Народно благостање
Страна 438 НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Bo 28
| а а а А Прослава немачког занатлијскот дана! одржана је 16 0. M. у Франкфурту на Мајни, на којој је расправљано O мнотим питањима немачког 34-
натства.
Промене у структури немачког занатства
Нова организација немачког занатства, која је приказана у књизи „Привредна организација Немачке“ (у издању „Народног благостања“), састоји се у принудној организацији целокупног занатства у стручне еснафе, и ових у окружне групе и земаљске групе. Она претставља темељ за будући развој занатства. Поред иницијативе у организацији немачка влада је предузела и друге мере у циљу унапређења занатства. Гако је 18 јануара о. г. уредбом прописано, да занатлије које хоће да обављају самосталан 3анат морају да положе мајсторски испит. За то су се занатлије бориле већ у прошлом и овом столећу без успеха. У 1908 год. успели су само да се донесе закон, који је сса"држао попис, по жоме су занатлије, који држе ученике, морали положити мајсторски 'испит. један од најважнијих задатака организације занатлија је јединствена изградња шеспртовања и мајсторског испита. Држава је основала занаттлијски завод у Берлину, који одржава институте за проучавање занатства на четири немачка универзитета и заводе у целој Немачкој за практична и научна испитивања занатства. Структурелне промене у немачкој привреди оставиле су своје трагове и у занатству. Велики број занатлијских трана је ишчезао, или се полако губи. У ред ових спадају сапунџије, млинари, штављачи коже, токари, шећерџије, гразни произвођачи ситних предмета од метала (ножева, бургија, турпија), шлајфери метала итд. Снажан полет показују занатлије у оним гранама које врше непосредну прераду животних намирница, то су пекари, посластичари, месари. Занатлијске радње у овим гранама повећале су се за 10—16% од 1925 г. до 1933 г., а бреј радног особља за 10—40%. Занатлијске гране услуга показују такође велики напредак. Број фризерских радњи повећао се од 1925 г. до 1933 г. за 40%, за толико је порастао и број упослевих у том занату. Порастао (је и број фотографских, оптичарских, инсталатерских и механичарских радњи као и број упослених особа. У грађевинарству остао је велики број заната, који се баве инсталацијом индустријских производа. Велики број заната је прешао од производње на оправке. То су ковачи, бравари, сајџије, обућари итд. Њихов број од 1925 г. до 1933 г. није се мењао упркос великом развитку дотичних индустријских грана.
Од 1925 г. до 1933 г. повећао се број занатских радњи са 1,78 мил, на 1,82 мил. или за 2,4%. Радње које упослују до 3 особе повећале су се за 6%, док су оне од 3—5 пале са 1%, 6—14 за 15% и преко 10 за 30%. Мале занатлије су се дакле показале као отпорнији него већа занатска предузећа.
Занатство, а то данас није више спорно, има сигурну будућност, Савремена организација занатства мораће да стави себи задатак, да поред заступања привредних, културних и социалних интереса занатлија олакша њиговоприлапгођавање свакидашњим економским приликама, које се услед техничког прогреса много брже мењају, него у ранијим годинама.
Društvo maroda objavilo je оvih dana jednu studiju o 'sveiskoj trgovini u 1934 godini. Iz odnosnih podataka vidi se da značaj svetske trgovine još uvek daleko zaostaje iza onoga pre krize. Ona se doduše, opo-
Bilatferalizam ubrzava padaпје сепа
(|
ravlia ali vrlo usporenim tempom, kao što pokazuje i sleđeći indeks-brojevi (19209 = 100).
