Народно благостање

Страна 468

430 mil. kv. prema 417 u prošloj godini. Povećanje · otpada uglavnom na izvozničke zemlje što znači da се ovogodišnji izvozni višak biti znatno veći od prošlogodišnjeg. Rumunija i Bugarska se prošle godine uopšte nisu pojavljivale sa izvozom; jedino Jugoslavija i Mađarska raspolagale su izvoznim viškom od blizu 60.000 vagona. Ovogodišnji izvozni višak ove četiri agrarne zemlje dostiže cifru od blizu 150.000 vagona. Od svih ovih zemalja Mađarska je za sada jedina uspela da ugovorima sa Italijom i Austrijom obezbedi plasman za 42.000 vagona. U koliko njen višak bude preko toga, izvesan deo prodaće Švajcarskoj, a sa ostatkom će se morati pojaviti na svetskom tržištu. Bugarska će, blagodareći podvoznim olakšicama, prodati izvesnu količinu Italiji. Jedini smo mi i Rumunija, koji za sada nemamo nikakvih obezbeđenja.

Nasuprot ogromnom povećanju izvozno Viška uvozne potrebe evropskih zemalja ove godine biće mnogo manje od onih 1934. Čehoslovačka stoji pred odličnom žetvom od 20 mil. kvintala prema potrošnji od nekih 15 mil. kv. To znači, da će Čehoslovačka u tekućoj kampanji raspolagati izvoznim viškom od nekoliko hil|. vag., čemu treba dodati i 20.000 vagona prenetih zaliha. Umesto uvoza Čehoslovačka |e u nedoumici šta da učini sa sopstvenim izvoznim viškom. Austrija je već zaključila ugovor sa Mađarskom o kupovini 2.2 mil. kv. težeći i dalje da veći deo ostatka potreba pokrije u Argentini u cilju realizovanja zamrznutih potraživanja. Ako bi i pokazala volje da izvesnu količinu kupi od Jugoslavije, Rumunije i Mađarske, to za ove neće značiti neko naročito rasterećenje. Prinos pšenice u Nemačkoj biće 8.13 mil. tona prema 7.61 u 1934, te i ona ispada iz kombinacije za naš veći uvoz. Italija takođe očekuje znatno povoljniju žetvu od prošlogodišnje (7.2 mil. tona prema 6.3), te će uvoz moći da smanji na oko 35—40.000 vagona od čega je veću pOolovinu već zaključila u Mađarskoj. I Grčka očekuje znatno veću žetvu od prošlogodišnje, te će uvoz smanjiti najmanje za deset hiljada vagona. Švajcarska će imati nešto manju uvoznu potrebu no 1934/35 itd. Iz ovoga možemo zaključiti, da će kontinentalna Evropa u tekućoj kampanji imati manju potrebu za uvozom no 1934/35. U 1934/35 uvoz evropskih #kontinentalnih zemalja cenjen |e početkom kampanje na 450.000 vagona, a izgleda da neće preći 400.000 vagona. To znači da četiri evropske izvozničke zemlje (ne uzimajući u obzir Poljsku, Letoniju, Rusiju i Francusku) raspolažu izvoznim viškom kojim bi mogle zadovoljiti preko 40% ukupne uvozne potrebe kontinentalne Evrope. Do sada, u najboljim godinama, ovaj je procenat dostizao 20%.

Svemu ovome treba dodati i dobru žetvu u prekomorskim zemljama, naročito Kanadi, koja, sem toga, raspolaže i starom zalihom od oko 500.000 vagona. Ako se ostvari prinos nove žetve od milion уасопа, onda će Kanada na početku поуе Катрапје газројасаti izvoznim viškom od 1.200.000 vagona, tj. nešto manje od ukupne svetske uvozne potrebe. Sjedinjenje Američke Države takođe će ove godine imati izvesni manji izvozni Višak.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 30

Ovako povoljni izgledi na žetvu s jedne i znatno reducinana potreba uvozničkih zemalja s druge strane ogledaju se već i na cenama na svetskom tržištu. Cena pšenici na “svetskom tržištu notira danas oko 70 din., dok je u istom periodu prošle godine bila 90—100 din. Pozniji termini silaze i na 60 din.

