Народно благостање

Страна 420 НАРОДНО

није, према томе, ништа друго, него тврђење, да се цене изражене у злату у појединим земљама међусобно прилагођавају.

Коме припада водећа улога у овом процесу прилагођавања може се утврдити само помоћу испитивања конкретног развоја у појединим земљама. Тако је н: пр. у Француској у периоду 19221926 ниво цена одређиван променама девизњих курсева у Лондону и Њујорку. Узрок падању франка лежао је у потпуно аутономним чињеницама, на име, у све већем неповерењу према влади и рђавом финансијском стању. Супротно овоме, период 1926—1927 показује изванредно прилагођавање валуте ценама. Узрок овомг налазио се у чињеници што су негативни фактори уклоњени јачањем поверења у Поенкареа и његову политику стабилизације. Сличан ефекат имали су психолошки фактори иу Енглеској у периоду 1921—1925. Тамо је, првенствено из разлога престижа, подстрекнута хоса, која је омогућила стабилизацију фунте на старом паритету, а тиме и прилагођавање цена. Овај процес прилагођавања вршио се од 1925 до 1927 у коме су периоду већ биле примећене очигледне тешкоће за одржање старог паритета.

Најинтересантнији период у Енглеској претставља време после напуштања златног стандарда. При томе нарочито пада у очи стабилност гнглеских цена. Док је депресијација била 40%, ниво цена није порастао упркос свима очекивањима и искуствима. Индекс цена на велико (198 = 100) колебао се од 1981 са врло малим одступањи“ ма. Тако је на пр: у јулу 1931 био 102, а у јулу 1934 г. 1034. Индекс трошкова живота (1913 == 100) пао је нешто мало, са 147 (јули 1931) на 142 (јули 1984).

Отуда је цео остали свет био принуђен да се прилагоди паду цена изражених у злату. Прва последица тога била је, да поједине земље, које су зависне од Енглеске, нису уопште браниле своју валуту. То важи за скандинавске земље, у ко-

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27

јима је и поред редукције цена услед кризе морало да буде предузето поновно снижење за 2025%. Исто то вреди и за доминионе, од којих су неке, због властитих тешкоћа, и пре Енглеске извршиле депресијацију. Када је ово учинила и Енглеска они су само прилагодили своје валуте енглеској фунти. Друга последица било је стварање нове енглеске превласти у виду стерлинг клуба. У овом кругу земаља енглеска фунта постала је једина валута, која изгледа стабилна и у коју се има поверење. На тај начин кретање фунте у односу на злато означује се, без обзира на уобичајено гледиште, као промена цене злата. Чланице стерлинг клуба верују у предодређеност Енглеске да влада, а своју пасивност сматрају само неопходношћу. Ове земље стоје пред алтернативом: или помоћу дефлационистичких мера прилагодити свој ниво цена беси енглеских цена (рачунатих у злату) или своју валуту прилагодити енглеској не стављајући ништа на коцку.

Последице енглеске депресијације нису одговарале класичном искуству. Етапно повећање цена почев од увезених сировина па до надница није наступило. Супротно овоме било је омогућено извесно снижење трошкова призводње. Према томе, код подузетника није било ни добити од депресијације, која је евентуално могла да наступи као последица различите брзине кретања цена и трошкова. Али исто тако ни за дужнике није било ни бог зна каквог олакшања, које би евентуално могло да резултира из диференције пораста цена и стабилних камата. Најзад, није било ни бегства од фунте, до кога је могло доћи из бојазни због нездравог развитка државног буџета. Је-

"дина и непосредна добит од депресијације био је

прим цена, који је добила енглеска извозна индустрија према конкуренцији земаља златног блока на тржиштима трећих земаља. Пораст енглеског извоза ишао је углавном на штету осталих конкурената. Уколико је Енглеска тежила да свој извоз преко овога повећа остале земље браниле су се разним трговинско-политичким мерама.

Ш ОДЛУЧУЈУЋИ ЗНАЧАЈ „МЕРОДАВНИХ ЦЕНА" И „ЕКОНОМСКЕ МАСЕ“

Запрепашћујућа стабилност енглеских цена заслужује посебно објашњење. Волф одбацује оба досадашња једнострана објашњења. Али, он инстинктивно употребљава обе ове теорије, које сједињује и тиме долази до суштине,која досада није била довољно уочена. Он, дакле, сједињује психолошка са тржишно-техничким објашњењима. По првоме Енглези су имали моралну снагу да целоме свету наметну схватање по коме је фунта пре депресијације равна оној после депресијације. По другом објашњењу паралелно са депресијацијом фунте пао је и међународни ниво цена услед чега Енглеска није имала потребе да повећава цене. Међутим, просто објашњење за стабилност енглеских цена налази се у томе што су гнглеске уствари цене светског тржишта, односно потпуно независне од вредности фунте у злату. Волф указује на то, да је појам светска цена нешто друго, на име просек националних цена већег или мањег броја земаља, које учествују у светској трговини. Уместо обрачунавања ове просечне цене, које је скопчано са великим тешкоћама, а сем тога не кз-

гледа ни потпуно тачно, Волф означава светским оне цене, које имају најјачи утицај на тржишту и према којима се формирају националне цене за дотични производ. За разлику од осталих он ову означава меродавном ценом („Prix directeur ), која нема ничег заједничког са регулисаним ценама у планској привреди („Рлх Фштпее"). Од одлучујућег значаја је, да за већи број производа ова меродавна цена буде диригована од једне земље. Ова превласт једне земље има различите узроке, као што су н.пр. највећа продукција, највећа потрошња, највећа трговина, највећа фактура. Одлучујуће земље могу се свакако мењати, али за један одређен период увек ће бити меродавна једна земља.

Када утврдимо за једну земљу код коликог броја производа има утицаја на одређивање меродавних цена добијемо слику о њеном значају на светском тржишту, који Волф, аналогно физичком појму, означује као масу. Волф на пр. сматра за садашњицу, да су /; свих меродавних