Народно благостање

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 409

22. јуни 1935

gravitirao inostranstvu. Naiveći deo njegovog naučnog rada _ publikovao je na stranim jezicima.

Andreades je pronašao jednu oblast, koja je bila гоtovo neobrađena, a za koju je postojao veliki interes. To je ekonomska, a naročito finansijska istorija stare Grčke i VIzantije. Tim su pitanjima najveću pažnju poklanjali Englezi, a, od kako je Brentano počeo da obrađuje privrednu istoriju, i Nemci. Brentano je vrlo živo ukazivao na to, da je jedan interesantan deo kulturnog života Evrope, onaj Vizantije, ostao nerasve{ljen. Pisalo se o političkim i verskim događajima u Vizantiji, međutim esnafsko uređenje i drugi izvesni ekonomski pojavi davali su naslatiti da je екопошзко-Нпапз је! život Vizantije bio vrlo razvijen i vrlo interesantan. Tim se problemima posvetio Andreades od pre 15 godina. On je prvo u pojedinačnim monografiiama raspravljao pojedina detaljnija pitanja finansijske istorije Grčke. Na osnovu toga on je bio izabran za člana Bavarske Akademije nauka u Minhenu, a na predlog profesora finansija Valtera Loca, koji se i sam роslednjih godina bavi finansijskom istorijom, ! Кој: је пајгеуnosnije prikazivao rezultate istraživanja Andreadesova. Tako se Andreades odlučio da napiše „Istoriju javnih finansija Grčke iz herojskih vremena do danas”. Objavio je prvu svesku ı ona je prevedena na sve važnije jezike. Da bi mogao sav da se posveti tom delu, on se povukao s Univerziteta. Docent političke ekonomije na atinskom Univerzitetu A. Angelopulos, bio le njegov saradnik na tom poslu. On priča sa kakvim je oduševljenjem i voljom Andreades radio na tom svom doživotnom zadatku. Još na jedan dan u oči smrti — Која je, izgleda, nastupila iznenada — njih dvoje su sređivali obilan prikupljeni materijal.

Andreades se nije bavio politikom, ali je imao vrlo mnogo razumevanja za politički život, koji je osnova javnim #nansijama. I naše finansije bile su predmet jedne kratke studije Andreadesove, koja je pod naslovom „,Jedan pogled na srpske finansije” objavljena u Briselskom časopisu za Međunarodnu Ekonomiju, a zatim u zasebnoj brošuri, 1909 godine, ako: se ne varamo.

Andreades je bio u vrlo intimnim vezama sa svojim zemliakom Venizelosom. Ovai ga je često upotrebljavao kao eksperta za ekonomska i finansijska pitanja. Kao takav je bio na konferenciji Mira u Parizu, na Dunavskoj konferenciji 19201921 godine i u Ženevi 1923—1924 godine. Pariski „Le Temps” i londonski „Times” sa velikim brojem novina obej|u zemalja posvetili su Andreadesu mnogo toplih reči, ističući njegovo prijateljstvo prema njihovim ofadžbinama.

Andreades je svoju imovinu zaveštao većim delom atinskoj Akademiji nauka, svoju bogatu biblioteku Pravnom fakultetu, a zbirku prevednih dela na grčki literarnom Parnasu.

Pošto je izvođenje javnih radoKako Nemačka f.mansira va u Nemačkoj uzelo vrlo ve-~

javne radove liki obim — od 1932 godine do kraja 1934 godine potrošeno je 7,6 milijardi maraka — u jednom delu svetska štampe pronose se verzije o finansiranju tih javnih radova, koje ne odgovaraju stvarnosti. Ovde onde čitali smo poslednjih dana tvrđenje, da Rajhsbanka finansira te .radove putem inflacije, ali da u svojim izveštajima ne pokazuje pravo stanje opticaja. Zbog toga mislimo da je dobro da damo jedan kratak pregled načina finansiranja javnih radova u Nemačkoj.

