da je Ju--..

. goslovenska udružena banka ukratko posle Prve hrvatske šte-.

- aru ove godine od Ministra trgovine a posle saglasnosti Mi-

_ да “će. znatan: đeo ovih ofpisa:.u toku

ревалоризација: дугова; изузети су неки. спољни. зајмови. код ·

којих остаје на снази златна клаузула. Ако је трајно онижење“. трошкова. могућно, ипак је питање како. ће реагирати интересенти гдањске луке. |

glavnica. i 55, mili ona fondovi) | najveću glavnicču privatn m akcionarskim bankama sa moćnim · inostranim posloynim, prijateljima u Beču i Engleskoj. Banka је [05 1929 обdine E o narodnoj M ПА А u ii

| JD. My pa, ama ја banka ima sa 240 miliona dinara SOpstvenih sretstava (185 miliona

međ našim.

jom dobija. oko. 94. miliona, određeno je, da se · uloga }'poverilaca-pretvori u prijoritetne akcije, što iznosi 41 9:

· dionice u leto 1932 godine morala tražiti moratorijalnu таи, tada po S 5 Zakona o zaštiti zemljoradnika. Docnije, a u smi·siu novih moratorijalnih uredaba, tražila je офасапје рјасапја--=

i sprovođenje radikalne sanacije, što joj je odobreno u febr

nistarskog saveta. (Službene novine od 18 februara 0, 8.) па. sledeći. način:, (lavica od 185 miliona smanjuje se za 90%, na 185

miliona. dinara. |

; nie je dobiveno 166. 5 miliona dinara koje će se О sa гететуата од oko 60 miliona upotrebiti za otpis sumnjivih. potraživanja. “Aktiva bančina .je toliko rigorozno procenjena, godina sigurno još biti:., naplaćen. Dalje je banci naređeno, Па 40% од potraživanja, ulagača. i poverilaca pretvori u, prioritetne akcije i specijalan :, rezervni: fond. Uredbom je. predviđeno da se od ovoga тима» maju: sitni ulagači.do:10 hiljada. U tome pogledu i uprava Ju=goslovenske adružene banke išla je dalje, i sopstvenom ini=5cijativom izdvojila sve ulagače. do 20 hiljada a onima preko... dvadeset: hiljada. oslobađa. od 40% konverzije 10 hiljada di-; nara, Potraživanja Narodnegbanke, Poštanske štedionice i Ао- ; rarne::banke izuzeta su.od. ove mere.. Pošto se 40% konverzi17.24%, оф:

miliona, fako da će nova. glavnica. Jugoslovenske udružene Dan

_ ke bili 60 miliona, Ostalih 22.10%, od uloga i. poverilaca, koji, - dostižu 53.5, miliona, · pretvoriće se u naročiti rezervni fond, _ koji ima; u „aktivi protivpoziciiu izdvojenih “dubioznih potraži- i

и cijalni :#ezervni fond svojim sopstvenicima — ulagačima i po.

UO vanja:od oko 120 miliona, koja su bilansirana sa 53.5 miliona;.-;

ako- budu ova potraživanja naplaćena, isplaćivaće se ovaj зрез):

veriocima. Pretpostavlja se daće to biti slučaj ха #11 до сек tiri. godine, tako da ije per saldo samo 17.24% od uloga 1 ро-:= vefilaca. pretvoreno u. prijoritetne akcije. Ulagači do 250 hi-.ада, ако to hoće, mogu tražiti da im se сео шог да ч р ii

| ofitenim akcijama, što onda ide na teret inostranih DOVeTI--

laca čiji se odgovarajući udeo. pretvara umesto u akcije u све cijalni rezervni fond. 55 · Dalje je banci odobreno odlaganje plaćanja za šest SO

7 : а. dina, prema. opštim odredbama uredbe o zaštiti. Kamate su. njem posloyno; Ион -Njepi „poverioci SM

maksimirane: та stare uloge na štednju i po tekućim računima.

| Sti)

| || | |