Народно благостање

20 јули 1935.

Страна 461

V. M.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

NOVI ŽITNI REŽIM

1 Produženje prošlogodišnjeg žitnog režima

Pre nekoliko dana vlada je donela odluku, da interveniše i ove kampanje na tržištu pšenice i da Prizad otkupljuje sve ponuđene količine po 120—140 dinara. Odmah zatim Prizad je utvrdio direktivne cene za Otkup, koje smo objavili u prošlome broju. Cene Prizada kreću se od 107 do 126 din. prema kvalitetu po kvintalu. Ove cene u toku pojedinih meseci automatski će se povišavati i to: u septembru za 5 din., u oktobru za 3 din. i u novembru za 3 dinara itd. Automatsko povišavanje cena molfivisano je potrebom osiguranja proizvođačima boljih cena za kasnije isporuke i pružanja šireg polja rada privatnoj trgovini. U vezi s ovim Prizad je odlučio, da od trgovaca kupuje robu isključivo na produktnim berzama da bi „povišene cene prodrle u što većoj meri do proizvođača”. Neposredna kupovRma od proizvođača i njihovih organizacija (zadruga) vršiće se u najmanjim količinama od 5 vagona. ~

Na taj način i u tekućoj kampanji treba da bude produžen žitni režim od prošle godine. Ovogodišnji režim je pravno sličan prošlogodišnjem tj. ne počiva ni na kakvom naročitom zakonu. Ali u pogledu izvođenja, mislimo da se nećemo prevariti ako kažemo, da se rezultati oba režima mogu bitno razlikovati. Prošlogodišnji žitni režim imao je znatno povoljnije objektivne uslove za funkcionisanje. Svetska žetva pšenice bila |e toliko podbacila da se sa pravom mogla pretpostaviti ne samo rasprodaja viškova, nego i znatno iscrpljenje Zaliha iz ranijih žetvi. Stručnjaci su računali da će pri kraju kampanje svetska zaliha pšenice biti svedena na normalan nivo, koji je postojao u oči pojave hiperprodukcije. U evropskim uvozničkim zemljama, kojima gravitira naš izvoz (Italija, Švajcarska, Austrija i Ćehoslovačka) slaba žetva pružala je dosta povoljne izglede za plasman našeg izvozncz viška pogotovo Što je žetva u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj bila znatno podbacila. Šanse su bile toliko povoljne, da se ceo višak mogao izvesti po preflerencijalu (Čehoslovačka 10.000 vagona, Austrija i Nemačka po 5.000). I pored toga što se ovako povoljni izgledi nisu ostvarili u potpunosti ipak se uspelo da se do konca juna iskoristi preferencijal za oko 11.000 vagona. U periodu 1 avgust 1934 — 31 maj 1935 naš izvoz pšenice i brašna bio |e preko 11 hiljada vagona. Ako uzmemo u obzir i {uni, za koji nema još podataka, znači da je bez та!о celokupni izvoz bio izvršen pod režimom preferencijala. Zbog čvrste situacije na svetskom 1250 DrOizvođači su se, u koliko su više mogli, uzdržavali od ponude i roba |e postepeno prelazila u čvrste ruke. Za sve vreme kampanje na tržištu se skoro ni u |ednom momentu nije osetila disproporcija između ponude i tražnje.

Blagodareći tome Prizad je mogao uspešno da održava cene. Prihod od preferencijala dozvol|avao je s druge strane, da se izvesna količina izveze i po paritetu nižem od onog srednjeevropskog.

Današnja situacija uoči nove kampanje bitno se razlikuje od one prošlogodišnje pa se sledstveno i na žitni režim ovoga puta gleda drugim očima. I ako je novi Žitni režim planski kao i onaj iz 1031, otsustvo

zakonskog regulisanja ne uleva potpuno poverenje U njegov uspeh. Otsustvo zakona, koji bi obezbeđivao pokriće gubitaka, pretstavlja veliki minus za poverenje u sadašnju akciju. Za proizvođača i trgovca Slavna je garantija da će cene biti održane ti. da ie obezbeđeno pokriće eventualnih gubitaka, koji mogu da nastanu. Dekretirane cene nisu dovoline da stvore OVO DpOoVerenje. Otuda se već u mnogim krajevima počinje да озеба nervoza proizvođača, koji će, potrebiti za. novcem, пастпин за ропидот u prvom momentu.

II Nefačnost osnovne ideje

Ima mnogo razloga, koji nam ne dopuštaju optimizam u pogledu uspeha ovogodišnje intervencije na tržištu pšenice. Pre svega, smatramo da je skroz poотебпа osnovna ideja, da će Prizad morati da otkupi samo izvozni višak.. S obzirom na iskustvo ranijih gOdina njemu bi posle žetve mogao da bude ponuđen veći deo celokupnog tržišnog viška. Po izvesnim znacima, a naročito po ogromnim razmerama prodaje na zeleno, seljak ovoga puta ima znatno veću potrebu za novcem no ranijih godina. U toku poslednjih godinu dana cene ostalim zemlioradničkim proizvodima znatno su pale, te se od prodaje ovih prihod seljaka |oš više smanjio. Sa prodajom stoke i stočarskih proizvoda danas ide sve teže. Prolećni mrazevi naneli su velike štete voću, te je prihod od ovoga takođe znatno reduciran. Pšenica će, prema tome, biti prvi proizvod, koji treba zemljoradniku da pruži potrebna novčana sredstva. III Finansijska i tehnička strana pitanja

Zbog ovakve situacije zemljoradnika i nemanja izgleda da bi se cene u toku kampanje mogle da poboljšaju, sasvim je opravdana pretpostavka, da će OVOgOdišnja ponuda odmah posle žetve biti veća od one ranijih godina. Za takvu situaciju, ako se želi održavanje dekretiranih cena, trebalo je spremiti ogromna finansijska sredstva, od kojih bi se dobar deo mogao i izgubiti u toku kampanje. Velika finansijska sretstva bila bi jedina u stanju da nešto smanje ponudu. Hoće li Prizad imati toliko sretstava na raspoloženju?

Rešenje finansijskogz pitanja zavisi od dva uslova. Prvi je, da se ima dovoljno obrtnog kapitala, koji bi trebao da ide na stotine miliona dinara, i drugi, pitanje ko će da snosi gubitak ako se veća količina, kao što po svemu izgleda, mora unovčiti po cenama svetskog pariteta. Ali sve i kad bi se rešilo finansijsko pitanje mi ne vidimo načina na koji se mogu ukloniti smetnje tehničke prirode. Ne samo što nam nedostaju silosi nego se nema ni potrebne organizacije za smeštaj robe u' тасастта. А kada bi i za ovo postojale mogućnosti onda nastaje pitanje kontrole itd.

IV Pitanje unovčehja izvoznog viška

Najvažnije je pitanje unovčenja viška preko doma– će potrebe. U ovom pogledu sadašnja situacija je mnogo nepovoljnija od one prošlogodišnje. „Mogućnosti izvoza mnogo su lošije, nego li prošle godine” — konstatovao je Ministar poljoprivrede u svome ekspozeu pred Finansijskim odborom. Evropska žetva ceni se na