Народно благостање

Страна 408 _лијанског овчарства искључено због све јачег интенсифицирања пољопривреде. Једино би се у талијанским колонија"ма могло нешто учинити, али се ни ту не могу гајити претеране наде.

Врло мало могућности има и за ограничење увоза _ метала, иако је држава одређивањем ниских контингената управо овде покушала да утиче на привреду у правцу пре_ оријентације. У колико су на овом пољу постојале извесне _ могућности, оне су већ раније испитане и до крајњих гра_ ница искоришћене. Фаворизира се сопствена прерада гвож_ђа, тако да се увоз израђевина све више замењује увозом сировина. Једино у погледу алуминиума Италија има активан трговински биланс па се помаже јача употреба овог "лаког метала.

Као што се види, Италија оскудева у сировинама без · којих се не може ни замислити јачи индустријски развитак, а не постоје изгледи да ће се потреба за увозом ових 'CH"ровина у знатној мери моћи да ограничи, Због пораста тешкоћа с којима се бори талијански извоз придаје се сада повећани значај модерној техници и хемији, па се очекује да ће интензивни проналазачки рад ипак омогућити да се на многим подручјима оствари оно што изгледа немогуће. У ту сврху основан је већ раније „Национални институт за проналаске“, који испитује техничке могућности аутаркизирања. Међутим у Италији има довољно реализма да се увиди да је због питања рентабилитета потпуно одвајање од иностранства немогуће.

равна Ear ananasa

Osmi kongres Međunarodne

Između 24 i 20 t. m. održaće sc u Parizu VIII kongres Međunatrgovačke komore rodne frgovačke komore, naj_ jače privatne privredne organiaaa zacije u svetu. Njezino je sedište u Parizu, ali ona priređuje kongres kao i razne konferencije i ankete po raznim mestima celoga sveta. Među njenim članovima nalaze se privrednici sviju grana. Ove dve godine njezin pretsednik je Holandez van Flessingen, a počasni pretsednik je Francuz Klemantel, koji ju je i osnovao. Kongresu će ove godine pretsedavati ugledni francuski industrijalac Rene Dišmen, član uprave Francuske banke. Sekretarijat komore u Parizu je pravi naučni laboratorijum. On je podeljen na nekoliko odelienja prema prirodi pitanja. Na čelu svakog odeljenja nalazi se po jedan direktor, stručnjak naravno za dotična pitanja. Komora se koristi mišljenjem i znanjem priznatih stručnjaka o međunarodnom ekonomskom životu, prizivajući ih s vremena na vreme na konferencije i tražeći od njih referate. Tako će i na ovogodišnjem kongresu diskusija o glavnom ekonomskom problemu u svetu (posle onog o privrednoj depresiji), naime o trgovinskoj politici, biti otvorena referatom jednog od vrlo čuvenih mlađih ekonomista, štokholmskog profesora Bertila Olina. A diskusija o drugom najvažnijem pitanju, monetarnom, biće otpočeta kratkim referatom priznatog svetskog stručnjaka, profesora londonske Ekonomske škole za bankarstvo, d-ra Gregorija. Diskutovaće se između ostalog o deviznim ograničenjima, o monetarnom rafu, o novcu i cenama, o odnosu poljoprivredne i industrijske proizvodnje, o kartelima, o organizaciji proizvodnje i o organizaciji prodaje dobara, o međunarodnim dugovima, trgovinskim ugovorima, o konkurenciji željeznica i autobusa, međunarodnom vazduhoplovnom pravu, o pravnom položaju stranih društava itd. Naš urednik fakođe će učestvovati u radu komore, od strane čije je angažovan za pitanja o kliringu, regionalnim paktovima i preprekama međunarodne trgovine.

Ovome se kongresu pridaje veliki značaj zbog toga što Komora namerava da kongresu da ne samo karakter proučavanja, analize i konstatacije, već naročito karakter propagande. Komora smatra da je veliki deo pitanja dovoljno rasvet-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 26

Џеп, је да sada freba tražiti od odgovotnih faktora, da se konačno odluče za jedan ili drugi pravac i da za svoju odluku prime punu odgovoraost s obzirom na već utvrđene dobre i rđave strane pojedinih pravaca “rgovinske i politike.

Холандија је одмах после светског рата предузела гигантски посао око исушења

Зођдејског језера, ради доби_________ | (Тања нове површине од око 220 хиљада хектара. Радови који су коштали више милиарди приводе се крају. Сваки хектар новог земљишта је коштао преко 250 хиљада динара, те је то свакако најскупље пољопривредно земљиште на свету. Тај скупи и гигант= ски посао вероватно не би био никад предузет, да су меРродавни могли наслутити да ће пре него што буде и приведено култури ново земљиште, Холандија морати да баца у море огромне количине свога цвећа и поврћа, јер га не може продати. Привођење под пољопривредну културу нових површина може само да погорша положај својим артиклима на тржишту, које је већ засићено.

Не разумемо славопојке томе подухвату Холандије од стране наше штампе. Он може само да импонира као технички, а никако као привредни успех. Тако се н. пр. тврди да је исушење предузето ради сузбијања незапослености и емиграције и да ће се од прихода из закупа тога земљишта, које ће бити дато у обраду пољопривредницима, убрзо надокнадити све што је дато за овај џиновски посао.

Неоснованост и једног и другог аргумента није потребно ни доказивати, кад се зна да је Холандија последњих година своје пољопривредне производе морала чак и да баца у море.

Некада је било мање земљишта на кугли земљиној и ако је било мање становништва. Од како је капитал почео да игра велику улогу у пољопривредној производњи све је већа издашност исте површине земљишта, те следствено није оскудица у земљишту већ би једино могло бити говора о оскудици у капиталу. 5

Холандија баца поврће у море а исушивањем ствара нове површине

Pre mesec dana kroz абпзке ulice prošao |e jedan veličan- . stven pohod za mrtvim telom profesora nauke o finansijama na atınskom Univerzitetu i člana grčke Akademije nauka Andreje Andreadesa. Naročito je upadno bilo učešće diplomatskog kora. Na kovčeg je postavljen jedan jedini venac, onaj gospođe francuskog poslanika S. Тјепја. | Andreades |e rođen na Krfu, decembra 1876 gcodine. Postao je docentom atinskog Univerziteta već 1902 godine a profesorom 1906. Njegova su predavanja bila obilato posećena jer je umeo kakvom lepom anegdofom i pošalicom da oživi suhoparnu materiju nauke o finansijama. |

"Teško da ima savremenika Grka koji se bavi naukom, koji bi bio poznat u inostranstvu, naročito u Francuskoj i Engleskoj, kao pok. Andreades. Što je najglavnije, i ako je on ekonomist, na strani je on mnogo poznatiji kao ekonomski istoričar i kao čist istoričar (jer je on pisao čisto istorijske studije, na pr. „Orijentalna politika Engleske pre i posle berlnskog ugovora”). Andreades je već 1904 godine požnjeo veliki uspeh svojom istorijom Engleske banke, koja je izišla prvo na francuskom (iskorišćavanjem materijala рикирђепог za doktorsku tezu), a koja je prevedna na engleski, popunivši time jednu prazninu u engleskoj literaturi.

Andreades je od početka svog javnog rada, a verovalno i usled svog velikog uspeha sa istorijom Engleske banke,

+ Andreja Andreades, grčki ekonomista i žstoričar

monetarne ·