Народно благостање

Страна 374 П НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 24

ročne otpada 42%. Ukupna zamrznuta potraživanja zanatlija iznose 19.900 hiljada dinara, od čega samo 1.600 hiljada kod banaka. Dugovi su za 12.450 hilj. din. ili 38,5% veći od zamrznufih potraživanja, iz čega se u izveštaju izvodi zaključak da su zanailije ovoga područja prezadužene. | Znači, zanatlije su na kapital od 38,17 mil. dinara dobili kredit od 32,35 mil. dinara. To izgleda i neverovatno i nemogućno, da se dobije kredit, koji iznosi skoro toliko, koliko i uloženi kapital. Banke, a verovatno ni drugi neće da nekoga kreditira|u bez garancije. Ovako kreditiranje široke ruke ne može da se razume, sem da kod liferanata alatki, sirovina i ostaloga, što je potrebno zana{lijama, postoji luda kreditna politika. Mi ipak mislimo da je i ovde greška na strani statistike. Ukupan promet svih zanatlija bio je u prošloj godini 89,86 mil. din., a prosečno na jednoga 20.150, odnosno 15 hilj. din. za oko 50%; kod 20 važnijih grana kretao se između 6,33 hili. din. (kod bačvara) i 39,7 hilj. din. (kod brodđograditelja). Podaci o prome{u izgledaju najmanje tačni i verovatni. Postavlja se pitanje koliki može biti dohodak jednog zanatlije pri ukupnom godišnjem prometu od 20 hilj., odnosno 15 hilj., a da i ne govorimo o onom od 6 hilj. dinara, kad se od zarade iz tako malog prometa plati kirija, porezi, pomoćno osoblje i ostali režijski troškovi. U većini slučajeva zanatliji ne ostaje ništa kao nagrada za njegov rad i uloženi kapital. Ove zanatlije, koji izdržavaju 19.417 članova porodice (prosečno 4,4 na jednoga), moraju od nečega da žive. Valjda se ne može tvrditi da većina zanatlija ovoga područja radi svoje poslove bez ikakve zarade, živeći od prihoda sa druge strane, te im je zanat samo razonoda, sport i slično, i da ih materilalni razlozi ne rukovode da se njime bave. Prosečna nadnića роmoćnika iznosi 24 din., a kreće se između 20 i 40 din., te bi prema tome samo za plaćanje jednog pomoćnika često išla polovina od ukupnog godišnjeg prometa. Ove dve činjenice su najvažniji i najubedlivij argumenat o netačnosti podataka splitske zanatske komore,

U nedostatku zvanične statistike, podaci privrednih ustanova o dotičnoi grani treba da budu dokumenti, koji će poslužiti u svim prilikama, ne samo javnosti, nego i nadležnima prilikom rada na zakonodavnom i privrednom polju. Zaista, podaci splitske zanatske komore mogu poslužiti kao lep dokumenat ne samo kako se ne služi opštim interesima, kao ni onim dotične privredne grane, nego ni kako se ne sme raditi.

Ovde se pre može govofiti o primiftivnosti ı zbrci kod zanatske komore, nego zanatlija, kad je ona mogla namerno ili nenamerno, da iznese na iavnost ovakve podatke, a da čak ne stavi ni primedbu, ako su ti podaci onakvi kakve su ih dali sami interesenti.

Недавно је Министарство пољопривреде израдило један пројекат Уредбе о оснивању уљарског савеза у којем би били претстављени произвођачи уљаних биљака и плодова, као и фабрике уља, а који је требао да претставља први корак ка планској. организацији пољопривреде. Задаци одбора који би стојао на челу савеза, према „Политици“ од 3 јуна, требали су да буду: праћење развоја прилика на тржишту и утврђивање цена за преузимање уљарица од стране фабрика уља. Чланство у савезу било би обавезно како за произвођача тако и за фабрике уља. Међутим, до остварења овога плана није дошло. Уместо њега Министар финансија је 2 овог месеца завео забрану увоза свег уљаног семења: и уљаних плодова у нашу земљу, а на кикирике царину од 70—130 дин. за 100 кг, На тај начин фабрике уља у земљи упућене су на снабдевање искључиво домаћим сировинама.

