Народно благостање

Страна 358 НАРОДНО сиротињска болест. Има и других сиротињских болести. Али то није разлог да држава престане са сваком здравственом политиком све дотле, док не успе да подигне народно благостање на степен који пружа максималну 3заштиту против сиротињских болести. То је уосталом немогућно постићи на целој линији. Баш напротив, у колико су неповољније економске прилике у једној средини, у толико је већа дужност заједнице да заштити своје чланове од болести, нарочито од оних које иду са сиротињом заједно.

И баш су полне болести оне код којих је само 0оболење врло мало или нимало условљено економским стањем. Насупрт туберкулози, која је сиротињска болест, полне 60лести и наш народ назива „господским болестима“.

Не треба заборавити да је укинут само члан 9 зак. о сузбијању полних полести. Према томе изгледа, да службени фактори сматрају, да је само пропис о уверењу за брак постао немогућан и неизводљив, а да се остали прописи могу да изводе. Насупрот томе „Лекар" сматра да је цео закон неизводљив. „Лекар“ би могао имати право, али то не би било због недовољног народног благстања, већ и из других разлога.

Главни разлог што се враћамо на ово питање поводом писања „Лекара“ лежи у чињеници, да смо ми од самог почетка истицали сасвим друге сметње за извођење овог закона, сметње које се не могу назвати економским. Ми смо сматрали да закон о сузбијању полних болести може да буде од користи. Ми смо устали специјално против оних мера, које су претстављале велику опасност за грађане у виду ограничења личне слободе и у виду намета на вилајет у корист лекарског реда. Ми смо нарочито истицали, да је врло опасно дати власти диктаторска права према полно оболелим и то како начелно тако и с обзиром на, немогућност да се прогоњеноме пружи ефикасно и бесплатно лечење. Наше гледиште је било да ће, при данашњем менталитету нашег лекара при издавању уверења, при јексик моралу у овој области, обавезност лекарског уверења бити пре извор богаћења несавесних лекара, него сретство за спречавање да полно оболели долазе у брак; даље да је ограничење слободе ступања у брак условљено потпуно бесплатним лечењем. „Лекар“ се сећа и осталих наших аргумената: недовољан број лекара, болница, недовољан број клиника, недовољно снабдевене клинике, непоузданост метода за утврђивање здравственог стања кандидата. То пак де значи да треба укинути институт бесплатног лечења полно оболелих, просвећења и обавештења и свију других каритативних и социјалних мера против полних болести.

Na sednici od 17 maja o. g. opštinska uprava u Beogradu donela |e odluku da se osnuje zoološki vrt, koji bi se imao smestiti na Malom Kalemegdanu. Inicijatori ove odluke smatraju, verovatno, da su u Beogradskoj opštini sve važnije brige prebrinute, pa građani jedva čekaju da utroše svoj novac i na manje važne ciljeve. Zbog toga im ireba pružiti priliku da nabavljaju i hrane slonove, majmune i razne druge životinje. Pošto građani uopšte ne znaju za nemaštinu i bedu jer su,svi siti i presiti, zoološki vrt će se kombinovati |oš i sa akvaniumima i terariumima, da trošak bude veći.

Međutim na istoj sednici u Beogradskoj opštini utvrđeno je da opštnske finansijske mogućnosti. nisu velike, prema obimu dužnosti koje opština ima. Izgleda da opština nije mogla odvojiti ni toliko da bi se omogućio rad u novoj opštinskoj bolnici, koja {e po siromašne bolesnike od životne važnosti.

Socijalno je preče od zabavnog

у

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 23 Uostalom, ta je bolnica podignuta iz таозјауб пе рок. Моје Spasića i za njeno stvaranje dobrotvor je dao sve što je trebalo, a opština ne može da o nioj vodi brigu, jer „ima još dosta sanitetskih ustanova o kojima mora takođe da vodi računa”. Zbog toga je upućen poziv imućnim građanima da oni omoguće rad u bolnici svojim prilozima.

Nemamo ništa protiv: ovog poziva, jer se i u mnogim drugim zemljama bolnice izdržavaju od dobročinstava. Ali nas tim više čudi odluka o osnivanju zoološkogz vrta, za čije stvaranje treba i opština da dade svoju pomoć. Neko će reći da je ova odluka umesna, jer bi zoološki vrt imao da služi kulturnim, prosvetnim i vaspitnim ciljevima. Mi se s tim ne možemo složiti, jer je jasno da su u ovom slučaju kulturni ciljevi uglavnom samo izgovor, a prvensiveno se ide za tim da se stvori jedna ustanova u kojoj bi se zabavljao besposlen svet. Zoološki vrt je plutokratska ustanova, i opština koja daje samo oko 13% od svojih prihoda za socijalno i zdravstveno staranje morala bi da ima preče brige. | Socijalno je preče od zabavnoga. Prema tome morala bi se i opština više starati o bolnicama nego o zabavnim vrtovima. О bolnici bi se morala postarati i sama, a za finansiranje zoološkog vrta mogla је apelovati na dobročinstvo imućnijih građana, ako se smatra da je i osnivanje ove zabavne ustanove potrebno.

„Народно Благостање“ је у своме програму за 1935 г., рекло да је један од најхитнијих задатака наше привредне по-

7 литике организација сељака, као привредног реда, а у чланку: „За професионалну организацију сељака" (бр. 20 о. г.) изнети су разлози о потреби оснивања пољопривредних комора код нас. О самој ствари нема шта да се каже, те се опет враћамо стога, што су наши захтеви и аргументи прихваћени са пуно страна, као што нам показују неколико следећих примера.

На недавно одржаној скупштини Задружне свезе у Загребу, донета је резолуција о потреби оснивања пољопривредних комора, у којој се између осталога каже: „Пошто једино пољопривреда нема свога сталешкога претставништва, као што га имају друге привредне гране и редови, захтева да се што пре изради нацрт закона о пољопривредним коморама уз сарадњу са постојећим задружним и пољопривредним организацијама и да делокруг рада пољопривредних комора обухвати не само заштиту и промицање свих професионалних и привредних интереса земљорадника, него да даје и иницијативу за' доношење законских предлога, који се тичу земљорадника.“

На годишњој скупштини Српског пољопривредног друштва такође је тражено оснивање пољопривредних комора, и истакнуто је, да је то нарочито данас потребно кад се покреће питање подизања цена пољопривредних производа.

Удружење агронома за целу земљу после захтева 2 оснивању пољопривредних комора, повело је међ својим секцијама и члановима анкету о том питању, о чему сеу „Агрономском гласнику“, органу удружења, последњих неколико месеци доста пише, нарочито у погледу организације.

Савез апсолвената пољопривредних школа после захтева о оснивању пољопривредних комора у своме органу „Бразди“ изнео је и свој нацрт закона о пољопривредним коморама, који чак предвиђа да ове преузму на себе извођење болесничког и пензионог осигурања пољопривредника.

Не постоји. ниједан оправдан разлог за одлагање решења овога важнога питања, чије је решење било са званичне стране пре извесног времена наговештено.

За пољопривредне коморе

Ширите Народно Благостање