Народно благостање

1. јуни 1935. __ ne znači, kao što smo gore pokazali, da francuska vlada. ne može da doživi razočarenje i ne bude primorana da. pristupi ograničenjima radi spasavanja zlatnog stoka i sprečavania skoka deviznih kurseva. Ali, kojim će putem poći široke mase, a | špekulacija, zavisi na prvom mestu od same francuske vlade. Ne treba zaboraviti da se prim u reporu na francuski iranak pojavio prvi put nešto pre dve nedelie, a posle poznate izjave g. Žermena Martena, ministra finansija, po kojoj se Francuska neće ustezati da koordinira franak ostalim valutama (aligner le franc aux monnaies ećtrangčres) za slučaj da se postigne međunarodni sporazum o stabilizaciji valuta. Ta ie reč dejstvovala vrlo nepovolino na svetsko iavno mišljenje o franku. To je prvi put da: padne reč sa službenog mesta, da ie mogućno da svesno i volino devalvira franak. Do sada. |e to smatrano za nemogućnost. Francuska je devalvirala svoju valutu posle rata za 80% (dok je depresijacija. funte i dolara mnogo manja). Prema tome Francuska nema razloga da devalvira, da bi mogla stupiti u međunarodni sporazum o stabilizaciji valute. (Istina, Englezi dokazuju da je francuski franak precenjen sa gledišta njegove kupovne snage, ali se taj argumenat da lako oboriti kao što ćemo. pokazati u članku „,O devalvaciji belgijskog franka”). Smatralo se, da nema vlade u Francuskoj koja bi bila u stanju da nametne francuskom štediši, preko gub:tka od 80% na vrednosti predratnog franka, novu devalvaciju.

Gornja izjava je znatno paralisana izjavom pretsednika vlade, koji traži ovlašćenje za razne mere radi vaspostavljanja ravnoteže u budžetu i čuvanja vrednosti franka. Strahovalo se da se ne traži ovlaštenje i za devalvaciju franka, te je ova izjava о. Flandena morala dejstvovati ипигтшисе па duhove. Današnja vlada dakle ulazi u borbu za stabilnost franka.

Ali ni to nije dovolian razlog đa se umiri ceo svet. Postoji druga jedna okolnost koja daje prava svakome da za izvestan jači procenat umanii praktični značaj te izjave. Nema valute koja. je namerno devalvirana, a da nije kratko мгете pre toga davana izjava da niko ne misli na devalvaciju. Zato su klas:čni primeri čeho-kruna u februaru prošle godine ı belga u martu ove godine. Stvar je vrlo prosta: promeni se vlada i kako izjave bivše vlade ne vezuju novu, io ova može bez ikakvih moralnih skrupula da pristupi devalvaciji. Pita se dakle, kakav je odnos snaga u francuskom parlamentu po pita-

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Страна: 357

nju devalvacije franka. Na to bi se moglo da odgovori prilićno pozitivno, da je većina protiv devalvacije. Ali je velika пехођа što. u redovima. najveće političke stranke, radikalno-socijalističke, ne vlada. jednodušnost; jedan veliki deo ide uz levicu, која је za devalvaciju. Levica u Francuskoj ne može doći na vladu, a da ne dođe do krvavih sukoba. na ulici. Ostaje dakle, samo još pitanje kako. će se držati francuska vlada: za slučaj da ona bude stavljena pred činjenicu, da su se velike zemlje sporazumele o stabilizaciji, al: pod uslovom da se franak devalvira. Da li će francuska vlada: u tom trenutku smeti da se izoluje?

Pretsednik vlade g. Flanden tražio |e ovlaštenja za sprovođenje mera. radi vaspostavljianja. budžetske ravnoteže. Za poslednjih nekoliko. godina francuski parlament je dva puta dao: takva ovlaštenjia: Poenkareu ı Dumergu: Ali. izgleda da: g. Flanden. nema. taj autoritet. G. Poenkare je imao lični autoritet, a g. Dumerg je bio pretsednik jake koalicione vlade, odnosno nacionalne vlade, kako se po engleskom terminu. nazivaju ovakve: kombinacije. О. Flanden nema ni jednog ni. drugog uslova. Zbog foga: može. doći- do krize vlade. U krizi se podiže temperatura u atmosferi političkog života, pooštravaju sukobi i često se izlazi iz situacije sa krnjim i neočekivanini rešenj:ma.

Francuska nema ni jednog razloga za to da devalvira franak. Za nju ne važi ni ono što je moglo da važi za Englesku, Ameriku, Čehoslovačku, Belgiju itd.

Ekonomsko stanje Francuske ne sadrži nikakvih momenata, koji bi mogli da se smatraju kao opasnost po franak u bližoj i daljoj budućnosti. Sem jednoga. a to je način kako se vode državne finansije. Francuski ministar finansija izjavio je, da deficit iznosi 27 milijardi franaka. On |e gZOotoOVO CceO роkriven kratkoročnim operacijama. Ali ne treba zaboraviti, da ie pre nepunu godinu i po dana oglašeno finansijsko stanje za potpuno sanirano. To je ono što preti iranku, od 27 milijardi biće i 54 i više. U tom slučaju inflacija je jedini izlaz. Francuz nema sretstava da se bori protiv svog rđavog patrlamenta, ali ca zato bojkotuje finansijski. Godinama on ne kupuje državne obveznice, kapital ne sprovodi bankama, već ga zatvara kod kuće. To je način na koji Francuz protestvujcć protiv rđavog vođenja državnih finansija.

М.В.

ава

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

„Лекар“, орган лекарског реда, објавио је у броју од 15 маја чланак под насловом „Теорија и пракса у извође= ЊУ здравствених реформи", чија основна мисао. гласи:

У најновије време поред промена на економском и друштвеном пољу у већини држава вршене су разне реформе у погледу подизања народног здравља и физичке културе. Остварени резултати нису скоро нигде одговарали жељеним циљевима, јер се увек заборављало да се никаквим законским прописима неће имати успеха на подизању народног здравља, ако се не предузму претходне мерз за подизање материјалне културе. Свуда се грешило, јер су се покушавале уклонити само последице, а узроци болести. остали су неодстрањени, Као пример за то служе одбацивање система реглементације, безуспешни напори у правцу сузбијања туберкулозе и немогућност примене нашег зако-

„Лекар и народно здравље

"на о сузбијању полних болести. У свим овим случајевима

изостали су повољни резултати јер се није водило рачуна о

економском фактору, који игра најважнију улогу при унапређењу народног здравља,

Без обзира: на начелно гледиште на питање о тумачењу историје, никако се не можемо сложити с тим, да су економски узроци једино и суверено решавајући за успех државних мера неекономске природе. То је једнострано схватање, које није сагласно са природом човечјом. Баш су последњих година индивидуална и социјална психологија пружиле врло много доказа о томе, да су неекономски мотиви у човеку стално јачи и чак да у извесним периодама узимају јако маха над економским. Горње би гледиште в80дило у фатализам, у порицање могућности ма какве корисне државне акције у свим областима културе у средини у којој народно благостање није достигло извесну висину. Ми се потпуно слажемо са „Лекарем" у томе да између економског стања једне средине (а то није исто што и „материјална култура“) и политике постоји узрочна веза. Али она није исте јачине у свим областима. Истина је да је та веза код туберкулозе најјача, пошто појава и развиће ове зависе од услова под којима живе оболели. Туберкулоза је