Народно благостање
25, мај 1935,
Dr Ognjeslav Aranicki
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 339
>
TURIZAM I NAŠE ZAKONODAVSTVO
1. Pojam turizma
Poslednjih dana zabeležena |e u našoj štampi vest da se sprema donošenje zakona (uredbe) c unapređenju turizma i zakona o banjama. U vezi s tim objavlieno ie nekoliko napisa i iznesene su ideje kako bi se ovi problemi imali da reše.
Pod turizmom se često podrazumeva samo. saobraćaj stranaca i domaćih ljudi (putnika), koji putuju radi sporta, razonode, lečenja itd. Neki va definišu „putujućim gibanjem iz duševne i telesne potrebe ili kretanjem osoba po svo{oj volji iz jednog mesta u drugo u naučnom, privrednom, zabavnom ili zdravstvenom ciliu”. Pri tome se, međutim,. zaboravlja na drugu stranu turizma, koja obuhvata organizaciju prometa posetilaca i njihovog boravka a koja pretstavlja radinost. Isto tako nema kod nas |05 tačno utvrđenog kriterijuma šta je {iuristički krai niti koja se mesta ima{u smatrati važnim za furizam. U poslednje vreme često se grupišu turistička područja u: 1) klimatska (primorska i alpinska odnosno subalpinska), 2) baniska i 3) turistička mesta. Prema logici ove podele klimatska i banjska mesta me bi se imala smatrapi {furist:okim. Sem toga, postoji zvaničan spisak furističkih тесна, ап је тај tako sastavlienmn da su među ova mesfa uvrštena Паола Која memaju turističku važnost.
Turizam shvaćen i definisan čisto formalno treba razlikovati od njegovog nacionalno-ekonomskog pojma, koji ie mnogo širi i koji pretežno čini predmet administrativnog staranja vlasti, U širi pojam turizma ulazi nesumnjivo promet posetilaca putnika vršen sa kojim bilo saobraćajnim sredstvima, ali ovamo isto tako ulazi i njihov boravak, gde spadaju Борје prenoćivanja, ishrane i snabdevanje svim potrebnim 'sredstvima. Pitanja trgovine (podrazumevajući ovde i ugosti·teljstvo), zanafstva (naročito građevinarstva) i industrije u ovim krajevima {iakođe ulaze u turizam. Isto tako ovai poiam tangira i objekte, koji su izazvali posebni interes i privlačnost kod posetilaca za dofično mesto. Problem je kako će se (ај interes očuvati i sve Više povećavati radi omogućavanja porasta posete. Da bi se promet posetilaca. mogao razvijati bez zapreka, potrebno ie da se ovakva putovanja naročito organizuju. Sve ovo poivrđuje, da ie turizam u ovom širem smislu prvenstveno privredna radinost kojoj |e cili da stvara povoljne uslove za putovanje i boravak posetilaca u mestima i krajevima koji po svolim prirodnim osobinama, folkloru, narodnoj istoriji, verskom kultu, kulturnim objektima i.zbirkama odnosno kulturnom značaju ili privrednoj važnosti, ili sportskim priredbama pružaju naročiti interes i DT
2. Metode turističkog. rada :
Kod nas se mnogo radilo bez sistema i prave ofpanizacije. Kod jednih se razvilao rad na polju saobraćaja, smatrajući da je sve učinjeno ako se ovaj uredi s naročitim povlasticama i sličnim; kod drugih radi se mahom na poliu sporta a zanemaruju ostale stvari; kod trećih smatra se da je dovolino ako se propagandom svestrano reklamira neko turističko mesto, a ostavlja po strani pitanje pristoinoz ukonačivanja, ishrane i svega ostalog. Ofsustvo ledinstva. u radu svih faktora, koji dejstvuju na prosperitet turizma, razlog је mnogim našim neuspesima. Utakmica između mesta i krajeva važnih za turizam dobija često nelojalan značaj. Reklama i propaganda su decenfralizovane. Kod turističkih društava i saveza, koji kao isključivo privatna društva rade mahom na karitativnoj bazi bez dovolinih sredstava, pokazano je mnogo volje, ali, tu fali često sprema. Vaspitanje domaćeg stanovni-
1 партедак
štva za prijem posetilaca potpuno je ispušteno iz vida. U уеlikom. delu naših turističkih krajeva ne shvaća se |oš važnost koju turizam donosi ne samo mestu i kraju, nego i celoj zemlji itd.
