Народно благостање

Страна 395

_ (5ајуни: 1935.

ИННУСЕРИЈА сати | а. i

O О: Ви је 0 men dn полне тен сјја та vunu u prisustva pretsednika Rajhsbanke g. d-ra: Заћта. !5р1tivan::je problem: japanske" konkurencije i domet |e jedan za-

ključak;: kojim se viade: pozivaju :da zavedu kontingente i. pre-: duzmu druge efikasne mere radi:odbrane sopstvenih ата од

japanske gotove robe: Pretseduik međunarodnog udruženja та џипи-о. MDibril izjavio je da je najvažniji dogadaji u prošloj godini: zaključenje carifiskog sporazuma o vuni, koji |e poipisan od strane belgijske i francuske vunene industrije. On |e dođao da međunarodno- МЕ za vuhu ·odavna ide za fim da. se- _— сате.

"Реезе ак „Švadskog: dodeli gvožđa javio je da le u · 1034 švedska proizvodnja. gvožđa i čelika bila rekordna. Ona је iznela 620 Bil|{ađa- tona, što pretstavlja povećanje od

20% prema 1929. On je dodao: đa su porudžbine na početku ove ·

godine bile zadovoljavajiće, lise u; poslednje vreme. primećuje izvesna stagnacija, pa postoji ODO da će povoljna konjunktura prestati.

— Gradska štedionica u Sarajevu snizila je cenu ејекtričnoj Šštruji u zanatskim radnjama sa 2,8 na 1,8 din. po kilovatsatu, a za osvetljenje izloga u trgovačkim radnjama sa 4,5 na 3 dinara.

—-Турски министар претседник PO је да ће се у Турској цене соли смањити на пола.

ТРГОВИЦСКА ПОЛИТИКА _ ;

— Uvoz štanipanih tkanina u Bugarsku porastao je u prvom iromesečju 1935 godine za preko 300%. Iznosi 89 tona u vrednosti od 13 miliona h»va prema 22 tone u vrednosti od 3,25 mil:ona. leva u istom razdoblju prošle godine. Glavni liferanti bili su Engleska, Nemačka, Čehoslovačka i Italija. Jako je opao uvoz iz Španije. Pojačan je uvoz automobila.

— Bildienst donosi da su m Jugoslaviju stigle veće Коličine ruskog uglia, i to antracita koji je poručen od cementnih fabrika u Splitu. I Beočinska fabrika cementa POM је navodno 160 vagona ruskog antracita. ·

— За прва 4 месеца O. г. опао је извоз јаја из Бугарске за 30% вредности извоза у истом месечном периоду претходне године. Насупрот томе повећао се извоз кокошака носиља за 20%. ~

— Potpisan je sporazum između S. A. D. i Nemačke, kojim se produžuje trgovinski ugovor čiji je rok bio istekao u oktobru pr. g. Novi sporazum ne sadrži više klauzulu пајvećeg ·povlašćenja.

— Posle prelaza na režim kontingenata канјатака ртоizvodnja mogla je da se održi na starom nivou, jer su pre toga zalihe sirovina povećane. Kako su sada ove zalihe smanjene, a uvoz iz inosiransiva se ograničava, mora se u po-

jedinim slučajevima ograhničavati T proizvodnja. Tekstilna те

dustrija prešla je već na izradu mešanih {ikanina; a. vlada je naredila: i dnevnim“ listovima 'da moraju”dva puta nedeljno izlažiti 'u 'Smanjenom obimu (najviše 6“sfrana). ЊЕ Oi dekret: zabranjuje izradu kanapa' od. jute.

а избија је odobrila: Mađarskoj za ovu OGG ONI

kohtitBenbzođ 5000 Rkvintala trešanja. Ova količina približno

odgovara austrijskoj tražnji i izvoznoj mogućnost; Mađarske. "== Журски- уред за: унапређивање. извоза. „Титкон5“

тражио'-је од турске владе. да се за унапређење извоза

свежег: воћа снизе жељезничке тарифе, да се дају извозне премије и. да-сегснизе премије за осигурање,

— Између Мађарске и Италије закључена је компен- .

