Народно благостање

Страна 364

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

· Бр. 23

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 МАЈА 1935 ГОД.

У активи стања Народне банке од 22 маја имамо у подлози ново интересантно повећање, за 16.5 на 1366.8 милиона, а у вредности динара плус 28.5 прим повећање износи 21.3 милиона на 1756.4 милиона динара. Са валоризираном вредношћу подлога злата је повећана за 13.2 милиона на 1.581.5 милиона а остатак долази на девизе. Девизе које не улазе у подлогу порасле су за 7.9 на 180 милиона, а сребрни новац у касама банчиним за 26.9 на 295 милиона динара.

Стање ИН банке о милионима динара).

e XI АКТИВА skan за а 1535 | 1985 Подлога : зл, у касама и на стр.|| 1760.8| 17949) 1784.6] — = злато у касама — — 1220.4 1230,7 злато на страни — — 818! 218 новч. у страној монети 0.8 0.0) 00.3 0,4 0.2 девизе — — — — — 206.5| 111.21 120.8] 47,6) 54.0 Укупно — 1968, 1.906) 1905.5) 1350.3) 1366.8 _ Девизе које не улазе | подлту — — — — = 69: 545 1044) 1721! 1801 Кован новац: у никлу и сребру— — || 139.9| 239.9| 206.1! 2680) 295.0 Зајмови: на менице — — — = 2111.9 1808,8 1528.8 1518.9 1521.6 на хартије од вреди. — || 3448 2931) 235.1: 258.4 2585 Укупно — || 24568] 2101.9| 1763.9| 1777.4 | 1780.1 Хартије од вредности — || 15,4 11.7 16.9 16,8! 16.8 Ранији аванси држави — || 1808:6) 1715.5| 1686.6) 1690,4) 1690.6 Привремени аванси Глав. Држ, Благајни — — — | 600.0| 600.0) 600.0| 600.0| 600.0 · Вредности рез. фонда — || 58,0) 54.9) 1064: 113,2| 113.2 Вредности ост. фондова 7.9 1127} 12.0) 425 125 Непокретности, завод за израду новч. и намештај || 154.1) 153.1] 153.5] 158.3] 1585 Разна актива — — — — || 21.6| 1151) 276,4! 369.7! 366.7 ПАСИВА Капитал — — — — — 180.0) 180.0| 180.0) 180,0| 180.0 Резервни фонд — — —"| 73.8) 84.3! 112.4] 117.6) 1170 Остали фондови — — — 8:6 | 137. 2051" 22.21 222 Новчанице у оптицају — || 4772.11 4327.1| 4383.9) 4419.8) 4382.3 Обавезе по виђењу: mupo-pauynm -___ |) 384,7 4744) 5310 5225) 5658 разни рани (и POO) 2096) 5497) 327.00 7003 7203 Укупно — || 697.8|1031.0| 865.8| 1233.9) 1292.4 Обавезе са роком — — || 1459,4! 1106.3| 952.9 282.3! 285.0 Разна пасива — — — — || 40.3| 222.9) 316.4! 273.8] 301.6 Оптицај и обав. по виђ.|5470,5|5358.2! 5249.8| 5653.7| 5674.7 Укуп, подл. + 28'5% прим|| — — — |1735.1| 1756:4 Злато -- 28'5% прим — || — = — | 1568,2/1581.5 укупно покриће — —|| — — — |3069% покриће у злату — —| — = — |2773%.

Менични зајмови повећани су ове недеље за 2.6 на 1521.6 милиона а ломбардни су остали готово непромењени на 258.5 милиона.

У пасиви порасле су обавезе по виђењу за 58.5 на 1.2924 милиона и то због повећања жиро-рачуна за 42.2 на 564.8 милиона и разних рачуна за 16.9 на 726.3 милиона.

Обавезе са роком веће су ове недеље за 2.7 на 285 милиона а разна пасива је порасла за 27.7 на 301 милион, док је истовремено разна актива смањена за 3 на 366.7 мил.

Оптицај новчаница Опао је пер салдо за 374 на 4.382.3 милиона, оптицај и обавезе по виђењу порасле су за 21 на 5.674.7 милиова и покриће у злату је 27.86% а укупно покриће 30.95%.

