Народно благостање

Страна 422 НАРОДНО стару масу. Још и данас имају С. А. Д. једну економску масу, која их ставља између Енглеске и целог осталог света.

Волф завршава своја посматрања са захтевом, који се односи на питање стабилизације. Од-

БЛАГОСТАЊЕ

Бри аи

говорност за једно дело или за иницијативу је у пропорционалном односу са масом. Према томе је Енглеска данас одговорна за привредни развитак, те се она мора прва одлучити за стабилизацију. _

ата

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈ

=

U prošlom broju izneli smo nekoliko opštih podataka o radu državnih železnica u 1933 god. na osnovu kojih smo mogli utvrditi, da 1933 pretstavlja najnižu tačku krize. Finansijski rezultat pak, pokazuje prema ranijim godinama izvesno poboljšanje, koje se ogleda u znatnom smanjenju deficita. Dok je poslovanje železnica u 1930 god. završeno sa dejicitom od 77 mil. dinara, u 1931 god. 160.5, u 1932 god. 93.6, doile |e u 1933 god. deficit sveden na 23.2 mil. din. i eksploatacioni koeficijent skoro izravnat (101.19) prema 106.74 u 1931 god. Smanjenje budžetskog deficita došlo je najvećim delom od redukcije rashoda, pošto su prihodi i u OVvOj godini nastavili sa opadanjem. Ukupni prihod eksploatacije u 1933 god. bio je 1.956.3 mil. din. ili 0.00% manje od onoga u 1932 i 27.01%. od onoga u 1929. Rashod je bio 1.979.5. mil. din. ili 4.346 manji od onoga u 1932 i 26.4% prema 1929 god. Kretanje prihoda, rashoda, delicita i eksploatacionog Коенcijenta u periodu 1929—33 izgleda ovako:

Finansijsko poslovanje mažih železnica u 1933 god.

1929... 1956... 1931. 1092. |033. Prihod mil. din. 2.680 20655 2342 1915. 1.056 Rashod mil. din. 2.088 2.132. 2542. 2.069: 1.979 Deficit: mil. din, 8 11 160 93 23 Eksploatac. koeficijent 1003 1029 1067 1047 10122

U strukturi prihoda u toku ovoga perioda nije bilo značajnijih promena; procentualno učešće pojedinih vrsta ostalo je- uglavnom nepromenjeno, izuzev prihoda od robe, koji je u 1929 pretstavljao 68.18% ukupnog prihoda, a u 1933 godini 64.48%. Mnogo značajnije promene nastupile su kod rashoda, što je dokaz da je na ovoj strani tražena mogućnost za saniranje železničkih finansija. Najveće smanjenje rashoda izvršeno je kod održavanja pruge (sa 515.7 mil. din. a 1929 na 372.5) i mašinske službe (sa 1.355.1 na 855.5 mil. din.). Lični rashodi su smanjeni sa 1.3600 u 1929 na 1.228.6 mil. din., dok je njihovo procentualno učešće u ukupnom rashodu poraslo sa 50.6 na 62.1%. Održavanje pruga vršeno je u najnužnijoj meri ukoliko je to nalagala bezbednost saobraćaja. Investicioni radovi vršeni su u vrlo malom obimu i to samo oni, koji su bili apsolutno potrebni. Najveće uštede postignute su u mašinskoj službi. Izdaci za održavanje jedne lokomofive smanjeni su sa 17.320 din, u 1932 na 15.050 din. ili za 13.11%, a koštanje jedne opravke teretnih kola sa 198 na 177 din. ili za 10.61%. Zatim je upotrebljiavan za preradu stari materijal ukoliko je to bilo moguće. Kod goriva se prešlo na ekonomičnije vrste, a i cene uglju su znatno snižene. Lični rashodi su smanjeni sa 1.284.0 mil. din. u 1932 god. na 1.228.6 usled redukcije osoblja sa 71.953 na 70.960. U statistici evropskih železnica u pogledu broja osoblja naše železnice dolaze na jedno od poslednjih mesta. Karakteristično je takođe da se redukcija vrši uglavnom kod saobraćajnog i mašinskog osoblja.

