Народно благостање

718, мај 1935. _ НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ

Страна 329

dina bio prinuđen da nešto preduzme, pa je preko države Olkupio izvesan broj gazdinstava propalih veleposednika i razdelio ih zemljoradnicima bez zemlje. Novi vlasnici, međutim, nemajući najpotrebniji inventar, nisu mogli ništa da učine, te {e vrlo mali broj mogao da se održi. |I posle ove reforme 27.7% popljoprivredne površine u Mađarskoj ostalo je u rukama malog broja velikih posednika (1 pro mil prema ukupnom broiu posednika). Na posednike preko 1000 jut. otpadalo je 3.8 mil. jut. površine. Za sada se |oš ne može znati kako će i u kojim razmerima Gembešova vlada izvršiti agrarnu reformu, ali će ovoj morati pristupiti kao meri za ublaženje socijalnih suprotnosti u zemlji.

— Rumunsko ministarstvo poljopnivrede izradilo je za-

konski nacrt, koji predviđa ukidanje zemljarine, ako poljopri-

vrednici na površini od preko 50 ha seju pamuk, rižu, sojapasulj, hmeli, stočnu repu, lekovite biljke itd.; 50% рориsta uživaju poljoprivrednici, koji kultivišu na više od 1 ha detelinu, pasulj, sočivo, grašak, kudelju it.d. Zakonski nacrt izrađen je sa ciljem da se smanji zasejana površina pod Žžitaricama i kukuruzom, čija je kultura nerentabiina. Isti zakonski nacrt predviđa ukidanje carine na uvoz poljoprivrednih sprava i mašina kupljenih od polioprivrednih zadruga i udruženja u inostranstvu. Preduzeća koja prerađuju gore pomenute biljke dobiće povlastice. Zakonski nacrt treba da doprinese povećanju cena poljoprivrednih proizvoda.

— U Bugarskoj je prošle godine bilo zasejamo. soja раsuljem 2300 ha., a ove godine 16.000 ha.

— Prema poslednjem izveštaju čehoslovačkog Žitnog društva ovo je od početka kampanje do 24 aprila otkupilo 163.886 vagona pšenice, od čega je prodalo 101.864, te su neprodate zalihe ovoga dela iznosile 60.311 vagona. Jugoslovenske pšenice do 2 aprila kupljeno je 8912 vagona od čega је prodato 2132. Računa se da će se u novu kampanju ući sa oko 30.000 vagona pšenice. ;

— Prema podacima Ministarstva. poljoprivrede bilo је krajem prošle godine u našoj zemlji 20,81 mil. komada živine, od kojih otpada na kokoške 17,85 mil. kom., više za 844 hilj. ili 5% nego u 1933 god.; broj gusaka se povećao za 9,1%, ćurana za 11,3%, a plovki za 0,8%.

— На новосадској сточарској изложби продато је 270 бикова по просечној цени од 4.541 дин., 26 коња по 6.667 д., 394 нераста по 948 дин. и 74 овце по 670 дин., од чега је пола плаћала банска управа.

— Мађарске службене новине од 27 априла доносе прописе о минималним ценама, које купци морају платити произвођачима односно скупљачима лековитих биља.

— Из грчке бербе дувана у 1934 г., која је износила 40 мил. кг., продато (је до 1 априла. 1935 г. 34,5 мил. те залихе износе свега 5,44 мил. док су оне ранијих година биле велике,

ИНДУСТРИЈА — Državna komisija za enengiju u S. A. D. objavila je izveštai za period 1929/33 u kome konstatuje, da |e potrošnja elei:trične energije najmanje bila pogođena u periodu krize. 'Ukupna potrošnja u 1929 bila je 71.433 mil. kv., u 1932 smanjila se na 60.801, a u 1933 opet se povećala na 62.999. Dok je u 1933 prema 1929 industrijska proizvodnja pala za 45%, potrošnja električne energije smanjila se samo za 15%. Potrošnja električne energije u domaćinstvu (kuvanje, hlađenje, čišćenje itd.) u periodu 10929/33 povećala se sa 7.957 na 9.971 mil. kvč. Narednih godina se očekuje veliki porast potrošnje u polioprivredi, jer se sada od 6.3 mil. farmi elektrikom za роgon i osvetlenje služi tek 725.000. U programu je današnje vlade da. forsira elektrifikaciju sela. ! | — Између бугарске владе и фабрика шећера у земљи дошло је после дугог размимоилажења до споразума. На