Дејство забране увоза уљаног семена

Ми смо у бр. 45 (1933 г.) детаљно приказали проблем производње уљаних биљака код нас. И ако постоје врло повољни природни услови за производњу уљарица У земљи и за потпуно покриће целокупне потребе фабрика уља, ми смо ипак увозили знатне количине. Гајење ових култура стално се мењало упркос томе што су оне имале предност у краткој вегетацији и што су се пре и после њих могли гајити предусеви. Довољно је да погледамо у кретање засејане површине уљане репице, репрезентативне уљарице, па да видимо огромне промене. Док је под њом 1929 г. било 11.432 ха, у 1932 и 1933 засејана површина пада на нешто преко 3500 ха, и тек се у прошлој години повећава на 7.000 ха, а у овој још више. Повећање засејане површине последњих година последица је, вероватно, тежег добијања девиза за плаћање увоза, који је од 1932 године систематски опадао: 1932 год. 242910 квинтала у вредности 54.7 мил. дин. 1933 г. 173.900 кв, и 47.1 мил. дин., 1934 г. 124.820 кв. и 30.7 мил. дин. Главни разлог великим променама у засејаној површини уљаних биљака налазио се у отсуству економских услова. Главно питање биле су цене. Увоз уљаног семења и плодова био је слободан од царине па су увезени производи, нарочито они из колонијалних земаља, успешно конкурисали домаћим производима. Због тих околности домаћа производња подмиривала је највише трећину потребе фабрика уља у сировинама, а остало се увозило. Под режимом слободне конкуренције, као што смо истакли у поменутом чланку, није се ни могло говорити 0 рентабилитету ових култура.

Забраном увоза уљаног семења и плодова услови производње мењају се из основа. После овога фабрике уља у погледу снабдевања сировинама упућују се искључиво на“ домаће производе чије ће цене, у колико се производња не би повећала преко стварних потреба, бити знатно боље од досадањих. Међутим, треба одмах истаћи да преоријентација на уљарице не може бити изведена у ширим размерама. Ради задовољења данашње наше потребе за уљаним производима требало би проширити засејану површину под уљаним биљкама највише 35—40 хиљада хектара, што је скоро већ постигнуто. Даље: проширење површине зависиће од две могућности. Прву од ових претставља повећање (потрошње за индустријске потребе, затим за исхрану становништва и повећање потрошње уљаних колача ва исхрану стоке. Другу пак претставља могућност извоза било у виду сировина било прерађевина. Садање прилике че пружају наду да би се и једна од ових могућности могла искористити у јачој мери. Повећање потрошње у земљи у индустријске сврхе зависи од пораста медустријализације. За исхрану пак не треба губити из вида културу далматинских маслина и свињску маст, која је још увек јевтинија од уља. У сточарству, због врло ниских цена, нема ти најмање изгледа за повећање потрошње. Што се тиче извоза важно је, да земље увознице, које би могле доћи у обзир за наш производ, све јаче форсирају властиту производњу уљаних биљака. Из овога излази да за сада постоји само могућност повећања производње до границе покривања садањих властитих потреба, а то, као што смо видеги, неће претстављати неку осетнију преоријентацију у на-

:тој пољопривреди.

a.

Nedavno je u Radničkoj komori u Beogradu održan zbor građevinskih radnika na kojem |e jedan od radničkih sekretara opet naveo, da |e radnička nad-

Realne naduice nisu pale, već su odavna ке

плеше ак анти

'nica za nekoliko poslednjih godina u stalnom opadanju. On se služi podacima Beogradskog okružnog ureda o kretanju prosečne obezbeđene nadnice. Ova je u 1931 iznosila 31,16 dinara,