Народно благостање

25. мај 1935 НАРОДНО žemo više odlagati bez opasnosti da zemlja ne trpi sve veće i teže štete. Novi zakon o turizmu imao bi, po mome mišljenju, da bude izrađen po ovoj shemi: Glaya 1, Opšte odredbe: dehinicila turizma; opis turističkih krajeva i mesta; potreba da se u ovakvim mestima za organizovanje i unapređenje turističkih interesa osnuju naročite ustanove u vidu poverenstava kao pomoćni organi prvostepenih opštih upravni vlasti. Glava 1], 7urističke ustanove: organizacija poverenstava, delokrug, nadležnost itd; savezi lokalnih poverenstava, nijihova organizacija, delokrug itd.; turistički saveti banovine, njihova organizacija, delokrug itd.; Vrhovni turistički savet pri Ministarstvu, organizacija, delokrug itd. Glaya JJ], Mere za unapređenje turizma: građevinske odredbe, pitanje regulacionih planova, ekspropriacije itd., podizanje kupališta, banja itd.; saobraćaj: železnički, autobusni, pomorski, rečni, avionski; poreske i taksene odredbe, pitanje obračunavania valuta s obzirom na devizne propise, carinske povlastice za ugostiteljske radnje i opštine za njihovo uređenje kao turističkog mesta. (Ovde bi se moglo recipirati izvesne odredbe Zakona o povlasticama za hotelsku industriju iz 1930). Naročito bi trebalo obraditi pitanja prijave turista u ugostiteljskim radnjama, utvrđivanja i ubiranja taksa, zatim doprinosa opština i ugostiteliskih radnja za opšte роtrebe turizma, izdavanje prospekata, štampanje razglednica, oglasa, prava Totograiskog i filmskog snimanja turističkih krajeva, priređivanje izleta, izdavanje voznih karata od putničkih biroa, utvrđivanje položaja i povlastica za „Pulnik” a. d., pitanje odnošaja banjskih redova, povlastica za ribarstvo, lov, prinudno markiranje turističkih puteva i njihovo održavanje, pitanje sastavljanja statistike itd. Glaya IV, Nadležnost opštih upravnih vlasti: ovde bi trebalo detalino propisati nadležnost svih opštih upravnih vlasti i utvrditi potrebno sporazumevanje sa svim zainteresovanim resofima. Naročito freba fačno odrediti nadležnost Ministarstva trgovine i indu-

0.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 341 strije prema Ministarstvu socijalne politike i narodnog zdravlja kada su u pitanju banje. Što se Исе klimatskih mesta i morskih kupališta treba strogo odrediti da se poslovi oko ovih ne mogu upravljati iz Ministarstva socijalne politike i narodnog zdravlja.

7. Zak.jučak

Mi smo se potrudili da objektivno iznesemo nedostatke u organizaciji turističkog rada i učinimo sugestije kako bi se imao {iurizam da reguliše normativno. Glavna prepreka radu na unapređivanju turizma ležala je u tome, što nije bila dovoljno sprovedena organizacija uprave turizma i što nije bilo jedinstvenih načela u tome radu. U nedostatku određenog pravnog regulativa, naše vlasti i društva trošile su svoju energiju, a rezultati su bivali redovno mali, naročito u srazmeri učinjenih napora. Da bi se dosadanji nedostaci uklonili, potrebno je da se konačno likvidira sa ovim stanjem, koje je remetilo turističku radinost. Treba po svaku cenu zavesti jedinstveni režim turističkog upravnog rada: jedinstveno organizovan od najnižih upravnih jedinica pa do vrhovnih vlasti. Glavno težište rada na unapređivanju turizma ima da bude u rukama kontrolisanih od državnih vlasti turističkih ustanova (poverenstvima i regionalnim savezima ovih poverenstava). U njima treba sa vlastima prinudno da sarađuju glavni pretstavnici i nosioci turizma određenog furističkog centra. Ovo se načelo postepeno usvaja i u inostranstvu u glavnim turističkim zemljama. Italija, Nemačka i Austrija sve više pristupaju takvom režimu. Posle iskliučivo dobrovolinog rada, ove su zemlje napustile ovaj sistem i izvršile kombinaciju prinudnog i neprinudnogz sistema, dok neke nisu, naizad, sproyele skroz autoritativan režim {urističkog rada. Ukoliko se pre bude pristupilo ovakvoj organizaciji turizma, utoliko će se ranije postići trajni i sigurni uspesi.

ава в

ПИСМО ИЗ БЕЛГИЈЕ

Т[ ФИЗИОНОМИЈА ЕВРОПСКОГ ЕКОНОМСКОГ КОНГРЕСА

Између 15 и 18 маја одржан је у Бриселу „Европски економски и царински конгрес“, организован од стране Међународног комитета Европске економске уније са оседиштем у Паризу. Учествовало је 28 држава, које преко дипломатских претставника као посматрача, које преко делегација националних комитета. Наш је службени претставник био г. Каровић, отправник послова у Бриселу, а комитет су заступали гг. Ћурчин и доле потписани. Конгресом је руководио претседник г. Ив ле Трокер, сенатор и бивши министар, а уз сарадњу г. Беназе-а, такође сенатора и бившег министра. Трећег дана учествовали су у раду још и Анри де Жувнел, сенатор и бив. амбасадор у Риму са одређеном мисијом и г. Теодор Тисије, претседник Врховног управног суда у Паризу и интиман пријатељ пок. Бриана. Белгијску владу заступало је 'наизменично _ или истовремено неколико министара или специјалних делегата; бивши (министар г. Фортом је руководио једном секцијом. Једна делегација — у којој је био и потписани била је примљена од Министра претседника Ван Зеланда, бившег вице-гувернера белгијске Народне банке и великог економског теоретичара. Код француског амбасадора Те Клодела, био је првог дана врло топао пријем. Гл. Хименс и Тенис, бив. претседници влада такође су узимали учешћа у раду конгреса. На крају свечане завршне седнице приказан је веома успели тон-филм о Бриану — делом из Женеве, делом из- Локарна. Енглезе је претстављао чувени економист Херст. После завршне седнице био је

велики банкет, коме је претседавао г. Девез, министар војске (који је нашу државу заступао у Хагу у спору са француским имаоцима наших државних облигација по питању златне клаузуле). Организацију конгреса извео је г. Ван дер Гинст, претседник Института за европску економију. '

Не би било право да не напоменемо пријем конгресиста од стране управе бриселске општине, не само због тога што је архитектонски, урбанистички, уметнички и историски дом општине и простор пред њим нешто што се убраја у светске куриозитете, већ због самог биргерместра г. Макса, човека, који је за живота постао тако популаран, да се може да уброји у легендарна лица. Његово држање за време рата уздигло га је над савременицима, он није више људско биће, већ легенда, символ, национални светац. На његовом држању, а још мање на његовој духовитости, није се могла да примети његова дубока старост.

На конгресу су били делегати Друштва народа и Међународне трговачке коморе. О раду конгреса не може се реферисати на овом месту. Три дана реферата и дискусије, не може да се резимира, јер се ради о стручним проблемима. Међу референтима фигурирали су: де Микелис, претседник "Савета Међународног бироа рада у Женеви, Франс Делези (повнат (са својих књига: „[е5 СопфтафсНопз du Monde moderne“ mr „Les deux Europes“), д-р Шустер, бивши министар у Прагу и т. д.