Iz ovoga vidimo, da su se naše Železnice za saniranje svojih finansija poslužile trima sretstvima. Prvo je bilo smanjivanje investicionih rashoda, zatim onih za mašinsku službu 1, najzad, redukcija osoblia i prinadležnosti. Redukcija rashoda

u prvim dvema oblastima može se opravdati samo ukoliko. je.

bila posledica racionalizacije i ekonomiziranja. Ukoliko su pak izvesne neophodne investicije odlagane one i ako su тотепtalno pretstavljale uštedu, u krajnjoj liniji značile su pogoršanje stanja saobraćaja. Sudeći po broju osoblja na drugim evropskim železnicama kod nas je izvršena znatna redukcija. koja je svakako dejstvovala na pogoršanje opsluživanja saobraćaja. I pored reduciranja prinadležnosti osoblja znatno je

povećan intenzitet rada ovoga, te je to imalo za posledicu pogoršanje njegovog materijalnog i zdravstvenog stanja.

U izveštaju Generalne direkcije tvrdi se, da su naše železnice bile aktivne i u doba najoširije krize. Pri tome se uzima u obzir poreza na transport, koju železnička uprava plaća državi i koja ulazi u prihod opšte državne administracije. Na ime ove poreze, odnosno vozafinske .takse, železnice su platile državi: 1929 god. 288.1 mil. din., 1930 god. 275.9, 1931 god. 241.1, 1932 god. 192.9, 1933 god. 192.5 mil. din. Kada se uzme u obzir porez na transport kao prihod pa obračuna srazmera rashoda i bruto prihoda onda eksploatacioni koeficijent iznosi: 1929 god. 90.5, 1930 god. 93.2, 1931 god. 96.9, 1932 god. 95.4, 1933 god. 92.1.

'S obzirom na znatnu redukciju rashoda i na opadanje prihoda mere za pobolišanje saobraćaja nisu ni u 1933 god. mogle da budu preduzete u znatnijem opsegu. Na glavnim prugama ostvareno je izvesno skraćenje bavljena u stanicama usled čega je smanjeno i putovanje. Ako uzmemo u obzit ogromno povećanje brzine vozova u Nemačkoj, Engleskoj, Francuskoj itd. smanienje putovanja kod naših železnica tako je neznatno da o tome ne treba ni govoriti. Tako ie n. pr. na relaciji Beograd—Zagreb skraćeno putovanje brzim vozovima za petnaest minuta, a na relaciji Beograd—Ljubljana Za 11 minufa. Procenat pruga na kojima se može razviti brzina od 80 km na sat iznosi jedva 11.81%. Slučajeva zadocnjenja kod putničkih vozova u 1933 god. bilo je 42.164, a laganih vožnji 1503. Sudara i okrznuća bilo je 11, iskliznuća 25, ostalih udesa 306, poginulih 139 i ozleđenih 372.

Od interesa je ukazati i na položaj naših železnica u obračunavanju ftransporinih troškova sa inostranstvom. Prethodno treba zameriti izveštaju Generalne direkcije što O. OVOme ne daje detalinije podatke, već se, zadržava na globalnoj: sumi. U 1933 god. broj naših kola, koja su saobraćala u inostranstvu, bio je 101.991 prema 94.576 u 10932 god. sa ukupnim: zadržavanjem od 541.015 dana. Broj stranih kola, koja su saobraćaja u našoj zemlji, bio je 171.956, a probavila su 232.524. dana. Na ime najamnine u 1932 god. isplaćeno je stranim železnicama 194.955 zl. franaka, a naplaćeno od stranih železnica 491.173 zl. franaka. Prema tome, saldo za 1933 pokazuje za. nas aktivu odnosno potraživanje od 206.217 zl. franaka prema 311.751 zl, fr.·u 1931. Kao što se iz ovoga vidi, naše železnice i u 1933 god. bile su aktivne u obračunavanju iransportnih. troškova sa inostranstvom što preistavljia važnu aklivnu poziciju u našem platnom bilansu. Zbog ove važnosti Generalna direkcija је trebala o ovome da pruži detaljnije podatke, |er se

svakako može pretpostaviti da je znatan deo ovoga dubiozan

usled nepovoljnog deviznog položaja pojedinih zemalja dužnika,