Народно благостање

Страна 460 __ НАРОДНО zaposluju 1 do 5 osoba i preko 50 osoba, dok se broj onih koje zaposluju 6 do 50 osoba smanjio. |

. — Индекс цена на велико у злату загребачке радничке коморе (1913—100) износио је у мају о. г. 74 према 76 у мају 1934 г. и 73 у априлу о. г., сировина и полуфабриката 83 према 86 и 82 и хране 65 према 63 и 66. Индекс трошкова живота једног радника износио је 81 према 82 и 80, а радничке породице од 4 члана 78 према 78 и 77.

— Код Сузора је према детаљном попису од 30 јуна прошле године било осигурано чланова 549.225, више за 29.800 него на исти дан 1933 г. Смањио се број осигураних у Приморској (за 746) и Вардарској бановини (за: 710), а највећи је пораст у Савској (за 13.320), а од градова у: Београду (за 7292), Загребу, Марибору, Лешком.

—- Маја месеца у Италији је основано 216 акционарских друштава са капиталом од 22.72: мил. лира, а 190 друштава повећало је капитал ва 276.50 мил. лира. Ликвидирало је 90 друштава са капиталом од 96.30 мил. лира.

— Белгијска акционарска друштва показала су у току последњих 8 година следећи успех (у милионима

франака) :

Година Зараде · Губитци | 1927 4809 238 1928 5264. 332 1929 6159 363 1930 7043 719 1931 5543 1186 1932 3457 2048“ 1933 2893 2104 1934 2938 1514

— Од 1544 акционарских друштава у Белгији у првом тромесечју о. г. 957 имало је добит од 464.9 мил. фр: од чега је З74Л подељено на име дивиденди. 587 друштава имало је губитак од 469.9 мил. фр.

— Na području zagrebačke T.-IL, komore bilo је ктајет prošle godine 8070' radnji, više za 10 nego krajem 1933 8., od čega 4986 irgovačkih (294 akcionarskih), 994 industrijskih (420 akcionarskih), 204 novčanih, 28 osiguravajućih zavoda, i 1857 zadruga. Opao je broj trgovačkih za 13, a porastao industrijskih za 14.

— Општи индекс цена на велико. Народне банке (1926—100) износио је у јуну о. г. 63,9 према 65,6 у јуну прошле и 640 у мају о. г.; биљних производа 60,1 према 648 и 61,2, сточних 58,5 према 544 и 56,5, минералних 19,2 према 830 и 789 и индустријских 67,7 према 68,5 и 66,4.

— Početkom o. g. bilo. je na području zagrebačke T.-I. komore 866 akcionarskih društava, manje а ! песо 1934 g., 9 (1933 2.), 17 (1932 с.) : 21 (1931 г.); па industrijska je otpadalo 420 (manje za 1 nego u maksimalnoj 1931 g. i više za 6 nego u 1934 g.), trgovačkih 204 (manje za 2, 4, 7, 12 nego u prethodnim godinama), novčane zavode 145 (manje za 5, 8, 10 nego u prethodnim godinama).

— Prošle godine osnovamo ije na području zagrebačke T.-I. komore 13 novih akcionarskih društava sa kapitalom od 13,2 mil. din., i to 4 šumsko-pilanska sa 3 mil., 1 kožarsko industrijsko sa 1 mil., 1 trgovina hemijskih proizvoda sa 2 mil., jedna tekstilnih sa 1 mil. i 1 knjižara sa 1 mil.

— Krajem prošle godine 52 trgovačka akcionarska društva na području zagrebačke T.-IL komore imala su gubitak od 16,87 mil. din., a 44 dobitak od 4,65 mil. din., a 93 industrijska gubitak od 50,4 mil. i 80 dobitak od 18,4 mil, dinara.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава 14 јули — Индустријално и комерцијално д. M. Суботица (ванредан).

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 29.

19 јули — Југословенска текстилна индустрија и трговина д. д. у Осеку.