Gornja analiza stanja prinosa i izgleda za unovčenje ukazuje nam na mogućnost, da bi se moglo desiti da celokupni naš izvozni višak mora da ide po svetskom paritetu. Pri cenama koje su danas utvrđene, to bi značilo ogroman gubitak.

V Hoće li se ponoviti istorija žitnog režima 19312

Logički zaključak iz svega ovoga jeste, da bi teško bilo isključiti mogućnost ponavljanja istorije Žitnog režima 1931 godine. Predviđanja, na kojima je uoči kampanje bio zasnovan ovaj žitni režim, nisu se ni u koliko ostvarila. U broju od 6 februara 1932 detaljno je analiziran razvoj događaja. Pri prvoj navali ponude cena je počela da se stropoštava. Trgovinsko-politička situacija u svetu još je više pogoršala uslove izvođenja žitnog režima. Nemogućnost izvoza i relativno usporeno preuzimanje robe učinili su da su se kupci brzo zagušili u robi. Nastala je imobilizacija kapitala uloženih u žitni posao. Prizad je ubrzo iscrpeo sve mogućnosti da uredno plaća preuzetu robu. Krah žitnog režima bio je neminovan. Slična istorija se ponavlja i sa žitnim režimom u Francuskoj. Danas u skoro iste teškoće zapada sve više i čehoslovački žitni režim.

Mislimo da nećemo preterati ako kažemo, da su objektivni uslovi, koji su doveli žitni režim do kraha 1931. danas isto toliko, ako ne još i više, nepovoljni. 'Dekretirana cena je za 80% veća od one svetskog pariteta. Izgledi za izvoz pa sledstveno i korišćenje preferencijala nisu nikakvi. Pretpostavka da će seljak odmah posle žetve navaliti sa ponudama izgleda nam sasvim opravdana. U takvoj situaciji neminovne su ogromne feškoće finansijske i tehničke prirode čije se posledice lako mogu predvideti.

Naravno, kod ovoga ne treba gubiti iz vida ni one okolnosti, koje bi mogle uticati na drukčiji razvoj Situacije. Tu pre svega mislimo na ishod žetve odnosno na veličinu izvoznogz viška. Kao i uvek, u nedostatku dobrog pregleda i tačnih podataka, i ovogodišnje procene su proizvoljne i kontradiktorne. Po jednima оуоgodišnja žetva je podbacila toliko, da izvoznog viška uopšte neće biti, sem zaliha iz prošlogodišnje žetve. Drugi opet cene izvozni višak na 15—20.000 vagona. Znači, treba imati na umu međusobnu zavisnost proizvodnje i potrošnje pšenice i kukuruza. Jer kad podbaci berba kukuruza povećava se unutrašnja potrošnja pšenice. Isto tako niska cena kukuruza i povoljna žetva utiču na povećanje izvoznog viška pšenice. Treći nepoznati faktor jeste pitanje preferencijala. Naša štampa je objavila, da se Čehoslovačka obavezala da do jeseni preuzme 10.000 vagona pšenice. Ako bi to bilo tačno, ono bi za državnu intervenciju značilo izvesno olakšanje. Najzad, od važnosti je i to sa kolikim će obrtnim kapitalom raspolagati Prizad.

OLILLUIH ЈУГОСЛОВЕНСКО А Д БАНКАРСКО. ДРУШТВО суре

Телетрами:; ВАМКМЕКЕШМ — Телефони;

ГЛАВНИ ЗАВОДИ: БЕОГРА Д-ЗАГРЕЂ ФИЛИЈАЛЕ: ЉУБЉАНА-НОВИ САД

Београд 21-801 до 21-805 Љубљана 39-19, 25-59

ГЛАБНИЦА : 609,000.000 динара ___ Загреб 54-42 до 54-47

Нови Сад 29-31, 29-32,