Народно благостање

= magati „zakleti revizori

7143. јули 19558 ______

žavni činovnici ne mogu biti revizori. | — FFraticuska banka smanjila je eskontinu stopu mod 95% na 4%, sa važenjem od 5 jula. .

— Нојапазка_ banka spustila je 5 jula eskontfnu O

“= да 4% na 3%.

— Francuska banka saopštava, da je za poslednje tromesečje njen stok zlata povećan za 247 miliona franaka.

| — U vezi sa privilegijom Švajcarške Маподпе banke, koja ističe 1937 god., održana je vanredna skupština na kojoj

___je odlučeno da sč traži produženje privilegije do 1947 godine. — Odgovarajući na kritiku izvesnih krugova, povodom

intervencija Engleske banke protivu špekulacije sa zlatom, „Banker” piše: „Engleska banka zauzima naročiti položaj. S · jedne strane ona je agent i savetnik britanske vlade i obavezna je da izvršava njene želje. 'S druge strane, ona treba da. sarađuje sa inostranim emisionim bankama. Engleska banka na taj način pretstavlia vezu između britanske vlade i stranih banaka. · Nemoguće je da vladi nije poznato i da ona nije odobrila mere, koje je Engleska banka preduzela u vezi sa zlatom, Bilo bi pogrešno pretpostaviti da je Engleska banka radila po svojoj inicijativi ili da je branila franak više no što je održavala sta-

bilnost funte. Stabilna funta ne može postojati bez stabimog

_ Капка. Dok zemlje, čije su valute vezane za zlato, budu odlučne u održavanju sadašnjeg pariteta njihovih deviza, Lon-

don ih ne treba kritikovati ni sprečavati u njihovom radu, već,

naprotiv, pomoći u granicama mogućnosti”.

— U svom poslednjem miesečnom. ртередњ Мадела banka ustaje profivu sadanje propagande za stabilizaciju. Ranije se pod valutnom stabilizacijom razumevao stabilitet izražen u zlatu. Danas je stabilnost funte, izražena u robnim cenama, zamenila valutnu stabilnost u zlatu. Održanje ili ponovno -uspo-

_ stavljanje zlatne vrednosti funte — ili stabilne cene u funtama za zlato — nije danas cilj monetarne politike ni vlade ni emisione banke. Često se zaboravlja da treba praviti razliku između spoljne valutne stabilnosti i unutrašnje stabilnosti

cena. Poslednje je isto toliko važno kao i prvo. Može se desiti .

da se u budućnosti postignu oba cilia; zasada, međutim, unutrašnja stabilnost pruža Engleskoj mnogo više prednosti od stabilne spoline vrednosti {unte. -

— Komisija za spoljne poslove parlamenta u S. A. D. odobrila ie zakonski projekat kojim se zabranjuje odobravanje zaraćenim zemljama kredita ili zajmova.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Народној скупштини је упућен предлог закона O буцетским дванаестинама за последњих 8 месеци буџетске тодине. За то време административни државни расходи предвиђају се са 4.609,569.560 динара, а расходи државних предузећа са 2.171,264.305 динара, тако да укупни расходи

износе 6.780,833.865 динара. Међутим, поред наведеног износа, који претставља две трећине прошлогодишњег , бу-. "шета, влада тражи још суму од 242,018.348 динара, али се. "предлаже и смањење расхода за 148,012. 216 динара, тако. __да стварно повећање старог буџета за време од осам ме-

сеци износи свега 94,006.135 динара. Иначе, ни кредити __ намењени за државне расходе у априлу, мају, јуну и. јулу,

_који су одговарали (једној трећини. прошлогодишњих бу-.

џетских расхода, нису били довољни, па је од Скупштине

| затражено одобрење накнадног кредита. за ова четири. ме-

_сеца у износу од 66,163.827 динара и накнадног кредита за _ _ __буџетску 1934/35 годину у износу од 49,509. 619 динара. | | |. — Претседник. белгијске владе сматра. да ће курс: не- 2.