25 јули — Д. Михољски млин на ваљке дионичарско друштво, Загреб. | 26 јули — Д. д. за промет ковинама, Цугмајер и Грубер у Загребу.

27 јули — Самоборска штедионица у Самобору.

29 јули — Поморска банка д. д. у ликвидацији у Дубровнику. -

Трговачки регистар

Индустриско и трговачко д. Дд., „Дрина“ у ликвидадији, Београд, упис ликвидатора т. др. Ервина ПЦајса, Крагујевачка окружна банка у Крагујевцу, упис промене друштвених правила. — Континентално акционарско друштво за трговину жељезом у Београду, филијала у Загребу, упис прокуриста гл. Вимполшека Јосипа, Пфајфера Карла и 'Грајбтнера Фрање. — „Сава“ опће осигуравајуће дионичарско друштво у Загребу, упис. чланова равнатељства гл. Франтишека Зита и др. Станка Шврљуге. — Трговачки суд у Загребу, упис новоосноване фирме „Пласа“ д. n. ga трговину санитарних и водоводних уређаја, Загреб. — „Мостер“ творница лака и боја д. д. у Загребу, упис члана равнатељства г. Шена Вилка. — Југословенски серум завод д. д. у Загребу, упис чланова управног одбора гл. др. Милана Фаркаша и Дезидера Хофа. — Д. д. за израдбу и промет грађевног материјала у Загребу, упис члана управног одбора т-ђе Злате Финк. — Сједињене творнице конопље и ужарске робе д. д. у Загребу, упис промене друштвених правила. — Хрватска банка д. д. у Загребу, упис заменика директора г. Зоболи-а Убалда. — Немачка пучка штедионица д. д. у Земуну, упис чланова Управног одбора г. г. Александра А. Сајферта, Штефана Квинтуса, Јозефа М. Биргела, Лоренца Клајнера, Матија Шена, Јозефа Сајферта. — Штедионица Савске Бановине, упис члана равнатељства др. Стевана Хаџи-а. — Ф. Ледицки идругд. ду Загребу, упис члана равнатељства г. Флорија Роберта. Кредитна банка у Руми, упис члана управног одбора г. Рига А. Антона. — Хрватска католичка банка M. д. у Загребу, упис члана равнатељства г. Капића Мирка. — Диаболо сепаратор д. д. у ликвидацији у Загребу, упис ликвидатора г. Душана Франца.

Bibliografija:

Dr. Slobodan Ćurčin: „Penćetration ćconomique et financičre des capitaux ćtrangers en Jougoslavie” (doktorska diserfacija). — Govor vođe Rajha i državnog kancelara Adolfa Hitlera, održan pred Raihstagom 21 maja 1935 g., Beograd. Socičtes des nations: Annuaire Statistique 1034/35, Genčve. Institut international d'agriculiure: Annuaire international de statistique agricole 1933/34, Rome. — Dr. Jozo Tomašević: „Finansijska politika Jugoslavije 1929—1934”, Zagreb, 1935. — Izveštaj Trgovinsko-industrijske komore u Zagrebu za 1934 godinu.

РАЗНО

— Bivši pretsednik Huver ponova je napao „Nju di” u ime američkih ustavnih sloboda. On ipak smatra da još ulazi u okvir odbrane slobode „proširenje državne vlasti sa ciljem da se drže za uzdu moćni i štite slabi. On dodaje da je već došlo vreme za progresivnu akciju koja će omogućiti obnovljenom prosperitetu da obezbedi bolju raspodelu bogatstva.

— Грчка је увезла у. 1934 г. 6 хиљ. кг. филмова У вредности од 18,5 мил. др., према 5,6 хиљ. кг. и 13,5 мил. др. у 1933 г. Највећи део увоза састоји се из немих филмова. У 1934 г. увезено је свега 215 тонфилмова, од којих 128 из С. А. Д., 56 немачка. У увозу немих филмова стоји на првом месту Француска, затим Немачка, о |