Beogradska berza

Poslednia nedelja je bila jedna od najbirnijh na medjunarodnom novčanom tržištu i tržištu kapitala. I suviše |e mno20 podignuto prašine oko događaja u Americi, i, s druge strane, i suviše je ozbilino pokolebana situacija francuskog franka, najstabilnije valute poslednjih godina. Mi smo u članku »Franžuski franak« istakli da je znatno skočio depor za francuski franak. To ćemo malo detaljnije da objasnimo na ovom mes{u.

Postoji neosporno begstvo od francuskog firanka. Oni koji imaju franke na raspoloženje, kupuju ili zlato ili devize po sluZžbenom kursu, koji |e ostao nepromenjen, uprkos tom begstvu. Ali važnu ulogu uvek igra i špekulacija. Špekulanti jednom уаlutom a la bes postupaju isto tako kao i sa hartijama od vrednosti: prodaju za određen termin valutu, koja se koleba, u aadi da je docnije dobiju jeftinije. Razlika između cene dotične valute danas i one, recimo, posle fri meseca, naziva se repor. Repor je u foliko veći u koliko |e više verovatnoće da će nastupiti depresijacija dotične valute. Danas iznosi repor na francuski franak prema funti 14% godišnje, 1t|. 3—3,50 iranka je jedna funta skuplja posle tri meseca no danas. Prema tome špekulanti prodaju franke za funte očekujući da ih 105 jeftinije kupe posle tri meseca. Naravno prodaju iranke koje nemaju. Ali isto tako može špekulacija da se služi i efekt:vnim francima dobivši ih na zajam. U tom slučaju imaju da plate kamatu na pozajimljene franke za određen termin. I u Francuskoj je primećeno da se vrlo mnogo zaimilo od strane Bpekulanata za te ciljeve. Zbog toga je Francuska banka za nepunih šest dana podigla diskontnu stopu od 2% na 6%, a na lombard na 7% (Која važi naravno i za lombard zlata). U koliko ie veća kamaina stopa na zajam u toliko će se manie zaimiti za špekulativne ciljeve. АП је repor još uvek tako visok da spekulanti imaju još uvek računa da zaime. Zbog toga povećanje kamatne stope u zemlji može da spreči ovu špekulaciju samo delimično.

Dogod postoji ovako visok repor za funtu prema franku, doile se neće smiriti situacija na deviznom tržištu u Francuskoj. Špekulacija a la bes može lako da se suzbije kad se raspolaže dovoljnim sretstvima. Stotine miliona izgubio je na taj način Beč 1924 godine sa špekulacijom irancuskog iranka a la bes. |I ovoga puta kao da će se uspeti protiv špekulacije sa francuskim frankom. Ne možda toliko usled akcije Francuske banke, koliko usled one od Engleske banke i Federalnih rezervnih banaka. Obe ustanove obaraju svoje domaće valute prema franku naročito u terminima, trudeći se tako da repor svedu na visinu kamatne stope u kome bi slučaju situacija postala. bespredmetna. Ova pomoć iz Londona i Njujorka došla je ne po sporazumu sa Francuskom bankom, мес 12 зорstvenih pobuda. Engleska ne želi da funta i suviše mnogo skoči — to je stalna politika engleske vlade —, a Amerika ne želi da se celokupno zlato sveta skupi u niezinim kasama.

Ova depresijacija francuskog franka u reporu imala je vrlo. nepovolino dejstvo na sva efektna tržišta u svetu, с 3aročito na francusko. Francuski državni papiri strmoglavo su padali u poslednjoi nedelji i tek pre dva dana nešto se Opo-: ravili. 41/,% тета Која је stajala pri preuzimanju vlade od strane 9. TFrandena na 70, a zatim skočila do 95, bila ie pala u prošloj nedelji na 82 a zatim se popela na 83.50. Ovi su događaji vrlo nepovoljno deistvovali i na naše efektno t-žište. Ti su glavniji papiri u popuštanju kao što pokazuje donja tablica kurseva papira na Beogradskoj berzi:

о У 280 297 30-V 7% Investicioni zajam 80.50 831— 81.25 = 8125 6% Begluci, prompt. 66 66. GBODI 65:75. 65:50