Народно благостање

Страва 388

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 25

П Како је дошло до кризе франка

Од свију догађаја односећих се на кризу француског франка најинтересантнији је и нај важнији је дискусија у француској Народној скупштини између 31 маја и ! јуна — кад је оборен кабинет г. Фландена. Не слутећи даљи развој догађаја француска Народна скупштина је у дискусији била прилично безбрижна, пале су многе речи с једне и друге стране, које се сутрадан већ не би више могле да чују. Опозициона већина против кабинета г. Фландена, која је била формирана већ три четири дана раније, учинила је огромну грешку да пусти г. Пола Реноа, највећег интелектуалног проузроковача психолошке базе за бегство из франка, у први ред нападача на г. Фландена. Објективно посматрано његова је критика била основана. Он је упоредио програм г. Фландена приликом доласка на владу са стањем у тренутку његовог пада. Слика је била врло неповољна по г. Фландена: он је обећао дефлацију цена, која није наступила, прорекао је пад каматне стопе, док је она скочила; обећао је скок курсева државних папира, док су они пали. Сад г. Фланден вели: ја се нисам умео послужити поверењем које сте ми дали на почетку, те Вас молим да ми дате сад пуномоћства.

Можда би се г. Фланден лакше помирио са овом критиком да није она дошла од г. Реноа, који се у целој земљи сматра, као што рекосмо, за проузроковача стања у коме се налазила земља. То је дало г. Фландену моралне снаге да одговори опозиционој већини тоном, па и изразима, какви се нису чули деценијама у француској Народној скупштини. Г. Фланден је добацио посланицима епитет „подлост“. (Мстина тога нема ни у стенографским белешкама ниу „Ле Тан" -у, који доноси обично ин екстензо парламентарну дебату, али је реч пала, што је забележено своједобно од многих париских листова, а исто тако и од београдске „Политике“ у телефонском извештају о раду француске Народне скупштине те ноћи). Г. Реноу је довикнуо г. Фланден:

„Књиге и брошуре растурају се неуморно у земљи; новине штампане у стотине хиљада примерака слане су и растуране бесплатно камионима и другим сретствима. По целој земљи вршила се (бучна пропаганда за девалвацију франка.

Какво дезинтересовање и каква љубав према народу, господо, зар He?“ (Одобравање од стране целе скупштине). „Допустите ми, господо, да Вам саопштим другу једну малу успомену. Приликом посете чланова белгијске владе у Паризу изненадили смо се, да је она била спремљена на мере које у Белгији није нико очекивао. На нашу примедбу да Народна банка тако повољно стоји да је тај програм мера неразумљив, одговорио је претседник владе да је пропаганда за девалвацију белге учинила толику пустош у земљи да је сада немогуће обићи је.“

Још је много тежих речи пало кад је после г. Фландена, који није могао дуго да говори услед слабости, узео реч г. Ерио. Кад је он почео да говори о страшној рани шпекулације, добацио је посланик г. Тепен: „А зашто их не гоните судскиг“ А кад је г. Ерио одговорио да је истрага већ отворена, са неколико клупа се добацило „Сад је доцкан!“ На тој седници неколико пута су поменута имена угледних парламентараца под сумњом, да су вршили огромне шпекулације са франком и дат израз запрепашћењу, да није учињен предлог да им се одузме имунитет да би се могла против њих повести кривична истрага.

На француском франку се није у опште могла да примети поколебаност, јер је он био за све време, па и данас у пуном паритету са златом. Први знаци његове слабости појавили су се у терминском послу, у врло високом ставу репора. Француски франак је нуђен за злато а за термин од 1—8 месеца, далеко испод његовог златног паритета. То је дело шпекулације ала бес, која би то радила. Има два месеца како се појавила премија на злато према франку у терминском послу. Премија која је систематски расла, тако да је за време кризе достигла 60% годишње. Та депресијација франка у терминском послу имала је уништавајуће дејство на поверење према њему. Јер кад је било људи који су у маси нудили франак јевтиније но што он вреди данас за злато, онда је то за широке масе било очигледно, да је пад франка у будућности сигуран. И услед тога је почело бегство у маси. И данас је главни симптом неповерења у франак премија у репору.

Ш Не пада франак

Међутим свакодневно се може читати у новинама, нарочито у берзанским извештајима, како француски франак пада. М одиста за месец дана франак је пао према чеку Лондон од 71—на 75.80 фунта. Свуда се сматра, да је франаку паду и према томе су у губитку сви они који нису куповали фунте и друге валуте. Даље у берзанским круговима у Паризу и иностранству се каже, да курс франка суверено одређује Лондон. Париз је одиста у непрекидној вези с Лондоном, ниједан већи налог продаје франка не може да се обави, а да се прво не пита Лондон, пошто би га купио. Свакодневни девизни посао у Паризу почиње да се обавља тек пошто се из Лондона добију први курсеви. У Лондону пак приватне банке не купују чек Париз због тога што саобразно горњем

схватању рескирају да изгубе на евентуалном паду франка; све се куповине врше преко посредника (деајегау а сви ови раде за рачун једног главног купца — енглески девизни регулациони фонд.

И ако је то технички све тачно, ипак је тврђење да франак пада, једна од највећих валутних илузија, која има пролазну тачку у чињеници да све бежи из франка у фунту стерлинга. Логичка последица је од тога да се сматра да франак пада.

У ствари не пада франак, већ скаче фунта стерлинга. |

Истина ово тврђење стоји мало у супротности са познатом чињеницом, да исто тако и златан новац у Паризу има приличну ажију према папирном франку. Тако је у доба највеће кризе