Народно благостање

8, јуни 1935.

је било још увек ликвидно, па се почиње и с конверзијама индустријских облигација. Очекује се да ће влада ускоро приступити новој консолидацији државног летећег дуга.

Подунавске и балканске земље. — У Чехословачкој, Аустрији и Мађарској привредне прилике такође су се нешто поправиле. Чешки извоз у прекоморске земље порастао

је за 37%, а расте и аустријски извоз, првенствено према

Немачкој, Мађарској и Италији. Индустријска производња је просечно за 10% већа него у 1934 г. Чехословачка предвиђа издавање благајничких записа за пола милијарде круна за финансирање појачног норужања, а спрема се и конверзија 5:/ и 5% државних зајмова у 4:72%. Мађарски је буџет изравнат, ако се изузму јавна предузећа. Иначе, у Мађарској су приметно порасли и курсеви акција због оживљавања унутрашње коњунктуре и забране промета злата. И у Аустрији се поправљају курсеви индустријских хартија, а курсеви државних зајмова порасли су у Аустрији, Мађарској и Чехословачкој.

У Пољској и југославији пролетње оживљење индустријске производње било је нешто слабије. У Југославији су порасли улози на штедњу, а у Румунији се кредитна ситуација слабо поправља. Пољска је успела да пласира инвестициони зајам. Иначе, њен буџетски дефицит је био 236 милиона злотија или за :јз мањи него у претходној години, Румунски буџетски дефицит изнеће 3 до 4 милијарде леја, а и Бугарска има знатан буџетски дефицит. Извоз Бугарске, Румуније и Пољске је опао, док је југословенски био повољан. -

Америка и Азија. — У С. А. Д. је примећено 'оптимистичко расположење после одобрења програма за ства-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 373

рање посла са утрошком од бливу 5 милијарди долара. У првом тромесечју о. г. привредна делатност порасла је за 10%. Израда производних добара прилично заостаје иза производње потрошних добара. Трговина с Европом и даље назадује, а с осталим светом расте. Извозни вишак у првом тромесечју о, г. смањен је. Ипак је платни биланс још увек врло активан, тако да је прилив злата константан. Поред тога, влада је наставила с куповином сребра у земљи и иностранству. У догледно време не треба очекивати промену паритета долара, у толико пре што влада наставља конверзију федералних зајмова, а јавља се и с новим апелима за кредите. Расте и обим приватних емисија.

У Канади је после сезонског назадовања дошло до новог полета због појачаних поруџбина. Извоз расте, а државне финансије се и даље поправљају. Пласирање банкарских средстава у јавне зајмове достигло је максимум. Улози код штедионица су стабилни, а код банака расту.

У Аргентини и Чилеу производња и извоз расту, али постоје буџетски дефицити. Новчано тржиште је ликвидно и улози расту. У Мексику је привредни полет нешто успорен. Приступа се финансијској и банкарској реформи у вези са политиком сребра у С. А.Д. У Бразилији се примећује застој због слабљења цена кафе и буџетског дефицита. И курс милрејса пада.

У Јапану се и даље наставља пораст индустријске производње, изузев у индустрији памука. Пораст обима спољне трговине је већи него и код једне друге земље, нарочито са Кином и Манџуријом. У Кини се, пак, стање и даље погоршава, услед унутрашњих политичких прилика и пораста цена сребра.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Splitska zanatska komora je u svome izveštaju za prošlu 50dinu donela i podatke o stanju zanatstva na njenom području. U istu svrhu smo ih i mi hteli iskoristiti. Nažalost, mesto toga, naišli smo na jedan klasičan primer netačne statistike, kao što će nam pokazati nekoliko sledećih primera.

Prigodna statistika

Na području ove komore najbrojnija je grana obućati sa opančarima i papučarima (12,2% svih zanatli|a), zatim mesari (11,8%), kovači i pofkivači (9,25%), zidari (8,93%), pekari (7,95%), stolari (7,47%), berberi (6,5%). Naročito su zastupljeni na ovom području sledeći zanati: brodograditelji, ceđenje masline i prerada kamena i zemlje (zidari, tesari, каmenoresci, klesari).

Kapital svih 4.416 zanatlija je iznosio 38.176 hilj. din., od čega je otpadalo na mašine i alatke 22.456 hiljada dinara, odnosno 58,8%. Na jednu radnju je prosečno dolazilo 8.650 din. Kod 20 važnijih grana kapital se kreće između 2 hilj. i 35,6 hilj. din. Na prvom mestu stoje bravari (35,6 hilj|. din, po zanafliji), zatim brodograditelji (33,2 hili. dinara). Naimanji je kod klesara (2,08 hilj. din.), i kovača (2,16 hil|.), zatim dolaze grane, koje su najbrojnije i to: obućari sa opančarima i papučarima (3,4 hilj|.), mesari (3,58 hili.), zidari (3,94 hilj.) i pekari (6,12 hili.).

Celokupna mehanička pogonska snaga zanatlija ovoga područja iznosi 775 konjskih snaga, od čega otpada na mlinarske i vodeničarske radnje 46,39% i 27,8%. na stolarske.

Prema tome izlazi da zanatlije na ovom području izuzimajući donekle stočare, rade bez mehaničke pogonske snage pa

i u onim granama, gde je tehnika i kod poslova na malo već dosta napredovala.

Kod svih zanatskih radnji bilo je zaposleno 4.328 pomoćnog osoblja (2107 pomoćnika, 1897 šegrta i 324 ostalih radnika), te na jednog zanatliju ne dolazi prosečno ni jedna pomoćna radna snaga (0,97). Šegrti su brojniji od pomoćnika kod kovača i potkivača, gde na 76 pomoćnika dolazi 201 šegrt, kod berbera, krojača-ca i bravara, a približno jednako je kod obućara. U pogledu pomoćne radne snage naioskudniji su mesari, gde na dvojicu dolazi jedna pomoćna snaga.

Zanat je jedan oblik kapitalističke prerađivačke radinosti, koji pored rada zahteva i izvestan kapital (fiksni i obrtni). Međutim, prema gornjim podacima zanatske radnje за оуог područia su primitivne i krajnje kapitalno ekstenzivne. Zanatlije, sa ukupnim kapitalom od 8 hilj. dinara, koliko ie prosek ovog područja, ne mogu se zapravo ni nazvati zanatlijama, izuzimajući one kod nekoliko grana, koje po prirodi posla ne zahtevaju veći kapital. To su zanatlije koji pretstavljaju granicu između zana{lije i onoga koji radi za kućnu potrošnju ili najamnog radnika, koji iznosi na tržište robu, koju sam izradi. Zanatlija, sa tako minimalnim proizvodnim aparatom i uopšte kapitalom nesposoban je da se pojavi na tržište sa novom i kvalitativnom robom, i da pridobije mušterije.

U današnje vreme ne mogu da postoje, niti postoje tako kapitalno ekstenzivhe zanatske radnje, kakve se prema gornjoj statistici nalaze na ovom području. Njih je takvim samo statistika napravila.

Ukupni dugovi zanatlija iznose 32.380 hili dinara, od čega kod banaka 12.460 hiljada, Zanatske banke 980 hiljada, kreditnih zadruga 1.100 hilj. i ostalih 18.100 hilj.;, na kratko-