Народно благостање

Страна 436 НАРОДНО tat ovoga bio je opadanje uvoza iz agrarnih zemalja.

Svakako сејокирпо opadanje potrošnie i uvoza ovih zemalja ne može se pripisati iskliučivo agrarnom

· protekcionizmu, već dobrim delom i opadanju priho-

БЛАГОСТАЊЕ Bp BI. da širokih potrošačkih masa usled privredne krize i velike nezaposlenosti. Ali |e isto tako nesumnjivo, da je agrarni protekcionizam u ovome imao velikog udela. 5

Ш. Роуесапје proizvodnje i smanjenje potrošnje agrarnih proizvoda u industrijskim zemljama

Obezbeđenje rentabilnih cena omogućavalo је razvijanje proizvodnje bez obzira na prirodne uslove. Tako se u devet evropskih uvozničkih zemalja prosečna proizvodnja pšenice povećala sa 283.563 hiljade kvintala u periodu 1925/09 na 325.081 u periodu 1930/34, odnosno za 14.9%. Procentualno povećanje

proizvodnje u ovim dvama periodima. u pojedinim - -

zemljama izgleda ovako: Nemačka 42%, Italija 10.2%, Švedska 59.5%, Holandija 93.7%, Čehoslovačka 13.7%, Austrija 13.9%. Povećanje proizvodnje bilo ie manjim delom usled proširenja zasejane površine, a većim zbog intenzifikacije, koja je bila omogućena pDoboljšanjem tehničke osnove i u doba krize i depresije. Suprotnu sliku pruža nam razvitak proizvodnie pšenice u četiri podunavske izvozničke zemlje (Jugoslavila, Mađarska, Rumunija i Bugarska). Proizvodnja ove četiri zemlje u naznačenim periodima ostala ie skoro nepromenjena: 83.426 prema 83.896 hiliada kvintala. Stagnacija proizvodnje u agrarnim zemljama bila |e uslovljena veoma niskim cenama pod kojima se umesto intenzifikacije vršilo ekstenziviranje. U nešto manjim razmerama izvršeno |e povećanje brojnog stanja stoke odnosno proizvodnie mesa

IV. Agrarni proteKkcionizam imao

Prirodna posledica povećavania proizvodije i

smanjivanja potrošnje bila je opadanje uvoza, koje je

u prvom redu i najteže pogodilo evropske agrarne zemlje. Prosečni uvoz pšenice i brašna u evropske industriiske zemlje u periodu 1995—26/1929—30 bio је 161.447 hiljada kvintala, a u periodu 1930—31/1933—

1934 pao je na 138.486 što predstavlia smanjenje od

14.9%. U istom periodu uvoz u Nemačku smanjio se за 19.748 па 4.038 ћи. Ку. Ш ха 79.6%, и Каши за 20.284 na 9.141 ili za 55%, u Švedsku sa 1.846 na 1.096 odnosno za 60.7% i u Austriju sa 4.381 na 3.580 hilj. kvintala ili za 18.9%. Sve do kampanje 1930/31 Nemačka i Italila bile su dva najveća kupca pšenice i brašna na kontinentu. U 1933/34 uvoz Italije jedva je dostigao deseti deo prosečnog uvoza 1925/26- -1928 do 1999. Nemačka se od uvoznice pretvorila u izVOZnicu. To isto vredi i za Francusku u poslednjim dvema kampanjama. Engleska je jedina хепја, Која рокаzuje relativno stabilan uvoz.

Uvoz goveđeg mesa u hilj. tona u tri različita

perioda kretao se ovako: 1995 1929 1933 1933 — % | prema 1929 Nemačka 160.3 81.5 0.6 iščezao Italija 101.8 60.7 38.3 37% Holandija 33.4 30.7 69 ı 77:0% Švajcarska - 1250. Сб 0.8 50.0% Čehoslovačka 9.1 0.9 01. 89.0% Najvažnije evropske . | | uvozne zemlje 475.90 | 210:5 108. 51.0% Engleska 695.7 634.6 607.7 4.3%

Dakle, u razmaku od osam godina evropske kontinentalne zemlje smanjile su svoi uvoz goveđeg mesa

u industrijskim zemliama. Najveće povećanje pokazuju Austrija, Čehoslovačka i Nemačka. Ali ie, usled visokih cena i smanienih prihoda stanovhištva, znatan pad potrošnie ovih produkata imao za posledicu prilično povećanje učešća domaće proizvodnie u ukupnoj potrošnji. Ukupan broji svinia u Evropi u ·periodu 1923—1933 god. povećao se sa 65 na 77 mil. kom. odnosno za nepunih 20%, a broj goveda sa 59.3 na 64.9 mil. kom. ili za 9%.

Uopšte od 1928 evropska poljoprivredna -proizvodnja pokazuje tendenciju znatno bržeg porasta od svetske proizvodnje. Najveći deo ovoga povećanja otpada na uvozničke industrijske zemlje.

Dok se na jednoj strani proizvodnja povećavala, na drugoj ie, usled krize i velike nezaposlenosti, opadala potrošnja. Tako je potrošnja butera, margatina i svinjske masti u periodu 1929—34 pala po glavi stanovnika u Nemačkoj sa 20.5 na 17 kg ili. za 17.19. Potrošnja jaja opala je sa 117 kom. u 1924 na 101 u 1933, a mesa sa 58 kg u 1929 na 54 kg u 1933. Znatno opadanje potrošnje mesa zabeleženo je i u Italiji, Holandiji i Francuskoli.

је za posledicu i smanienie uvoza

za polovinu. Engleska je i kod uvoza mesa pokazivala stabilnost ma da, narednih godina, treba očekivati da će i ona znatno reducirati uvoz pošto u poslednje vreme forsirano unapređuje svoje stočarstvo. Od evropskih zemalja Nemačka je sve do 1930 bila glavni uvoznik mesa (38.7% ukupnog uvoza), a već u 1933 potpuno se izgubila sa tržišta kao kupac. Danas u Evropi postoje (izuzev Engleske) samo tri važhije uvozničke zemlje za goveđe meso, a to su: Italija, Francuska i Belgija. Od.manje važnih uvoznica је Nustrija. Srednjeevropska tržišta (uglavnom austrijsko i čehoslovačko) uvezla su 1925 god. 42.5 hilj. tona goveđeg mesa, a u 1933 god. samo 7 hili. tona što znači, da se u ovome periodu uvoz SroZzao Za 73.6%.

Slično goveđem mesu reduciran je i uvoz živih goveda što se vidi iz sledećeg pregleda (u hiliadama komada): |

1919 1933 == |. Nemačka 317 40 87.4% Italija 265 17 55.9% Austrija 98 19. 80.7% Švajcarska - 7 17702, Čehoslovačka 93 neznatno Glavne evrop. uv. zem. 806 203 74.9% Engleska 884 761 16.2%

Kod živih goveda vidimo da se smanjuje i UVOZ u Englesku, dok ie kod ostalih evropskih zemalja na putu skoro potpunog iščeznuća. Gubljenie uvoza g#Oveda najteže je.pogodilo agrarne izvozničke zemlje. Od bliskih srednjeevropskih tržišta njima je Ostalo jedino još talijansko, ali ono nije u stanju da apsorbuje ni trećinu njihovog ukupnog izvoznoS viška. Takva situacija srozala je cene goveda u ovim zem-