Turizam treba da se vodi po jednom unapred utvrđenom planu i sistemu. Imajući u vidu sva važna Turistička mesta i krajeve, rad na izgrađivanju uslova za njihov razvitak treba wwoditi sinučno ршет ~7„pnaročitih iurističkih organizacija, koje treba da budu više u sklopu dr= žavnih ili samoupravnih vlasti. Sistem karitativne službe, mora se priznati, doneo je nesumnjivo koristi, ali za sadašnjost i budućnost takav sistem rada više ne odgovara i treba iz Osnova da se reformiše. Zbog sasvim naročitog značaja koji turizam dobija sve više, država ne može ovu radinost da ostavlja čisto privatnoj inicijativi ili da je prepušta, kao uzgredno zanimanje pojedinih ljudi, slučajnim događajima i prilikama; {urizam mora da postane domene jačeg državnog stvaranja i intervencije, |er su s njim u vezi sasvim izuzeino važni interesi koji bitno tangiraju celu zemlju.
3. Turističke organ:izac:je
Dosadašnji rad na turizmu vršen je gofovo iskliučivo putem dobrovolinih turističkih društava osnovanih po Zakonu o udruženjima, zborovima i dogovorima. Jedini izuzetak u tom pogledu bila je Savska banovina, gde su u lečilištima, u smislu ranijeg Zakona o zdravstvu, postojala naročita lečilišna poverenstva (komisije) sa zvaničnim značajem. Ova poverensiva sastojala su se od pretfstavnika službenih ustanova i privatnih organizacija, a osnivana su na prinudnoj osnovi. Rad dobrovoljnih društava, koja su se starala za unapređivanje furizma, bio je uspešan. Mi imamo čitav niz ovakvih društava u svim banovinama sa lokalnim i provincijskim delokrugom, a imamo i saveze čiji se delokrug proteže na teritoriju cele Kralievine. Sva ova društva rade sa mnogo dobre namere, volje i sposobnosti. Njih treba i dalje ostaviti, dati im svu moralnu pomoć i potporu za dalji prosperitet s tim ograničenjem, da im se ni u kom slučaju ne može dopustiti vršenje ma kakve javnopravne funkcije. Sa njima se ne može vršiti ni prinudna saradnja sa državnim vlastima i to iz prostog razloga, jer ona nemaju sfalan značaj i što su potpuno nezavisna od bilo kakvog uticaja vlasti. S druge strane, davanje javnopravnih dužnosti privatnim društvima ne dopušta ni Ustav (čl. 82), niti Zakon o unutrašnjoj upravi (čl. 17—21). Prema tome, privatna turistička društva treba ostaviti da se bave dobrovoljnim staranjem oko unapređenja ftutizma po kom bilo predmetu i na kom bilo području; njihov konstruktivan rad dobro ce doći državnim i samoupravnim vlastima, svaki njihov voljan predlog i inicijativa ne smeju ostati neuvaženi od strane vlasti.
Drugo je pitanje, da li treba i za turističku radinost oshivati naročita prinudna udruženja, s kakvim delokrugom i funkcijom? Ja smatram da to nije potrebno s obzirom na postojeće mesne samoupravne jedinice i privredne organizacije. Sem foga, u turističkoj radinosti učestvuju lica drugih privrednih grana, pa bi vrlo teško bilo postaviti pravnu bazu za ovakvu organizaciju. Pitanje je takođe, da li bi se u turističkim centrima iz opština i prinudnih stručnih organizacija trebala da osniva stalna zvanična poverenstva (komisije) s javnopravnim značajem i funkcijom kojima bi se poverilo obavljanje poslova na unapređenju furizma? Na ovo pitanje treba pozitivno odgovoriti, najpre stoga što su ovakva poverenstva, u koliko postoje, pokazala u svome radu veliki uspeh i drugo,