Народно благостање
15. јуни 1935. | ___
на aaa PRE Nora E У сгш
В. Бакић .- ___ | Е
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
- Страна 387
ОТПОРНОСТ ФРАНЦУСКОГ ФРАНКА
5. | I JenHo поређење (1931 и 1985)
У понедељак 21 септембра 1981 године пала је фунта стерлинга испод свог златног паритета. Цео свет је био изненађен. Сама Француска банка је изгубила на својим фунтама 3 милијарде франака. Енглеска банка је остала без злата; оно је постепено отекло у касе француских и американских банака. Американски долар и франак су били корисници ове енглеске несреће. Стран капитал, који се обично бавио на Лондонском новчаном тржишту, пребацио се у Париз и Њујорк, наравно у облику одлива злата; а и један део домаћих капитала напустио је отаџбину. Златни стокови Француске банке и Американског федеративног резервног система бујају. У Француској се разговара у велико да Париз преузме улогу Лондона у међународној трговини и банкарству — да постане светским новчаним тржиштем. У том се циљу оснива у Паризу и Акцептациона банка. Све оштрија економска и берзанска криза је учинила да се појача узнемиреност на њујоршком тржишту и да капитали почињу да се пребацују из Северне Америке у Француску. Француске банке су се гушиле у готовинама, Француска банка у злату, а курсеви на париској берзи долазе до великог полета. Наравно да је Рузвелтова политика обарања долара још више допринела приливу злата у Француску, при чему је и сама Француска много припомогла пркосним стварањем златнога блока, као одговор на Рузвелтов предлог међународне девалвације валута. Тако Француска постаје сунце у валутној васиони, база за израчунавање вредности појединих валута, а француске банке прибежиште капитала бежећих испред девалвација и депресијација,
Од априла о. г. постаје франак „сумњивом" валутом и бежи се из њега.
Док су 1931 године Њујорк и Париз били корисници фунте стерлинга, сад је Лондон постао главни корисник кризе француског франка. Године 1931 почело је да струји злато из Лондона у
Париз, сада још живље струји из Париза у Лон-_
дон. И као што је 1931 г. Француска банка била готова да до крајњих граница могућности потпомогне Енглеску у борби за спасавање фунте, тако је сада Енглеска склона да пружи помоћ Француској. Што то није учинила објашњава се искључи-
во чињеницом, да ју Француска уопште није тра- . "ша. 1931 године бежало је злато из Енглеске у
"Француску, четири године доцније бежи из Фран-. _цуске у Енглеску. Свакако да тиме није завршен
жила.
Бли ни онда као ни сада није било без прекора и давања лекције. Године 1931 говорили су "Французи Енглезима, да им тако и треба, кад дају кредите земљама које су очигледно инсолвентне. Ваше су банке, говорили су Французи Енглезима, примиле краткорочне капитале из целог света, па их сјурили у Немачку и аустријски Кредитан-
шталт и друге очигледно економски слабе земље. Како су се Ваша потраживања замрзла, онда је природно да краткорочни повериоци траже свој капитал натраг и да услед тога мора да попусти.
фунта.
Енглеска јавност већ месец дана не умара се,
да чита буквицу Французима. Сами сте криви за кризу франка, говоре они. Учинили сте две капи“
талне грешке, које су неминовно морале довести
до ове кризе. Пре свега пропустили сте да уравнотежите државни буџет; нагомилали сте летеће дугове и, што је најгоре, последња влада била је одлучила да их покрије есконтовањем благајни-= ких записа код приватних банака, али са задњом
мишљу да се свити бонови најзад нађу у порт-. фељу Француске банке. То је најобичнији и нај-
опаснији облик инфлације и то недогледне, пошто се код Вас дефицити гомилају из године у
· годину. Друго, ухватили сте се за злато по ста-
ром паритету као пијан плота. Зар не видите да је поремећена равнотежа између Вашег нивоа цена с једне и трошкова производње у земљи и на страни с друге стране. Ниво цена у свету је опао због пада фунте стерлинга и долара, онај у земљи услед сукцесивних уштеда у вашем буцету. Јер Ваш дефицит не долази услед повећања злата и издатака већ услед смањења прихода. Одржавање сталног златног паритета увукло Вас је у зачарани круг: опадања привредне делатности, опадања буџетских прихода, уштеда у буџету издатака и услед тога даљег падања економске де-
латности ит.д: Франак ће бити све слабији у ко-. „лико будете даље јашили на златном паритету, уштедама у буџету и одбрани франка. Уместо
тога подижите народну привреду. .
Узгред нек је речено, програм владе г. Лавала прилично је прилагођен овом гледишту, јер се у његовој изјави налази први пут и реченица, да ће влада пре свега подизати економску делат-
ност у земљи. Али не у место буџетских уштеда и одбране франка, као што мисле Енглези, већ,
поред тих мера.
Кад се догађаји последњих недеља на обалама Ла Манша посматрају са историјске перспективе, онда они нису ништа друго до једна нова епизода у циркулацији злата преко Ла Ман-
процес. Чак је лако могућно, с обзиром на распо-
-"ложења Енглеза према злату, о чему ће бити мало
доцније речи, и на француску приврженост злату, да струјање злата ускоро промени поново правац од Лондона ка Паризу.