Народно благостање

Страна 356

95%

јер ефектно тржиште тада није ни постојало. Она је била у ствари валутна и девизна (берза, што су и данас у главном берзе у Југославији. Али је баш ту постојала потреба за берзом и слетствено она је ту вршила своју корисну функцију. Историја једне берзе није само историја једног сектора привредне делатности, историја једноег тржишта и једног ограниченог броја добара. Не, историја берзе је историја целокупне народне привреде. На тржишту се пре свега рефлектују сви важнији економски појави, непосредно као фактори тржишта у опште. На Берзи се може да види развиће оних артикала, којима се трговало на њој. Али још је шири значај берзе. Она реагира на све важније догађаје целокупног културног и политичког живота. Према томе берза је у рукама стручњака једна регистрација свију важнијих догађаја у даноме тренутку, односно у дужој периоди она је индекс за историју реона дотичне берзе, па и целе земље.

Због тога сматрамо да Београдска берза не треба да пропусти а да не објави своју 40-годишњу историју. Добра историја пак, може бити написана само тако, ако је пише онај који за то има највише воље и способности. А такав се аутор може наћи само путем стечаја. Због тога сматра-

= НАРОДНО _

БЛАГОСТАЊЕ Бр, 23

мо да Београдска берза треба да одлучи, да распише стечај за израду њезине историје са роком од године дана, са наградом која никако не треба да буде мања од 50.000 динара. Добра историја Београдске берзе вреди више од 50.000 динара, јер тражи велики труд и много знања. А рђаву историју не треба наградити ни са 5 динара. Пре-. ма томе 'на овом конкурсу или ће Београдска берза добити добру историју, чиме је компензиран издатак, или се такво дело неће добити, у коме случају остаје управи слободно да тражи друге начине, који истина пружају мање гаранције за квалитет, али који ипак воде колико толико циљу.

Таква је књига потребна и због пропаганде међу шире слојеве за правилно схватање берзе. Како је код нас „социјална“ оријентација у широким масама почела да узима погрешан правац што се најбоље огледа у чињеници да се пок. Михајло Марковић огласио за претставника реда банкарских директора и тиме целокупан ред изложио руглу, то је лако могућно, да једног дана и берзијанац постане одиозна категорија. Можда би то већ до сада био случај, да се око берзе не налазе људи, који имају добру пресу, а један део нашег јавног мнења одавно је напустио објективан критеријум, служи се само личним.

В.Б.

FRANCUSKI FRANAK

Za čoveka koji sa dnevnog horizonta posmatra događaje, pitanje budućnosti francuskog franka pretstavlja najvažniji monetarni problem za poslednjih nekoliko godina. Ko pak sa istorijske perspektive posmatra događaje, za toga je budućnost francuskog franka jedan običan događaj. Kad su uši moljci u dolar, koji je za vreme i posle rata bio najstabilnija valuta i najjače pokriven zlatom, onda je svaka druga valuta izložena uspešnom napadu ovih štetočina. Sve se više potvrđuje gledište, da zlatno pokriće nije uslov za stabilnost jedne valute: marka je stabilna i bez zlatnog pokrića, dok je belgijski franak popustio u prkos 68% pokrića. Istina, u Belgiji ie silom autoriteta države oborena vrednost novčane jedinice. Ali se ne može poreći da bi depresijacija belgijskog franka, koja je već bila uzela maha pre devalvacije u prkos

pokriću, mogla da nastupi i to možda još u većem obimu.

nego što iznosi sama devalvacija. Kad jednom nastane nepoverenje prema jednoj valuti, onda nema tog zlatnog stoka koji ne bi mogao biti iscrpen.

Mi podvlačimo ovaj fakat s obzirom na to, da |e francuska vlada odlučila, da ne menja današnje stanje, po kome svako može dobiti zlato od Francuske banke u zamenu za novčanice i po kome |e svaki promet preko granice (zlata i deviza) potpuno slobodan. To je neosporno vrlo dobro smišljen taktički gest, i više je no sigurno, da je jedan deo imalaca novčanica francuskih time umiren. Ali drugi deo nije, i svakog časa mogu događaji da prošire krug uplašenih.,

Novine donose kako špekulanti uzimaju zlato od Francuske banke, pa ga zalažu u istu banku i za dobijene novčanice ponovo kupuju zlato. Tako pomoću tog lanca lombardiranja zlata može svaki.da povuče zlata mnogo puta više nego što je imao prvobitno novčanica. Mi smatramo, da tu ne leži opasnost po zlatan stok Francuske banke. Opasnost leži u.čitnjenici, da 30—40-milijardi franaka u. novčanicama leži

kod pojedinaca i da se sledstyveno za nekoliko dana, bez mogućnosti lombarda, cela fa suma može da prefvori u zvečeće zldto, na teret zlatnog stoka kod Francuske banke. Ovom se prilikom pokazalo, koliko je opasna masa tezauriranih novčanica u doba velikih poremećaja. Francuska vlada smatra da se u zlatnom stoku Francuske banke nalazi oko 20 milijardi franaka inostranog zlata i rešena je, da dopusti da to zlato ode preko granice. Ali je pitanje kako će da se proverava, da li je to strani ili domaći kapital. Pri režimu potpune slobode izvoza zlata, izvoze domaći kao strani. I tu leži glavna opasnost. Posle stabilizacije franka pod Poenkareom, vraćeno je iz inostranstva oko 30 milijardi franaka francuskog kapitala, koji ie pobegao za vreme i pošle rata. Ako bi se ponovila taigra, onda .bi stok Francuske banke bio znatno smanjen. A uzroci nepoverenja ne leže samo na finansijskom polju, već i na polju monetarnom, i to |e najgore. Kod francuskog franka već se plaća repor po terminskom zaključku, koji premaša kamatnu stopu, što znači, da se već eskontuje mogućnost depresijacije franka. S druge strane jedan napoleondor košta danas u Parizu 104 franka. Znači da je novčanica depresirana prema zlatnom novcu (a to nije isto što i zlatna poluga) za 4%. Te okolnosti dejstvuju uznemiravajuće na široke mase i one služe obično kao neposredan povod za širenje nepoverenja i sve jačeg begstva iz novčanice.

'Pa ipak će još dugo vremena francuski franak biti uspešno otporan. Pre svega stanje ostalih valuta |e takvo, da svet ne zna kuda .da beži; a Francuzi velikim delom i ne beže u inostranstvo, ес u zvečeće zlato. Bežanje u zvečeće zlato nije nikakva opasnost, jer se ono pri smirenju prilika ponovo vraća ·u banku.

Francuska vlada stoji na gledištu, da špekulacija nije u “stanju da obori franak i zbog toga ne napušta svoju dosadanju .politiku zlatnog važenja .bez ikakvog ograničenja. To