преговорима у новембру MN. г. влада је захтевала да фа брике плаћају произвођачима репе најмање 450 лева по тони, да производе најмање 21 мил. до 23 мил. кг. шећера годишње, што одговара домаћој потрошњи, и да снизе цене шећера са 22 на 21 лев по кг. Фабрике су биле дужне по владиној уредби да од залиха из ранијих година које износе 20 мил. кг. продаду по нижим ценама у иностранству 14 мил. кг. Владине услове примила је једино задружна фабрика у Дољњој Митровици, коју финансира Пољопривредна банка. Остале фабрике, од којих раде само 3, тражиле су под вођством Бугарско-чешке фабрике шећера да цена репе износи 420 лева, да се производња репе ограничи на 6 хиљ. ха. што приближно одговара годишњој производњи од 16 мил. до 17 мил. кг. шећера, да цена шећера остане непромењена на 22 л. и да се залихе продаду у земљи. У споразуму између владе и фабрика примљени су захтеви фабрика с тиме да" произвођачи добију поред 420 л. још | Kr. шећера по тони репе. Годишња производња од 17,14 хиљ. т. подељена је на поједине фабрике на следећи начин: Бугарско-чешка 4,99 хиљ. т., фабрика у Русену 5,27 хиљ.,' Пловдиву 2,34 хиљ. и Дољној Митровици 4,54 хиљ. Разлика између производње и унутрашње потрошње покриће се из залиха, тако да ће се оне потрошити у року од 3 године. Према новом плану фабрике ће за идуће 3 године радити са капацитетом од 23% уместо досадашњих 37%.

—- Белгијска влада одобрила је Друштву белгијских железница да изда нову траншу привилегованих акција, и то за износ од 500 милиона франака.

— Дедна група немачких индустријалаца и финансијера води у Букурешту преговоре са разним петролеумским друштвима о пласирању немачког капитала у та предузећа у циљу нових инвестиција. Тај капитал износио би око 1 милијарду леја, који су блокирани, а потичу од ранијег немачког извоза у Румунију.

— У месецу априлу 1935 год. у Немачкој је произведено 35.800 аутомобила, што према марту показује повећање од 21%, а према априлу 1934 41%.

— За прво тромесечје о. г. основано је у Дравској б2новини 6 индустријских предузећа (3 парне пилане, 1 млин на ваљке, 1 фабрика за израду рубља и 1 фабрика креча).

— 04 окфођга 1933, Када је иуедеп хакоп о Ккатета u Čehoslovačkoj, do 1 maja registrovano je 788 kartela, prema 649 pri kraju prošle godine. 30% kartela otpada na metalnu industriju, a 20% na hemijsku.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Magleski industrijalac Balfur u jednom članku о поvoj borbi za tržišta kaže, da je privredna kriza posledica strukturelnih promena u svetskoj trgovini kojima pojedine zemlje |oš ne mogu da se prilagode. Pojedine zemlje, koje su pre rata uvozile robu iz Evrope i Amerike, sada su se industrijalizovale i one preistavljaju nove takmičare na svetskom tržištu. Zemlie, koje proizvode sa nižim proizvodnim troškovima, blagodareći najviše niskom životnom standardu, prodaju jevtinije svoju robu onima od kojih su ranije istu uvozili.

— „Štampa” donosi da je između maše zemlje i Rumunije zaključen sporazum prema kome će naša zemlja povećati uvoz benzina iz Rumunije, a Rumunija uvoz bakra iz naše zemlje. ;

— Austrija je izvezla u zemlje Male Antante: u Rumuniju u 1934 g. za 53,8 mil. šil. prema 45,4 mil. u 1933 g. t. |. 5,0% odnosno 6,20% celokupnog izvoza. Za prva dva meseca o. g. izvoz u Rumuniju iznosio je 6,3 mil. prema 7,4 mil. t. |. 5% i 6,3% celokupnog izvoza. Izvoz u Jugoslaviju pao je sa 56,4 mil. (7,3%) u 1033 og. na 53,2 mil. (6,35%). U januaru i februaru 0. 5. izvoz je porastao prema istim mešecima pr. god. ı to sa 6,7 mil. (5,7%) na 7,1 mil. (5,0%). U Čehoslovačku je izvoz

/