зација, за талијанску. вештачку свилу лифероваће Мађарска пољопривредне, производе „у вредности од 12 мил, л. је == - Мађарска. је. забранила извоз и. увоз вуне O 'Ba–

розите. дозволе. „Домаће · -предионице HI целу ODO OM

O y O а

НАРОДНО | __

84У

„ — Francuski poverioci iz francusko-mađarskog ikdiringa traže od vlade, da otkaže dosadašnji sporazum o klitingu ı da izradi predlog nove konvencije, koja ne bi smela da sadrži tajne klauzule. Novom konvencijom imala bi se omogućiti i likvidacija. dospelih francuskih potraživanja.

— U poslednjem broju engheski „Ekonomist objavio je: · jedan članak o trgovinskim odnosima između Engleske i seve-

ro-evropskih zemalja, a od celokupnogz engleskog izvoza severno-evropske zemlje preuzele su 7,4%, dok su na primer S. A: D. preuzele samo 5,2%. Više |e prodato samo Indiji, koja je preuzela 9,1%. engleskog izvoza. Časopis primećuje, da se Enbleska, nije u istoi meri starala o interesima severo-evropskih zemalja. Kada bi ove prema Engleskoj istupale zajednički, verovatno je da bi mogle dobiti mnogo više ustupaka nego što su ih imale do sada. Prema tome, Engleska ima interesa da brižljivo neguje trgovinske odnose sa severo-evropskim zemljama, |er one nisu samo istinski engleski prijatelji, već i vrlo dobri kupci engleske robe.

— Аустрија, која је закључила куповину 3 хиљ. вагона пшенице у Аргентини, преузела је од треће квоте од 1 хиљ. ваг. 800 ваг. Преосталих 200 вагона преузеће се до 1 јула 1935 год.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА — Код Чибцапзкоо Опхога био је и таји o. g. 80.567

osiguranih, manje za 679 nego u istom mesecu prošle godine.“

Bolovalo je 2043 ili 2,54%. Prosečna osigurana nadnica je iznosila 22,43. din., manje za 0,22 dinara, a ukupna dnevna žarada 1,8 mil. din., manje za 33 hilj.. dinara.

— Kod velikobečkerečkog (petrovgradskog) Оптота bilo |e u aprilu o. g. 21.634 osiguranih, više za 1850 nego u martu о. 5.; prosečna obezbeđena nadnica je iznosila 15,92 din.; sa nadnicom do 8 din. bilo je 5560.ili 25,6%, od 10 do 20 din. 10.510 ili 48,6%. Najveći je broji zaposien kao kućna posluga (3361), zatim u industriji hrane i pića (2397), #г50vini (2359), opštinskim poslovima (1940), industriji odela (1736).

— Fond Pomorske uboške zaklade u Splitu imao je krajem 1933 g. ukupne prihode 5,33 mil. din., a rashode 1,38 mil. din. Potporu je dobilo 1145 lica u iznosu od 1,36 mil. din., 1 kreće se između 16 i 120 din. mesečno; ispod 50 din. imaju porodice preminulih radnika, a preko 50 porodice činovnika (kapetana, poručnika, strojovođa).

— У Зегребу је основана „Болесничка благајна“ Удружења пензионера.

НОБЧАРСТВО

— Prema najnovijim deviznim propisima 71urska ne dozvoljava da sfrana društva, koja rade u Turskoj, doznačuji dividende u inostranstvo. Za odgovarajući iznos može se izvesti samo roba. +

, — Чешка Есконтна банка купила је 79 хиљ. комада властитих акција из аустријског поседа, које ће употребити за смањење капитала (са 170 мил. на 130 мил. ч. к.). Сивдикати акционара фабрика папира у Олешану и Нестомици купили су од истих продаваца 15 хиљ. односно 8 хиљ. ком. властитих акција.

— Према недељном извештају белгијске Народне банке од 6 јуна о. г. златне резерве порасле су у дотичној недељи за 489,9 мил. на 17,6 милиарди фр: Златно покриће обавеза по виђењу износи 65,9%.

— Белгија је почела са искивањем металног новца од no 50 фр. на коме ће бити симболисана 109-годишњица оснивања белгијских железница.

— У вези са кризом француског франка у Сирији за-

бележио. је O златне турске лире скок са 5,50. сир. Пара на 5,75. |