Народно благостање

Но је 1031 мил. дол.

Страна 362

7 > ских · 18,25 д.), мање за 0,25 д. према истом месецу прошле године. Интересантно је да је пад наднице све успоренији, - док је прираст броја осигураних све мањи; у октобру т. г. _ „према истом. месецу 1933 г. било је 4.091 више осигураних, - „а надница је била мања за 0,65 дин. у априлу о. г., пак, осигураних је било више свега за 37, а смањење наднице за =-0,25 дин. Укупна дневна зарада је износила 1,73 мил. дин., мање за 18,9 хиљ. дин.

НОВЧАРСТВО

— Sanacija Prve hrvatske štedionice izvišiće бе па 'о5поvu rešenja ministra trgovine i industrije na sledeći način: ” vrednost bančine nekretnine povećaće se za 85.5 mil. din. na 240.6 mil., banka može da. poveća kapital za 50 mil. din. pretvarajući stare uloge u akcije sa minimalnom kamatom od 4/% po dobrovoljnom pristanku starih ulagača. Zatim su banci odobrene olakšice po uredbi o zaštiti novčanih zavoda. Prva Hrvatska je u vezi sa sanacijom ukinula 6 svojih filijala. | — Ministar trgovine i industrije izdao: je pravilnik na озпоvu uredbe o maksimiranju kamata od 3 avgusta 1934 godine i izmene uredbe od 26 januara o. g. Prema pravilniku mogu se opteretiti dužnici pored maksimirane kamate sa 1/8% četvrtgodišnje od iznosa cediranih potraživanja kod kontokorentnih kređita; zatim kod odobrenih kredita, u koliko nisu iscrpeni za 1/4% četvrtgodišnje kao nekada za držanje gotovine i najzad troškovi i naknade kod svih kredita mogu se računati u visini kako se iste usluge zaračunavaju komitentima, koji

nisu dužnici. Pravilnik dalje propisuje da se potraživanje po

tekućim računima ne smatra ulogom, ako je poverilac kreditna ustanova a kredit je dat na osnovu posebnog ugovora. | — На конгресу штедионица у Паризу донета је резолуција у којој се наглашава, да су штедионице у периоду кризе показале велику отпорност и тражи од владе, да њихово оснивање и рад потпомаже. | — На швајцарским ефектним берзама курсеви акција банака и трустова у току маја месеца знатно су пали. Индекс курсева 6 великих банака пао је са 41.3 (25 априла) на 39 (25 маја), трустови са 57.6 на 56.1, индустријских предузећа са 154.6 на! 144.5. — У априлу месецу у С. А. Д. емитовано је ефекта за 5031 мил. дол. од чега отпада 155.9 на приватна друштва, 1955 на фармерске кредитне установе и 151.8 на државу м општине. Према истом месецу прошле године износ емисија · се удвостручио. За прва четири месеца ове године емитовапрема 588 у истом периоду прошле године.

— Талијанска влада објавила је декрет по коме су власници иностраних вредносних папира дужни да ове положе код Талијанске банке на рачун Националног девизног института. Својинско право ових власника ограничава се у толико што у случају потребе морају девизе уступити талијанској банци.

— После велике банкарске кризе у Јапану 1921/22 отпочела је концентрација банака, која још увек траје. Тако је 1922 год. било 1729 банака, а у прошлој години 477.

— Приватни дуг аустријских банака иностранству, који је после слома Кредитаншталта износио 60 мил, шил. и

_за који је склопљен споразум о одлагању плаћања, дефинитивно је ликвидиран. Мањи део овога дуга претворен је У рембурсни кредит.

— Прететавник енглеских поверилаца Стопфорд води у Будимпешти ca Народном банком: и приватним банкама преговоре за продужење уговора о одлагању плаћања.

— Белгија и Луксембург споразумели су се да од добити од депресијације белгијског франка 168 мил. зл. фр. добије Луксембург, који ће бити употребљени за исплату једнога зајма, Убудуће и Луксембург ће учествовати и у до-

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 23

бити белгијске Народне банке, која ће тамо основати филијалу. Између Ван Зеланда и луксембуршког министра фи-

нансија постигнут је споразум, да се уговор о привредној унији примењује строжије.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Аргентина је за отплату иностраних дугова закључила зајам од 25 мил. пезоса код домаћег банкарског конзорциума, Камата износи 4:/»5%, а емисиони курс 85:80%.

— Аустријски буџет за 1934 покавује дефицит од 38.7 мил. шил,

— Мађарски предлог буџета за 1935/36 предвиђа расходе 7665 мил. пенга, а приходе 748.0. Буџетски | dO предвиђен је на 18.5 мил. пенга.

— Италија ће издати благајничке записе, за једну милијарду лира са 4%. Министар финансија изјавио је, да је Италија од децембра 1934 до сада изгубила две милијарде лира злата и да ће бити предузете мере за стабилизацију лире. Експедиција за Источну Африку коштала је до сада 620 мил. лира.

— Предлог новог талијанског буџета предвиђа расходе 19.65 милијарди лира, а приходе 17.99.

— Према енглеској штампи државни дуг, Италије за време од 10 година фашистичког режима порастао је са 93 на 149 милијарди лира. Ове цифре демантовао је талијански министар финансија, изјављујући да је дуг у назначеном периоду порастао са 92 на 104.24 милијарди лира.

— Конзорцијум лондонских банака под вођством Ваппе Вгоз и Ко, банке преузео је емисију зајма Аргентине од 3.10 мил. фунти стерлинга са каматом 4:2% и емисионим курсом 9% с тим, да се на дан 1] јула плати унапред цео износ једногодишње камате. Рок зајма је 50 година.

— „Messager d'Athćnes” donosi da се grad Atma uzeti 120 mil. dr. zajma od grčke Narodne banke koji će se upotrebiti za građenje puteva (80 mil. dr.), kanalizacione radove (20 mil.) i ostale radove (20 mil.).

САОБРАЋАЈ

— У тарифној политици немачких железница изузетна робна тарифа постала је правило, јер се 66% укупног промета обавља по овој. Исти је случај и код путничког промета, јер 64% овога отпада на коришћење сниженим тарифама. — Ha годишњој скупштини Удружења речних бродовласника у Београду тражена је државна субвенција за наше речно бродарство, с мотивацијом да се оно налази у кризи, услед опште привредне депресије и све јаче конкуренције иностраних субвенционисаних бродарских предузећа у Дунавском басену.

— Između nemlčkih parobrodarskih društava. došlo је do sporazuma na faj način, da Hapag i Norddeutsche Lloyd prestaju sa linijama u Južnu Ameriku i Afriku u korist HamburgSuda i specijalnih preduzeća koja vrše službu na afričkim linijama. Osim toga Hapag-Lloyd koncern predaje svoje linije za evropske luke privatnim preduzećima. Nije još rešeno pitanie linije za Levant, ali izgleda da će se skoro doći i po tom pitanju do sporazuma.

КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Од 1919—1934 г. у Београду подигнуто је 5104 зграда од којих су 2532 приземне, 1740 са једним спратом и 1682 са више спратова. Вредност ових зграда износи 3.26 милиарде дин. Од ове своте је највише утрошено 1923 кг. 533 мил, дин. Највише зграда подигнуто је у 1927 mr. (692) затим у 1928 и 1932 г. (585 односно 592). У "текућој к. од издатих 137 грађевинских дозвола отпада на: 0 нових зграда само 28.