Народно благостање

6. јули 1935,

ата na najnižu meru i пајегаја ћ па (гаХепје поvih tržišta. U nedostatku evropskih ove pokušavaju da nađu debuše na Levantu, ali bez uspeha.

Slično opadanje uvoza konstatuje se i kod stočarskih i klaničnih proizvoda, pošto su uvozničke zemlje sa unapređivanjem stočarstva razvijale i klaničnu industri|u. Nemačka je reducirala uvoz butera sa 1.354 и 1929 па 591 10. Ку. и 19834 11 7а 56.4%, Švaicarska sa 75 na 5 hili. kv. odnosno za 93.4%. Pored butera, smanjen je znatno uvoz sira, jaja itd.

Gornia analiza pokazuie nam dejstvo agrarnog

__БАБОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Страна 437

protekcionizma i krize na evropsku trgovinu agrarnim proizvodima. Danas u Evropi nema više ni jedne industrijske zemlje, koja ne vodi aktivnu agrarnu politiku.: U nekima od ovih zemalja poslednjih godina javila se i hiperprodukcija pojedinih proizvoda. Dok

je agrarna proizvodnja u poljoprivrednim zemljama,

u periodu krize i depresije, preživljavala stagnaciju, a u tehničkom pogledu čak i opadanje, dotle se u industriijskim zemljama stalno uvećavala. Na tai način, režim agrarnogr protekcionizma industrijskih zemalja značio je gubljenje tržišta za evropske agrarne zemlje.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

инееееЕ-ше--ш Удружење војвођанских банака упутило је надлежнима претставку по питању раздужења земљорадника у којој пледира за примену принципа индивидуалне заштите. У претставци се износи да је линеарна заштита деморалисала и оне дужнике, који су пре ове удовољавали својим обавезама. И неке друге привредне органивације, које су се у последње време бавиле питањем раздужења земљорадника, стале су на принципу индивидуалне заштите, који је Народно благостање, као једини исправан, заступало још у самом почетку када је овај проблем постао актуелан. То своје гледиште поновили смо последњи пут у јануару ове године, када је по четврти пут извршена измена у режиму заштите земљорадника.

Индивидуална заштита земљорадника

Ми смо увек тврдили, да код нас велики део сељака уопште није дужан, а да други има релативно мале дугове, док се само један врло мали део налази у стању превадужености. Пружајући заштиту свима сељацима без разлике, ми смо на тај начин жртвовали већи део незадужених мањем делу задужених сељака. Последица овакве заштитне политике биле су: продубљење и хроничност банкарске кризе, затварање свих извора сељачког кредита, деморалисање оних, који су били у стању да у периоду кризе одговарају својим обавезама. Линеарна и 100% заштита земљорадника није одговарала ни пре три године, па ни данас не одговара економским потребама. Оваква заштита, као што смо у више махова изнели, није била диктирана економским разлозима, већ је била политичка потреба оних, који су је инаугурисали. То је био само доказ да је у питању заштите раздужења земљорадника уместо економског победило политичко гледиште,

Уместо овакве заштите сељаку је био потребан само индивидуални мораторијум. Ми сматрамо да би се помоћу индивидуалног мораторијума питање сељачког задужења "могло и данас врло лепо регулисати им без потреса по осталу привреду. Увођење индивидуалног мораторијума био би једини начин за диференцијацију услова добијања истог, утврђивања рокова, отплата, каматне стопе и чак смањења дуговања итд. као што то бива путем нагодбе код осталих привредних редова. Свакако, сељак се не може дуже оставити без благодети овог правног института. Ако се жели дефинитивно решење овога питања, које се већ четири године, без икаквих стварних потреба сем политичких, повлачи кроз провизоријуме, онда треба усвојити принцип индивидуалне заштите. |

Mi smo pred prošlogodišnjom Ккатрапјот оршта (и бг, 261 29 од 1934 с.) kazali da aların 'za monopolisanje trgovine opiumom i podizanje otkupne cene nije imao opravdanja ni sa gledišta opštih interesa, ni onih proizvođača.

Ni kod jednog poljoprivrednog proizvoda prodaja „na zeleno” nije toliko raširena, kao što je slučaj kod opiuma. Proizvođači (sada mahom manja porodična gazdinstva) da bi platili nadnice koje kod opiuma čine 80—90% proizvodnih troškova, a ne raspolažući obrtnim Kapital, prodaju robu na zelenc.

Opet vapaj nad opiumom

Prošlogodišnji opium ofkupljivao je Prizad po ceni od 250 dinara. Proizvođači ne samo što nisu videli vajde, pošto je roba bila u rukama prekupaca, nego je relativno visoka otkupna cena imala nepovoljno psihološko dejstvo. Prema zvaničnim podacima Ministarstva poljoprivrede zasejana površina pod makom, od koga se dobija opium, u jesen prošle godine bila je za 29% veća od one u prethodnoi godini. A prema „Politici” ovogodišnja berba opiuma biće vrlo dobra.

Kad su određivane otkupne cene i način regulisanja trgovine opiumom u prošloj godini znalo se da su izgledi nepovolini. Tražnja američkih i evropskih kartelisanih fabrika medicinskog opiuma bila je znatno manja od naše i turske proizvodnje, a uz to su postojale velike zalihe, nagomilane pre stupanja u život našeg i turskog opiumskog sporazuma. Stoga su zalihe, sa kojima ulazimo u novu kampanju, prema „Politici” i „Piivrednom pregledu” ravne ovogodišnjoj berbi оршта, koja se ceni na 80 hilj. kgr. |

Mesto znatnog smanjenja proizvodnje imamo veliko povećanje, blagodareći nezgodnoj politici intervencije kod trgovine i cena opiuma, koja je pogodila proizvođače i državu.

Sa izvesne, dobro poznate strane, pokreće se akcija slična onoj ranijih godina, tobože radi krupnih interesa narodne privreda i proizvođača opiuma. Pored ovogodišnjeg prinosa traži se i otkup zaliha iz ranijih žefvi, kao i to, da se prošlogodišnja otkupna cena ne snizi znatnije. Ovogodišnja argumentacija zahteva malo je promenjena, jer se kaže „da se stokovi iz ranijih godina nalaze kod sitnih trgovaca rasutih po celom Povardarju”. Po ovome država bi trebala ove godine, računajući i zalihe iz ranijih žetvi, da otkupi oko 150.000 kg. opijuma što po 200 din. kg. prefstavlja sumu od 30 mil. dinara. Kako su potrebe svetskog tržišta znatno smanjene nema nikakvih izgleda da bismo mogli izvesti više od 50. 000 kg.

Razvoj događaja je pokazao da smo mi bili u pravu i smatramo, da se neće poći putem stare prakse i činiti greške, čije posledice tteba da snosi narodna privreda ı proizvođači оршта,

J