Godina 1030; 1031 1932 1983. 1034 Količina 93 86 74 7/5,,5) 115 Vrednost (u zlatu) 81 STO | | 30:90 35.3 34,1 Cene (u zlatu) 87. 675 53 47 44 Vrednost (u funtama) SL. 6251 54,4 51,9 551 Cene (u funtama) 81. 12 74. 69 71
. IU 1934 razmenjenc količine bile su veće za oko 3% mego u 1933 god. (U ovoj godini bile su za 2% veće nego u 1932 god.). Međutim, vrednost svetske irgovine, izražena u zlatu, u 1934 bila {e za 3,5% manja nego u prethodnoj godini. Kao što se vidi, razmena je bila veća po količini, a man)a po vrednosti. U vezi s tim opale su u 1934 i prosečne cene, izražene u zlatu, sa 47 na 44 odnosno za oko 6,5%. Ako se za obračunavatnje uzme engleska moneta, dobiće se nešto. povoljnija slika. Vrednost svetske trgovine porasla je, naime, sa 7,3 na 7,8 mii{ardi funti, odnosno za 6,3%.
Oporavljanje svetske trgovine iza 1932 nije bilo jednako. U 1033 smanjena je trgovina životnim namirnicama, a u 1934 ·samo je neznatno opet povećana i ostala ie za 5% ispod nivoa od 1932 god. Međutim, to je povećanje izazvano, uglavnom porastom uvoza vina, viskia i drugih pića u SAD posle ukidanja prohibićije. Što se iče sirovina promet po količini porastao {e u 1933 za 8%, a u 1934 dalji porast skoro je sasvim zaustavljen. Dok je porast svetske trgovine po količini u 1933 prvenstveno izazvan povećanjem izvoza sirovina namenjenih većim delom proizvodnji potrošnih dobara, poboljšanje iz 1934 treba uglavnom pripisati trgovini gotove robe. Naročito je porasla trgovina gvožđa, Čelika, građevinskog materijala, proizvoda metfalurgijske industrije i industrije mehaničEih konstrukcija, zatim trgovina mašina i izvesnih polutrainih робго5nih dobara (automobili i radioaparati). Trgovina fabrikata namenjenih neposrednoj potrošnji nije porasla, iako je proizvodnja odnosnih dobara povećana.
'Pad cena (u zlatu) primećen je prošle godine kod sve tri grupe dobara (životnih namirnica, sirovina i fabrikata), al: je bio najosetniji kod fabrikata, a najslabiji kod sirovina. 'Prema tome, u prošloj godini, kao i u 1933, popravili su se uslovi trgovinske razmene poljoprivrednih i rudarskih zemalja. 'Razvitak evropske trgovine, koja obuhvata više od polovine celokupnog svetskog uvoza i izvoza, bio je nepovoljan, ako se upoređi s trgovinom ostalih kontinenata. Od 1932 do 1934 evropski uvoz po količini opao je za 2;6%, a uvoz ostalih konftinenata prosečno je porastao za 14%. U istom razdoblju porastao e i izvoz ovih kontinenata za 7%, a evropski samo za 2,4%. Prema tome, тога :se i prošlogodišnie povećanje svetske trgovine pre svega pripisati trgovini ostalih kontinenata, a ne i evropskoj.
"Učešće SAD i Engleske u svetskom izvozu u 1034 god. je poraslo. Izvoz gotove robe iz SAD porastao je za čitavih 30% (naročito zbog porasta prodaja ostalim kontinentima, izuzev Evropu). S druge strane smanjen je uvoz SAD, jer je i potreba za stranim sirovinama bila znatno manja. Vrednost severoameričkog uvoza u 1934·bila je prvi put posle rata manja od -vrednosti nemačkog uvoza. Engleski uvoz je i u 1934 porastao. w 1929 on je bio za 25% au 1934 za više od 100% veći od onoga SAD. Nemačka i Italija povećale su svoj uvoz u 1934, ali je nemački izvoz po vrednosti opao za 16%, a talijanski za 14%. Francuski uvoz, koji je rastao od 1929 do 1033 god.. pokazuje u 1934 znatan pad. To je izazvano naročito francuskom politikom ikontingentiranja i deflacionim теrama. .S druge strane koristio se francuski izvoz, kao i nekih drugih evropskih industrijskih zemalja, slabljenjem konkurentske sposobnosti Nemačke. Japanski izvoz ie takođe gwastavio da se povećava. || DO