Народно благостање
29. јуни 1935.
д-р Хајнрих Бајрих.
У НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 419
ЈЕДНА НОВА ТЕОРИЈА ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА
1 ТЕОРИЈА ПАРИТЕТА КУПОВНЕ СНАГЕИ ТЕОРИЈА ПРИЛАГОЂАВАЊА ЦЕНА
Француски научник професор Роберт Волф дао је интересантан прилог у циљу отклањања неспоразума, који постоје у погледу санирања валутног хаоса. Развој валута од почетка кризе врши се у два супротна правца. Већи број земаља оправдавао је депресијацију тиме, да је то био једини пут за прилагођавање њихових унутрашњих цена међународном нивоу цена. У исто време ове земље тврде, да не могу приступити стабилизацији пошто свој унутрашњи ниво цена нису још прилагодиле новом паритету. Ова супротност,у којој се придаје значај час нивоу цена час девизним курсевима, не постоји само у пракси, већ и у теоријама. Прво питање, које се поставља код ове супротности гледишта, гласи: какав однос постоји између количине злата, која утврђује вредност новчане јединице, и општег нивоа цена, који се у односној валути изражава. Тачније речено, коме од оба фактора — валути или нивоу цена — припада каузална водећа улога При томе је све једно, да ли је новчана јединица утврђена законски или фактички, за дуже или краће време; питање је само о свакидашњој количини злата. За ниво цена узима се онај цена на велико, јер су код ових највећим делом заступљени стандард артикли светске трговине, код којих опет највише долазе до изражаја валутни утицаји. Природно, за једну земљу био би много инструктивнији индекс животних трошкова. Али, у овоме је садржано толико различитих кретања, да ова могу учинити потпуно нејасним утицај валута.
Чисто рачунски у овоме питању постоје два могућа решења, која се, на први поглед, међусобно искључују, али се упркос томе заступају у научним теоријама. Познатије решење заступа Касел под називом теорије паритета куповне снаге у својим списима и меморандумима о међународном положају валута за време и после рата (1916 — 1922). Према овој теорији, цене претстављају најважнији фактор. Природно, Касел не тврди, да постоји апсолутни однос између новца и цена у једној земљи. Он упоређује две земље и на основу тога тврди, да је међусобни однос новчаних јединица одређен односом нивоа цена, тако да се у обим земљама истом количином злата може купити иста количина робе. Све док новчане јединице одступају од ове равнотеже, наступају ра-
П ЕНГЛЕСКИ ПРИМЕР
Да би указао на узајамну тенденцију прила-
гођавања између валуте и нивоа цена и утврдио.
одлучујуће снаге, Волф испитује развој у поједи-
ним земљама у послератном периоду, нарочитог у -
Француској, Енглеској и С. А. Д. При томе он увек врши упоређење двеју земаља, упоређујући кретање односа валута са оним нивоа цена. Табеде и дијаграми показују, мање или више, тачну
чунске диференције цена, које изазивају промену у кретању робе, услуга и капитала. Из земаља са депресираном валутом роба иде у земље за скупљом валутом, која опет долази у немогућност да више извози. Ово проузрокује повећање тражње депресиране валуте с једне, а с друге стране понуде земље са неокрњеном валутом. У оба случаја валуте се своде на равнотежу. Код стабилизованих валута овај механизам прво је укинут кретањем злата. Конзеквентно спровођење одредаба о валути најзад доводи девалвацији у једној, а повећању вредности новца у другој земљи или одговарајућим променама нивоа цена.
| Супротно овоме тврди Ирвинг Фишер у своме најновијем спису о преношењу коњунктуре из једне у другу земљу помоћу механизма девизних курсева (1924). Он је покушао да утврди, да девизним курсевима припада главни значај. Приликом упоређивања двеју земаља ниво цена се развија тако, да њихов међусобни однос одговара односу валута и, с обзиром на то, куповна снага злата постаје у обим земљама једнака. Чим цене одступају од ове равнотеже подстрекавају се промене у економским односима обеју земаља. У јевтинијој земљи повећава се тражња извозних добара, што утиче на пораст цене. У скупљој земљи, пак, понуда увозних добара принуђава из конкурентских разлога, домаћу производњу на снижење цена. На тај начин се понова успоставља равнотежа између оба нивоа цена.
На рафиниран начин Волф претставља садржину обеју теорија у симетричкој форми из чега произилази јасно њихова потпуна супротност, али уједно и њихова дубока међусобна веза. Обе теорије су релативно тачне; оне су само лице и наличје тј. два апстрактна пола једне чињенице, која у пракси претставља једну мешавину. Како ова мешавина појединачно изгледа зависи пре свега од еластицитета валуте или цена. Тиме Волф није рекао ништа нова, пошто је ово била главна замерка Каселовој теорији. Волф је само систематизирао критику. Теорија паритета куповне снаге важи увек када се ради о једном систему статичких цена или када не постоје узроци мењању валута, који би били независни од економских односа. Противно овоме, теорија прилагођавања цена важи само тада, ако се ради о динамичним ценама или аутономним узроцима мењању валута.
0 СЛЕ TEUPECHJATUJE
и упадљиву“ паралелност ових кретања. Овај парарелитет постоји, шта више, у последње зреме Ги код националних индекса цена на велико, чија "се структура данас знатно разликује те је овакав развој тим значајнији. Иста слика могла би се добити ако би се место упоређења односа валуте и цена вршило непосредно упоређење цена изражених у злату. Заједничка садржина обеју теорија