Народно благостање
1. јуни 1935, НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Страна 355
ЧЕТРДЕСЕТ ГО ДИНА
Маја 19 т. г. прославила је Београдска берза своју 40- "годишњицу. Противно узансу, да се приликом прославе рођендана великог подузећа, а по готово установе јавне корисности, објави и њего-. ва историја (као што је то било у последње време са Народном банком, Државном Хипотекарном банком и Поштанском штедионицом), поступила те
београдска берза. Истина такве историје нису увек.
на висини, било због недовољних квалификација оних којима се поверава израда, било услед неумерености таштине оних који су се на дан прославе нашли на челу, било услед жеље да се ствар претстави не онако како је било, већ како то може да: изгледа пожељно. Па ипак ми сматрамо сваку такву историју пер салдо за корисну. И у најгорим историским списима може да буде драгоцених података. Тиме не желимо да охрабримо разне установе на рђаве историјско-монограмске написе, већ желимо само да истакнемо гледиште, да је боља и рђава него никаква историја.
Закон о берзама краљевине Србије донет је, колико се сећамо, 1885 године, а Београдска берза је основана 10 година доцније. Њезино оснивање је било изазвано потребом београдске чаршије да се одбрани од зеленашко-пљачкашке трговине девизама или управо ефективном валутом, пошто се за највећи део нашег извоза нису добијале девизе (стока и свиње) већ ефективна аустро-угарска валута. Желело се да се та трговина пренесе са калдрме и тезге сарафских радња на једно прегледно и увиду целога света изложено тржиште. Година 1895 спада у најгоре и у економској историји кнежевине и краљевине Србије. Те године је економска криза достигла врхунац. Ни финансијска криза није била ништа мања, о чему служи као доказ
" обустава плаћања државних дугова и у слетству
тога Карлсбадски аранжман, тј. уговор закључен између Србије и њезиних поверилаца о редукцији каматне стопе на државним зајмовима од 9% на 4% и унификацији већине државних дугова. И депресијација динара у то доба достигла је била висину која је испретурала све калкулације трговаца, који су били тада најутицајнији привредни ред у Србији. Тако је под вођством Др. Стаменковиба, ако се не варамо тадањег претседника трговачког удружења, а уз сарадњу Милоша Туцаковића,. који је тада био директор Класне лутрије; основана Београдска берза
С обзиром на мотиве оснивања оралне берзе њезина појава морала је наићи на велико“ непријатељство од стране оних, којима је требала да поквари „гешефт'. Једна од најинтересантнијих страна у историји Београдске берзе је борба“ шпекулативних елемената са београдске чаршије против ње у жељи да се она укине. Три пута је Београдска берза. стајала пред затварањем, захва-. љујући моћном утицају својих. непријатеља.
Најкритичнији моменат у. њезиној прошлости“ био је 1898 године, кад су се њезини непријатељи докопали одлучного утицаја. на дотај) стра финансија који се у осталом лако давао подвргавати разним некомпетентним утицајима. У чувеном закону о непосредном порезу тадањег ми-
њег. MHHH-" -
БЕОГ РАДСКЕ. БЕРЗЕ
нистра O налазила се Одредба О ои
ном порезу на берзијанце, који је био толико висок, да би, да се није успело кампањом од стране оних који су бранили Берзу по сваку цену да се она повуче, дошло до затварања берзе. Исто је та-
ко био јак утицај непријатеља Београдске берзе у.
Самосталној монополској управи. Она је на паси“=
ван начин радила против берзе; али је тај начин био још ефикаснији, него многа активна кампања. |
Самостална монополска управа, која је од свог почетка имала да врши службу дугова, била је највећи купац девиза и звечећег злата у земљи. Годинама се она противила да ту своју потребу задовољава на београдској берзи, већ је то чинила преко појединих банака, симулирајући при томе једну врсту утакмице, која то у ствари никад није била: тако да се може сматрати, да је увек био један привилегисан, који ју је снабдевао девизама, а тај је био у исто време и највећи противник Београдске берзе. Годинама смо водили кампању против тог држања Самосталне монополске управе, придобили смо били извесне народне посланике за једну интерпелацију на Министра финансија по тој ствари. Али је све било узалуд. Монополска управа била је чврсто увучена у једну клику, чије деловање не чини част финансијској историји наше земље, тако да ни интерпелација није могла имати непосредно дејство. Али је ипак победио општи интерес над оним клике, јер је већ пре балканских ратова Самостална монополска управа била приморана да се покрива на Београд“ ској берзи.
Историја Београдске берзе најбоље показу је, колико је погрешно схватање, да је Берза једна шпекулативна установа. Шпекуланти су били
они који су се борили против ње и којима је она на крају крајева покварила рачун. Ha берзи се тргује, јер је берза, економски посматрана, само једно тржиште, највеће у земљи, на коме се скупљају целокупна понуда и тражња. А на таквом се тржишту не могу вршити подземне манипулације, нити оно подноси закулисне утицаје као што је то бивало пре њезине појаве у нашој девизној трговини. Ми смо имали људе, пре појаве Београдске берзе, чије је богатство потекло. искључиво из трговине. аустријским. форинтама, којима
је плаћан највећи део нашег извоза.
Београдска берза није могла никад доћи до
великог значаја у, квантативном погледу. за уку“ -
пан економски живот Краљевине Србије. Узрок је био врло прост: роба за извоз није била стандардизирана ни типизирана, "тако да се, сем шљиве, ни једним другим артиклом није могло трговати на њој. Друго, целокупна извозна трговина је била у рукама малог броја“ врло. моћних трговачких кућа, којима свакако није било стало до тога, да се пренесе посао на берзу, исто онако као што ни -шпекулантима са валутом није то било пожељно. Чињени су многобројни напори, правље-
= Не анкете; доношене резолуције, мењани узанси
и т. д. да се оживи продуктна берза, али без успе“ ха. Услови за то нису били дани. " Ефектна берза није била у ствари ефектна,