Народно благостање

Страна 394 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 258

očekivati da će i ц Зуајсатвкој рошепин ргтефоо Биш рићуаćen. i to ogromnom većinom. Međutim, on je bio odbačen, jer narod smatra da bi se posle zavođenja diktature parlamenta i usvajanja socijalističkih principa prilike. |oš pogoršale. Narod se nije obazirao na lepa i primamljiva obećanja, pa je na tai način dokazao da je i kao „suveren” svestan svoje političke odgovornosti.

Услед тога што мењачница

Финансијске прилике на железничкој станици није

у Данцигу могла да прода једном путнику сзлоти, . избила је међ данцишким | становништвом,

оним истим, које је пре четири недеље тако стојички примило девалвацију гулдена, нечувена паника. Јуриш на банке и вратоломна тражња валута и девиза узеле су такав обим, да је влада морала да нареди мораторијум за банке, да затвори берзу и забрани уплатнички промет с иностранством. Оваква изненадна паника није могла да се појави, а да у ваздуху није било запаљиве материје. Изјава данцишке владе односно буџетских уштеда упућује нас на ту страну —- слично приликама у Француској. Изгледа да данцишке финансије стоје врло рђаво и да је то повод узнемирености становништва.

Девалвацијом гулдена прилично је добила јавнакаса. Пре свега валоризацијом златне подлоге Данцишке банке добија влада један већи износ који може да употреби на своје потребе; и друго, добила је на платама чиновника које уошште нису повећане. Како је данцишка држава без пољопривреде, то се готово све намирнице увозе. Следствено немогућно је спречити да цене не скоче у размери девалвације. Али је данцишка влада одлучила била приликом девалвације да по сваку цену спречи бар за извесно време

скакање цена у намери да омогући радницима и намештеницима, да се јевтиније снабду разним предметима. Наравно да тиме губи трговина. Али ће на крају изгубити радници и намештеници, пошто цене морају скочити, а влада ни у ком случају не мисли да допусти повећање надница. Исто је тако забрањено повећање кирија и валоризација дугова у гулдену. Како су сада укинути сви декрети о забрани скакања цена, цене су у скоку. Према томе у Данцигу се изводи ових дана једно брутално смањење нивоа живота радника, намештеника и рентијера.

Иначе девалвација гулдена смањила је увоз, а фаворизилала извоз, рад у пристаништу, транзитну трговину и туристички промет. Али ће све то брзо да се скрха. Баш код питања пристанишних такса неће моћи ништа да уради данцишка влада, јер она је уговором везана да исте држи у паритету са онима у Гдињу.

Нека нам је овом приликом допуштено да обеснажимо једну веома снажно распрострањену заблуду у светској штампи о судбини Данцига после рата. Заблуда се састоји у томе, да је положај Данцига очајно погоршан услед тота, што је он изгубио свој хинтерланд. Данциг, међутим, не само да није изгубио хинтерланд, већ је, напротив, добио један врло моћан, Пољску. Ова је привела Данцигу цео промет, који је раније ишао преко других источно-немачких пристаништа као што су Рига, Мемел, Штетин и Кенигсберг. То доказује саобраћајна статистика, из које излази, да се промет у Данцигу у години 1928 према 1931 учетворостручио. Други један доказ је огромно проширење пристаништа у Данцигу изведено после 1928 године. Истина да није Гдиња, пољског пристаништа, промет у Данцигу би био још за 100% већи но што је данас. Али зато остаје необорена чињеница, да је 1934 године промет био 100% већи но 1913 године,

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Španska vlada podnela je parlamentu zakonski pnedlog kojim se ministru poljoprivrede daje pravo da povuče sa tržišta 400.000 tona pšenice i da za daljih 100.000 tona odobri premiju od 9% privatnicima, koji ne iznesu svoju pšenicu na iržište. Otkup će se vršiti po ranije dekretiranim cenama. Država neće izneti na tržište otkupljenu pšenicu pre početka 1936 god. Teško je unapred kazati da li će ove mere biti u stanju da reše španski žitni problem, ier se |Oš fačno De zna za koliko je žetva od 1934 bila suficitarna, a očekuje se da ce i ovogodišnja žetva doneti viškova.

— Принос свилених чаура у Бугарској цени се на 1,2 мил. кг. то је просечан принос у задњим годинама. Пољопривредна банка купиће свилене чауре уз утврђене цене. Немогућност извоза у Италију и тешкоћа пласмана у унутрашњости могли би да проузрокују велике штете произвођачима код слободног образовања цена.

— Prema podacima Ministarstva poljoprivrede bilo je prošle godine u našoj zemlji 1,2 mil. konja (više za 1,6% nego u 1933 god.), 3,99 mil. goveda (2,9%), 2,79 mil. svinja (5,11%), 8,86 mil. ovaca (3,1%) i 1,88 mil. koza (0,5%).

—- Prošle godime bilo je na našem Primorju 4,67 mil. maslinovih stabala, više za 50 ЋИј. песо и 1933 god. Prinos maslinovog ulja. procenjen је за 43,2 hilj. hektolitara, manje za 4,06 hili. hi, |

— Бруто приход канадских пољопривредника износио је у 1934 г. 931,3 мил. дол. према 802,9 мил и 766,8 мил. у

двема претходним годинама. Чисти приход се повећао са 510 мил. у 1933 г. на 569 мил. у 1934 год. Вредност земље и капитала била је у 1934 г. 5,6 милиарди према 5,56 милиарди у 1933 години.

— Канадском парламенту поднет је законски предлог који предвиђа оснивање уреда за жито, на чијем челу бе стајати управа од три члана поред којих ће бити савет од 6 житарских стручњака. Уред ће имати монопол трговине између провинција и за спољну трговину. Силоси у четири западне провинције биће под управом Уреда.

— Према новој уредби о држању коза, коју јепрописао Министар трговине и индустрије, бројно стање коза ће се постепено смањивати тако да до марта 1939 г. на сваког члана породице не остане више од једне козе, и после тога рока козе може држати само онај земљорадник, који плаћа мање од 100 динара годишње непосредног поре- . за и то само за властиту употребу.

— Пољопривредници у Шпанији плаћају наднице за жетву у житу, због оскудице у новцу. Пољопривредни синдикати одлучили су, да дају својим члановима 30 пезета по 100 кг. предујма, на оне количине, које су лагероване у силосима синдиката.

— Према извештају о стању усева у С. А. Д. при-_ нос озиме пшенице цени се на 73,9% нормалне жетве према 55,3 у прошлој г., пролетње 82,7 према 41,3, зоби 81,4 према 47,2, јечма 82,6 према 44,7, сена 80,4 према 515 и јабука 67,8 према 48,7. )

raca- ea