"давно конвертованих 5 обвезница ускоро порасти до па-

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ__ _ ” koji neće zavisiti ni od države hi od” 'banaka. Prema |. MCaOm predlogu revizor ima pravo veta, - ako smatra da je neka odluka ili operacija banke, koju kon“troliše, protivna zakonu ili razboritom vođenju poslova. Бг |

| Страна 459

ритета, а можда и преко тога. Он наводи у прилог свог гледишта равне чињенице: старање владе да смањи каматну стопу и њену намеру да не тражи зајмове док се прилике засвим не поправе. Г. Ван Зеланд је додао да ће буџет за 1936 бити потпуно изравнат и да су нетачни гласови O новој девалвацији белге.

—"Приход грчких монопола био је за првих 5 меседи о. г. 7864 мил. др. према 739,2 мил. у истом периоду прошле год., а од царина 697,3 мил. према 564,6 мил.

— Управа Париза закључилајје зајам од 100 мил. белг. фр. у Бриселу. Париз је издао 3:/2% тромесечне благајничке записе, који се могу пролонгирати. Записи гласе на "белг. фр. и не садрже златну клаузулу. Овим зајмом се делимично објашњава одлив злата из Белгије у Француску. —. Pretsednik francuske vlade, g. Laval, održao je pred finansijskom komisijom parlamenta govor u kome je rekao da vlada namerava u potpunosti da izvede saniranje finansiske

_ situacije zemlje, dovodeći u saglasnost državne rashode i pri-

hode. Zatim je Laval govorio o valutnoj situaciji. Položaj iranka se znatno popravio iako je pre mesec dana bio ozbilino ugrožen. Danas je njegova stabilnost iznad svake diskusije; ona je potpuno osigurana. Na taj način, špekulanti, koji su se besomučno oborili na franak, jako su se prevarili: umesto da su se koristili dovođenjem u pitanje stabilnost iranka, oni će od toga samo trpeti štetu,

— Švedska vlada mkinula je obustavu isplate 49% obligacija 1878 švedske Generalne hipotekarne banke, koja se nalazi u rukama Nemaca. Ova: mera bila je zavedena kao represalija na odluku Nemačke po pitanju Jangovog, Dozovog i Кисегоуог тајта, Prema pisanju listova, ova odluka donesena je pod presijom na švedsku delegaciju, koja sada pregovara u Berlinu o novom nemačko-švedskom klirinškom sporazumu. — Poslanici Fiancuske i Engleske preduzeli su zajedničke korake po pitanju grčkih spoljnih dugova. Grčki ministar Нnansija izjavio je pretstavnicima štampe, da privredna situacija ne dozvoljava Grčkoj da plaća inostranim porterima grčkih obveznica više od 35% na ime dospele kamate.

— BHelgiska vlada vodi pregovore sa jedmom, grupom holandskih banaka, kojima je na čelu Mendelson i komp, iz Amsterdama, za konverziju belgijskih spoljnih zajmova emitovanih u Holandiji i Švajcarskoj, od strane belgijske vlade i · Administracije pošta i telegrafa.

— Opštini Bdeća mi Zetskoj barpiini otvomen je Stečaj po zahtevu Јо ПЕРИ kome opština дФисије 130 111. "фпага.

_ САОБРАЋАЈ

— Приход француских железничких компанија у 1934 према 1933 год. смањио се за 8.2%, а расходи су редуцирани за 8.9%. Џерсонални издаци у 1934 претстављали су 61.8% укупних издатака према 64% у 1933 и 56% у 1923. Издаци ша гориво, остали материјал и одржавање данас су 6.9 пута већи од оних предратних. Издаци на камате и амортизацију зајмова 1913 претстављали су. 3:60—4.95% укупних издатака, а сада износе 12.15%. Губитак, железница од 1921 до 1934 износи 25.92 милијарде' франака. 1934 год. завршила је са дефицитом од 472 милијарде франака.

__ КРИЗА И КОЊУНКТУРА

— Nemački stafistički ured: objavio, Je podatke o Кгегапји

. broja trgovačkih radnji i zaposlenog osoblja u periodu 1925—

| 1933 Е. Broj. trgovačkih radnji na veliko smanjio se sa 177.8 hilj, u 1925 5. ла 149.2 Ћи. и 1933 г. (та 20%); a broj zapo-

зјепог osoblja sa 865.4 hilj. na 674.9 и ·(za 28%). Nasuprot tome broj trgovačkih radnji na malo povećao se sa 789 hilj. u 1925. g. na 843,6 hilj. u 1933 g., a broj zaposlenog osoblja sa 1,7 mil. na 1.0 mil. Povećanje otpada isključivo na radnje koje