Tačno je da je manji deo tog iznosa pokriven iz teku-

O

ćih prihoda, a veći učinjen likvidnim od strane Raihsbanke, koja је ovlašćena da menice za nabavku rada i poreske bonove, koje imaju slični cilj, upotrebljava za pokriće svog opticaja. Glavna sretstva su dobivena putem eskonta menica za nabavku rada, koje vuku poduzetnici javnih radova na naročite finansijske ustanove za taj cili, a koje prima Rajhsbanka u eskont. Rajhsbanka je do danas primila oko četiri milijarde maraka tih finansijskih efekata, povećavajući vrlo neznatno svoj opticaj. To je omogućeno na taj način, što se najveći deo kapitala, upotreblienog za javne radove, vraća brzo bankama, bilo u otplatu starih dugova bilo uložaka na štednju. Banke upotrebliavaju te kapitale za isplatu svojih dugova kod Rajhsbanke. Prema tome izvršila se promena strukture portfelja Raihsbanke. Na mesto menica, koje-je Raihsbanka svojedobno primila za spasavanje banaka od krize, a koje sad banke odkupljuju, ulaze и рогнеј тешсе ха пабауки гада.

Ta ie struktuelna promena portfelja imala za posledicu da je Rajhsbanka izgubila kontakt sa novčanim tržištem, jer fi finansijski efekti ne mogu da se plasiraju na pijaci, kao što je to slučaj sa poslovnim menicama. Međutim na novčanom iržištu u Nemačkoj vlada ogromna obilnost, tako da bi portfelj Rajhsbanke trebao da bude jako rasterećen prema ranijem iskustvu.

Možda bi Raihsbanka mogla da se rastereti, ako bi oborila svoju diskoninu stopu ı time izvršila nov pritisak na noOVčano tržište. Ali je veliko pitanje, da li bi to imalo uspeha, jer s jedne strane preduzimači očekuju nove poslove i zbog toga drže svoja sretstva likvidna, a s druge niska kamatna stopa bi omogućila obrazovanje velikih stokova robe.

Ali ipak je Rajhsbanka pokušala na jedan drugi način, i to sa dosta uspeha, da rastereti svoj portfelj menicama za nabavku rada. Njezina alilijacija Golddiskontbanka daje bankama u reeskont svoje solo-menice i za novac koji na taj način dobija preuzima od Raihsbanke menice za nabavku rada. U tom clju je čak povećana glavnica Golddiskontbanke za 200 miliona maraka, ustupanjem prvoklasnih hartija od vrednosti iz specijalnih rezervi Rajhsbanke. Za blizu 200 miliona maraka ovih solo-menica preuzele su brzo privatne banke. Zatim je nastala stagnacija. Pre svega treba napomenuti da je istovremeno za toliko isto opao račun žiro-depozita kod Rajhsbanke. То je sasvim pojmljivo, jer su solo-menice kod GolddiskontDanke kratkoročan i likvidan papir tako, da su banke mogle jedan deo svoje gotovine na to da upotrebe. Ali i dalje kod Rajhsbanke žiro-depoziti iznose ogromnu sumu od 800 miliona maraka, koja se već duže vremena ne menja i koja izgleda da pretstavlja za današnje prilike normalno stanje.

Tek posle isteka prva tri meseca videće se dalje razviće ovoga posla. Ako potraje sadanja obilnost na novčanom tržištu, onda će banke verovatno obnoviti reeskont solo-menica Golddiskontbanke. Čak postoji mogućnost, ako potraje ova obilnost na novčanom tržištu, da kapitali pređu na srednjeročno i dugoročno tržište u kom slučaju bi Rajh emitovao nov zajam. Ako se pak pogorša stanje na novčanom tržištu, onda će se solo-menice vratiti kod Golddiskontbanke, a ova će vratiti menice za nabavku rada Rajhsbanci i tako vaspostaviti stanje kakvo je bilo ranije.

U svakom slučaju glavna karakteristika finansiranja rada u Nemačkoj u tome je, da je veći deo tih menica primila Rajhsbanka, a da se nije morao povećavati opticaj, prvo usled naplate velikog dela portfelja od privatnih banaka i drugo usled priliva kapitala Rajhsbanci preko raznih računa.

| ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. :: ПРЕЂЕ 5:

Ек. С.рџом гсо. :

:: днез Мижеајлова 59.

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАД ЗАТРЕЉ

Њерислењићњев 7.

анпиишнг аавилвнинанининопивиииинининанниививиписалапнимниншнанининнипнинници инипниппивннниншишиванинвнанапи“ “напоне